Фонд: Дане Мирић Миланковић – родна Крбавица
Архив Срба у Хрватској у свом саставу има фонд који бисмо жељели истакнути. Изузетну част учинио нам је г.Дане Мирић Миланковић повјеривши Архиву на чување све своје записе о родној Крбавици.
У прилогу је и Монографија –Крбавица- у којој читамо да је посвећена:
-Свим генерацијама Крбавчана који су стољетним мукотрпним и поштеним радом, слободарским опредјељењем и љубављу доказивали како се воли свој крај и своја домовина.
-Крбавчанима који су напустили огњишта својих предака и отишли у друге крајеве наше земље и далеког свијета.
-Крбавчанима који су у току народноослободилачке борбе, од 1941. до 1945., поднијели натчовјечанске напоре и дали велике жртве за слободу.
-Крбавчанима који су побједи над фашизмом даровали животе 68 бораца и 187 жртава фашистичког терора и рата.
-Крбавчанима који су својој народноослободилачкој војсци дали своју дјецу, пружили јој уточиште и љубав, даровали посљедњи комад хљеба.
-Крбавчанима који су у своје домове с љубављу примили борце, рањенике и избјеглице из других крајева.
-Крбавчанима који су као пионири, скојевци, омладинци, чланови органа нове народне власти и друштвено-политичких организација били значајни дијелови широке фронте бораца за слободу
-Палим борцима и жртвама фашистичког терора из других крајева Хрватске и Југославије који су погинули или умрли на подручју Крбавице.
-Новим генерацијама Крбавчана – да знају хисторију својих предака, као потицај да развијају традиције свога краја и да никада не забораве како су њихови претходници жуљевима и крвљу стварали живот достојан човјека.
Тужну причу има Крбавица. Трновит пут прошле су многе генерације кроз вијекове и много је жртава пало за сретнији живот у Крбавици. Монографија, коју је писало тридесетак Крбавчана као свједочење о четири стотине година борбе за опстанак на том простору, истиче да је средишњи догађај и значајна година за све, била 1941. Кажу да је у Крбавици, као и цијелој Лици, одувијек живот био гола борба да се преживи. Али то је била борба са сиромаштвом, са неимаштином против које су се бориле вриједне руке. 1941. надвило се зло фашизма и смрти. Нема куће која није била запаљена, огњишта које није било разорено и породице која није платила данак у крви. Г.Мирић је подјелио са нама све своје болне записе и успомене, па тако и богату фототеку.Уступио нам је бројне фотографије и уистину их је потресно гледати. Када гледамо фотографије које приказују родитеље палих бораца и жртава фашизма како саде прва стабла у Спомен парку у Крбавици, питамо се зар се све баш тако требало догађати. Успоређујемо како је некад, а како данас Крбавица изгледа?
Нажалост, ако вас данас пут случајно нанесе у том правцу и ако тамо застанете, онда ћете видјети истиниту причу- тамо се прекинуо живот!
А 1924.г., према Шематизму Српске Патријаршије, Крбавица, са селом Трнавац, бројала је 2 671 живих душа.
Хисторија памти колико је српски народ настрадао и која је звјерства претрпио. Стога Архив Срба у Хрватској брине и сматра да сва та трагедија заслужује да се и данас обиљежава, као својеврсни споменик људима и догађајима.
Пише: Софија Пејновић
(Архив Срба у Хрватској)
Везане вијести: