ДОКЛЕ ЋЕМО ВАС ВИШЕ КЛАТИ? /2/
У књизи "Злочин у Добровољачкој улици“ књижевник Душан Зуровац, предсједник Удружења за истраживање ратних злочина над Србима у Сарајеву "Истина“, даје до сада непозната свједочанстава о самом злочину, али и застрашујуће појединости о страдањима сарајевских Срба на почетку сукоба у БиХ....СРНА у пет дијелова преноси одломке из ове књиге
Приредио: Огњен БЕГОВИЋ
ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 25. АПРИЛА /СРНА/ - Изетбеговићеви "специјалци" обрачунавају се са својим учитељима - Триву Гуслова затвара, а потом убија лопов који је из предузећа "Зрак" уочи рата украо оптику, коју му је Гуслов, приликом претреса на излазу из предузећа, одузео.
Гуслов је радио као портир на капији. Платио је главом само зато што је одговорно радио свој посао. Оваквих случајева било је у затвореном Сарајеву на стотине, јер се муслиманским криминалцима пружила згодна прилика у томе метежу да поравнају неке старе рачуне.
То се догодило и Новици Шиповцу, који је, кад је пуштен из затвора, јавно убијен на улици иако је био душевни болесник. У његову кућу у Бућа Потоку уселили су управо они који су му узели живот.
Увелико се тих дана у Сарајеву трговало српским главама - један свједок наводи да је тада у Сарајеву "српска глава била јефтинија од главице купуса". Срби су откупљивали своје животе - кућама, становима, аутомобилима, трговинским и угоститељским радњама, златом и уштеђевином...
Користе се телефонске пријетње: "Шта ти чекаш?", "Зар још ниси разгулио“, "Ако те ноћас затекнемо у стану, наш си", "Србе на врбе", "Неста крста са три прста"...
Уличној "оркестрацији" међунационалне мржње придружују се и муслимански медији, који дословно испаљују мржњу на Србе и на све оно што је српско.
ЈНА настоји да колико-толико смири ситуацију и заштити голоруки народ, војска уклања барикаде и покушава да смањи међунационалне тензије, међутим, муслиманске параформације јавно малтретирају, разоружавају и туку официре и војнике, а потом их одводе у затвор.
Пуквник ЈНА Ратко Плазинић, који је "покупљен" са улице, свједочи: "Наређено ми је да спустим ствари које сам носио у рукама и да кренем према једној приземној згради. Претресли су ме и утврдили идентитет. Пријете. Један ми је рекао да ће ме одмах заклати.
То лице је касније долазило у ћелију гдје сам био затворен и на исти начин ми пријетило. Након тога одведен сам 200 метара даље, гдје ме испод једне настрашице дочекао, како сам чуо, њихов шеф који је почео да псује, да ме назива најпогрднијим именима, као – `југочетнички официр`, `банда српска`, `убица муслимана`".
Плазинића су одвели у затвор. Наредног дана у ћелију му је дошао припадник Територијалне одбране и предложио му да пређе на њихову страну. Током наредне ноћи у ћелију су упала двојица до зуба наоружаних. Један од њих га је ухватио за косу, извадио нож и ставио му под грло.
Пријетио је: "Можемо те преклати, а можда и да те осунетимо, само не овдје већ доље, доље испод земље, земљи и припадаш, али не овој босанској, него црној земљи..."
Када су у сарајевском насељу Храсница повели правника Здравка Глигоревића /отац Србин, а мајка Хрватица/ на клање, један од егзекутора, неки Шикало, упитао га је: Колико још треба да вас Срба закољемо да би ви схватили да нисмо браћа?
Како причају свједоци - Здравко није одговорио, а Шикало га је заклао и бацио у канал поред пута.
Хрватски, словеначки, муслимански и македонски официри, који су положили заклетву на вјерност својој држави, преко ноћи окрећу "ћурак наопако" и напуштају ЈНА, бјеже као да су побјегли из затвора, и стављају се у службу својим националним војним и паравојним формацијама.
Интересантан је случај пуковника ЈНА у Команди Друге војне области Вехбије Карића, који је преко дана ревносно и предано радио на своме командном радном мјесту, а преко ноћи правио ратне планове у ТО БиХ.
Отуда и није чудо да у нападу на колону у Добровољачкој улици нападачи нису имали ниједног убијеног ни рањеног, јер су и Ганић и Дивјак и Заим Бацковић - Заги у рукама имали сва строго повјерљива документа из Команде Друге војне области и знали су да је војсци, приликом извлачења, било строго забрањено да употријеби оружје.
Огромно наоружање је дислоцирано из војних магацина и дато у руке територијалцима, тако су у БиХ створена два паралелна оружана блока. Данас се зна да је половином априла 1992. године, у име крњег Предсједништва БиХ, упућена Директива свим општинским и окружним штабовима ТО БиХ о нападима на ЈНА и војне објекте.
Ту Директиву је потписао командант ТО БиХ пуковник Хасан Ефендић, наравно на основу наређења Алије Изетбеговића.
Дио ЈНА, која је напустила Словенију и Хрватску, повукао се у БиХ, јер се мислило да ће ова вишенационална република остати у саставу СФРЈ. Нажалост, испоставиће се да је и ова одлука била погрешна, јер је и у БиХ ЈНА одмах проглашена агресорском. Са њом се требало обрачунати да би се начинила суверена чисто исламска држава на овим просторима.
То ће показати и експлозија цистерне са мазутом у мостарском "Сјеверном логору" 4. априла 1992, то ће уосталом показати и заробљавање девет војника у Аеродромском насељу у Сарајеву, који су јавно стријељани; иако је Алија Делимустафић, тада Изетбеговићев министар унутрашњих послова, команданту Друге војне области генералу Милутину Кукањцу обећао да ће ове заробљенике спасити, од тога није ништа било.
Ти војници су јавно убијени по команди Драгана Викића, пред Домом полиције у Сарајеву.
И у овом грађанском рату муслимани су се окомили на српске свештенике – позната је мученичка смрт православног свештеника Недељка Поповића, који је у мају 1992. године измасакриран у Трнову.
Везане вијести:
КО НИЈЕ ЗА САМОСТАЛНОСТ - НИЈЕ НИ ЗА ЖИВОТ /1/