Афера Валдхајм у Југославији (1): Прљава игра из Беча
Све светске агенције, сва озбиљнија гласила на планети, пренела су 4. марта 1986. године текст "Њујорк тајмса" у којем бечки дописник ових угледних новина тврди да је Курт Валдхајм, бивши генерални секретар Уједињених нација, а тада најозбиљнији кандидат за председника Аустрије, за време Другог светског рата био поручник Вермахта и то у штабу злогласног команданта немачке армијске групе "Е", фелдмаршала Александра фон Лера.
Четврт века трага за истином: Данко Васовић није одустао од раскринкавања Курта Валдхајма
На црној листи УН
Текст, илустрован ратном фотографијом, снимљеном 22. маја 1943. године на аеродрому у Подгорици, на којој је Валдхајм у друштву италијанског генерала Еркола Ронкаље, СС групен фирера Артура Флепса, команданта злогласне СС дивизије "Принц Еуген", и немачког пуковника Јоакима Махолца, објавиле су, наравно, и "Вечерње новости".
Овај тада најтиражнији југословенски лист је, захваљујући првенствено ангажовању младог, до тада углавном спортског новинара Данка Васовића, 22 дана касније ексклузивно објавио досије "Ф - 25572, Курт Валдхајм" из којег се недвосмислено види да је југословенска државна комисија за утврђивање ратних злочина Валдхајма прогласила злочинцем још 17. децембра 1947. године.
Тај досије је већ почетком 1948. године упућен одговарајућој комисији Уједињених
нација, која је на основу њега Валдхајма ставиле на црну, "А" листу ратних
злочинаца (на списку оних који су за време Другог светског рата окрвавили руке,
углавном Немаца, Италијана, Мађара и Бугара - укупно их је 791 - име Курта Валдхајма
је уписано под редним бројем 724).
Данко Васовић, који се од тада у потпуности посветио овој теми - написао и веома
опширну и документовану књигу - готово две године касније, 25. јануара 1988, домогао
се и најубојитијег документа, телеграма којим, наводно, "поручник Курт Валдхајм
тражи да се 4.224 заробљеника са Козаре, углавном жена и деце, упути у Грубишно
Поље 3.514, а у Земун 730". Тај громовити докуменат је пет дана касније објављен
у познатом немачком недељнику "Дер Шпигел", али се истовремено појавио
и у "Вечерњим новостима".
ОД НАЦИСТЕ ДО ДИПЛОМАТЕ- Курт Валдхајм је рођен 1918. године. Завршио је бечку Конзуларну академију, докторирао право 1944, а одмах после Другог светског рата се отиснуо у дипломатске воде, прво као први секретар аустријске амбасаде у Паризу, затим као амбасадор у Канади (1958 - 1960), па као представник Аустрије у Уједињеним нацијама (1964 - 1968), а наредне две године је био министар иностраних послова Аустрије. Онда се први пут кандидовао и за председника Аустрије, а кад је изгубио, сео је у столицу челног човека Уједињених нација на којој ће остати пуних десет година.
Према реакцијама које су уследиле изгледало је да Курту Валдхајму, који је у том тренутку већ више од годину и по дана седео у фотељи председника Аустрије, нема спаса, да ће морати да се повуче и суочи са тамним, крвавим страницама своје ратне биографије. Десет дана касније, међутим, уследио је још громовитији обрт: Криминалистички институт из Штутгарта је недвосмислено утврдио да је компромитујућа "брзојавка", у ствари, класични, вешто смишљени и фабриковани фалсификат!
Од тог тренутка у председничкој палати у Бечу је завладао спокој - из темеља је заљуљана цела афера и у питање су доведени и сви остали докази о ратним греховима Курта Валдхајма. Он је победнички поентирао, одседео до краја мандата на председничкој столици, а потом живео као повучени, готово заборављени пензионер све док га 14. јуна 2007. године, у дубокој старости, није издало срце.
На другој страни, у дому Данка Васовића, најпознатијег и најупорнијег новинара-истраживача
ратне прошлости Курта Валдхајма, након обелодањивања прљаве игре са фалсификованим
документом и подмукле подметачине, увукао се неспокој и отпочела је његова голгота,
његова очајничка борба за истину о Валдхајму, али и борба за људску и новинарску
част и углед, па и за голи живот. Јер, показало се да иза фалсификата који му је
потурен као кукавичје јаје стоје мрачне и моћне силе из државног апарата, својеврсног
"Валдхајм-лобија", упрегнуте да, не бирајући средства, оперу љагу и спасе
главу злочинцу, чак и по цену уништења, физичке ликвидације онога који није пристао
да ћути и жмури пред непобитним чињеницама.
Прича која следи представља исповест овог упорног и непоколебљивог човека, како
се већ 25 година рве са ветрењачама, како је, поред осталог, склопио потресно документарно
филмско сведочанство о Валдхајму и злочинима у Југославији у којима је он учествовао
- како је, коначно, дочекао велику сатисфакцију да његов филм угледа свет на великој
сцени међународног фестивала таквих остварења у Њујорку и нађе се у музеју холокауста
у Мајамију, а потом и у Јерусалиму, као стална програмска поставка и веродостојни
доказ о нацистичким злочинима, не само над Јеврејима:
Ја сам служио војни рок у 63. падобранској бригади - казује Данко Васовић. - Униформу
сам скинуо тачно 28. новембра 1975. године (као добар војник добио сам месец дана
наградног скраћења рока). Имао сам тада непуне 23 године. Одлучио сам да наставим
започете студије права. Моја мајка је ипак брзо увидела да ће бити слаба вајда од
мојих студија, да мене много више занимају друге ствари и проценила да би било најбоље
да ми нађу неки посао и једноставно ме склоне са улице и мало одвоје од онога што
ме тада заокупљало више од студија.
Казала то и моме оцу Радулу, новинару "Борбине" куће. Он је у принципу
био флегман и никад није ништа драматизовао, али је очигледно овог пута сасвим озбиљно
схватио и уважио мишљење моје мајке.
У то време је главни и одговорни уредник "Вечерњих новости" био Тома Милиновић.
Радуле му тих дана, изгледа, у некој прилици, онако узгред напомене и припита га
да ли бих ја можда могао да почнем нешто да пишем за "Новости", а овај
му без предомишљања казао да ће све учинити да ми се пружи шанса, а после је све
на мени.
Најбољи командос
Како сам и пре одласка у војску, током студија, помало писао за "Младост", за новине у којој је, иначе, новинарску каријеру започео и мој отац, ја сам одмах по изласку из војске наставио да се уз студије бавим и новинарством.
Иако млад и неискусан новинар, као добар војник, као најбољи падобранац и командос,
првак у скоку увис у Ратном ваздухопловству, успео сам, тако, да добијем и у свечаном
броју "Младости" за празник Републике, 29. новембар 1976. године, објавим
интервју са тадашњим начелником Политичке управе Југословенске народне армије, генералом
Вељком Кадијевићем, који је имао изузетног одјека. Кадијевић је ту мени казао многе
значајне ствари и интервју је пренела сва југословенска штампа, а пренела га је
и државна телевизија у ударном дневнику, наглашавајући да је интервју дат новинару
"Младости" Данку Васовићу.
Богати пензионер - Кад се Курт Валдхајм 1986. године други пут кандидовао за председника Аустрије, избио је скандал са брижљиво скриваним страницама његове ратне биографије, али га то ипак није омело да добије на изборима и да на тој функцији одседи цео шестогодишњи мандат. Умро је 14. јуна 2007. године у свом родном месту на периферији Беча мирно, до последњег дана, грицкајући "пензијицу" од 130.000 долара месечно, коју му је гарантовала функција челног човека Уједињених нација.
Б.СИМОНОВИЋ
Извор: ВЕСТИ
Везане вијести: