Датум објављивања: 21.6.2013

МАСОВНА УБИСТВА И ПЉАЧКА У СРЕБРЕНИЧКОМ КРАЈУ

21.6.2013

Овај догађај се понавља сваке 1. године.

Гробље Братунац

У сребреничком селу Ратковићи 21. јуна 1992. године муслиманске снаге из околних села и Сребренице убиле су на свиреп начин 24-оро Срба, већином цивила. Упали су у Ратковиће и убијали, пљачкали и палили све што су затекли у, углавном, старачким домаћинствима...

 

Приредила: Јасна ВЕЈЗОВИЋ-ТАДИЋ

БИЈЕЉИНА, 26. ЈУНА /СРНА/ - У селу Чемерно, у општини Илијаш, 10. јуна 1992. године припадници муслиманских снага свирепо су убили 32 српска цивила.

Муслиманске јединице из села Корита, Махмутовића Ријеке и Орахова напале су село Чемерно рано ујутро 10. јуна 1992. године. Припадници тадашње Територијалне одбране Бреза убили су 32 српска цивила и војника, међу којима је највише било стараца, жена и дјеце, ранили су троје сељака и сравнили село са земљом.

Од 10. јуна 1992. године у селу Чемерно више нико не живи.

Министарство унутрашњих послова Републике Српске 8. марта 2007. године поднијело је допуњену кривичну пријаву са доказима и именима 15 Бошњака, осумњичених за ове злочине.

На локалитету Буна 15. јуна 1992. године погинуло је 18 српских бораца и цивила - тог дана почео је егзодус Срба из Мостара и околине. За три дана на Буни је нестало 28 Срба, а од тог броја још шест војника и три цивила воде се као нестали.

Истог дана гранатиран је и запаљен најљепши православни храм на овим просторима - Саборна црква Свете Тројице у Мостару, која је недуго потом и минирана.

У селу Колошићи, код Високог, 20. јуна 1992. године на родном огњишту убијено је шесторо чланова породице Вуковић - Бошко /1927/, његова супруга Драгиња /1924/, њихов син Рајко /1948/, унук Миодраг /син Рајков/ и рођаци Здравко и Јеленко. Познате су убице, а казне за злочин - нема.

У сребреничком селу Ратковићи 21. јуна 1992. године муслиманске снаге из околних села и Сребренице убиле су на свиреп начин 24-оро Срба, већином цивила. Упали су у Ратковиће и убијали, пљачкали и палили све што су затекли у, углавном, старачким домаћинствима.

Свирепо су убијали жене, старце, чак и слијепа и глувонијема лица, а потом су их палили у њиховим кућама. Међу убијеним било је и шест старица. Ни за овај, као и за све остале злочине почињене над Србима у средњем Подрињу, још нико није правоснажно осуђен.

На Петровдан, 12. јула 1992. године, припадници такозване Армије РБиХ напали су чисто српска села Сасе и Залазје која припадају општини Сребреница и убили 69 цивила. Залазје је уништено до темеља. У више породица /Јеремић, Вујадиновић, Ракић.../ у одбрани села изгинули су готово сви мушкарци.

Шездесет девет становника буквичког краја, у тадашњој општини Брчко, 14. септембра 1992. године убили су припадници паравојних хрватско-муслиманских јединица.

Тог дана више од 130 кућа је попаљено, а заробљено око 1.500 Срба и одведено у један од 21 логора, колико их је било на подручју тадашње општине Брчко.

У селу Сердаре код Котор-Вароша 17. септембра 1992. године припадници хрватско-муслиманских снага убили су 16 Срба - најмлађа жртва злочина у Сердарима имала је четири године, а најстарија 60 година.

У нападу муслиманско-хрватских снага на Сердаре у зору 17. септембра убијени су Бранко /60/, Босиљка /53/, Јеленко /31/, Радмила /21/, Славко /60/, Данка /54/, Драго /47/, Мирко /31/, Славиша /22/ и Споменка Сердар /19/, Љубица /40/, Слободанка /12/ и Сњежана Tепић /4/, Никола Дукић /40/, те Славко /55/ и Славојка Бенцуз /21/.

За овај злочин пред Судом БиХ у току је суђење некадашњим припадницима Територијалне одбране Котор-Вароша Фикрету Планинчићу, Расиму Лишанчићу, Сеаду Мензилу и Мирсаду Ватрачу.

У Папратној њиви код Фоче припадници "Зелених беретки" убили су 20. септембра 1992. године 32 српска цивила и 10 војника. Породице настрадалих тврде да су позната имена починалаца, међу којима су и њихове комшије.

Припадници "Зелених беретки" из засједе су запуцали на камион у којем су била 42 Србина који су путовали из Калиновика према Фочи. Међу страдалима су били жене, дјеца и старци.

У Подравању код Сребренице 24. септембра 1992. године убијено је 21 лице - српски војници и цивили. Јаке муслиманске снаге из Сребренице и Жепе, синхронизованом акцијом, опколиле су ово планинско српско село и пресјекле једину путну комуникацију према Милићима.

У Бјеловцу и сусједним селима Сикирић и Лозничка Ријека 14. децембра 1992. године убијено је 109 Срба.

У логор у Сребреницу одведене су жене, цивили Достана и Мира Филиповић, те седмомјесечни Немања и трогодишња Оливера Филиповић, као и деветогодишњи Брано Вучетић - коме су тога дана убијени отац Радован и брат Миленко, док је мајку изгубио три мјесеца раније.

Они су одведени у Сребреницу, гдје су злостављани и гладовали два мјесеца док нису размијењени. Старица Божана Остојић још се води као нестала. Најмлађа жртва био је 15-годишњи Слободан Петровић, а најстарије 88-годишња Достана Матић и 81-годишња Злата Јовановић, које су убијене на кућном прагу.

Тужилаштво БиХ још није подигло оптужницу за убиства и масакрирања цивила у Бјеловцу иако су му на располагању документација и бројна свједочења. /

 

Извор:tl_files/ug_jadovno/img/baneri/srna.png

Share |

Назад

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одражавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкгладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.