Календар геноцида над Србима у XX вијеку

Календар геноцида

<< Април 2028 >>
По Ут Ср Че Пе Су Не
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30

Април 2028

Вргинмост, јарак Џаперовац, 19. априла

Горњи Кирин, Вргинмост, јарак Џаперовац, 19. априла 1942. године усташе поклале жене и њихову дјецу избјегле из њихових опљачканих и попаљених кућа.more...

22. април - дан сјећања на пробој јасеновачких логораша

На дан пробоја 22. априла 1945. године у логору Јасеновац било је заточено 1 073 преживјелих логораша од којих је 600 кренуло у пробој, а слободу је угледао само 91 логораш. Истог дана почео је и пробој затвореника дијела логора Кожаре, у селу Јасеновац, гдје је од 167 затвореника њих 11 преживјело пробој. Доња Градина представља највеће стратиште у систему концентрационих логора "Јасеновац", који је формиран у августу 1941. године, непосредно након проглашења Независне Државе Хрватске /НДХ/. Према истраживањима стручњака, у периоду између 1941. и 1945. године у овом логору убијено је око 800 000 дјеце, жена и стараца. Међу страдалима било је највише Срба, Јевреја и Рома. По начину убијања, јасеновачки логор сматра се најмонструознијим стратиштем које је тада постојало у свијету, а који је основала и њиме управљала НДХ.more...

26. и 27. април 1941. у Грубишном Пољу

26.4.2028 - 27.4.2028

26. и 27. априла 1941. усташе су дигле из кревета 504 Србина из Грубишног Поља и околних села. Отерани су у логор “Даница” код Копривнице, одатле у Госпић, па у Јадовно на Велебиту и Слану на отоку Пагу. Из „Данице“ се вратило неколико стараца, један дечак млађи од 16 година и неки из мешовитих бракова. Сви остали су завршили у незапамћеним мукама: од маља, секире, или полуживи у ланцима стрмоглављени су у бездане Велебита. Неки су заклани током транспорта подвелебитским каналом према отоку Пагу. Постоје озбиљне индиције и докази да их је значајан, али неутврђен број, завршио у голготи Слане на отоку Пагу. Сведока о овим стратиштима наших очева, браће и родбине дуго није било. Ипак, појавили су се живи сведоци, међу њима и побегли са Велебита. Истине су дошле на светло дана, оне сведоче о страхотама и безумљу хрватских усташа, безумљу каквом нигде на свету нема примера. После хапшења Срба у Грубишном Пољу, сутрадан 28. априла 1941. , на тадашњем сајмишту у Гудовцу, убијено је 195 везаних, недужних Срба.more...

Злочин на Чардаку код Дервенте 1992. године

37 Срба из овог насељасу убијени на Васкрс 1992. године. Овај свирепи злочин починили су припадници регуларне Хрватске војске - 103 ХВО бригаде, као и припадници Ријечке и Сисачке бригаде, заједно са припадницима паравојних хрватско-муслиманских јединица које су формирали ХДЗ и СДА из Дервенте. more...

Покољ у цркви на Коларићу 26.04.1942 године

Покољ у цркви на Коларићу се догодио 26.04.1942 године, на саму Младу Неђељу. То је вријеме најжешће офензиве на Кордун. Пробојем обруча на Петровој гори 14. маја , окончане су борбе и првих мирнијих дана након тога покупљени су остатци страдалих у коларићкој цркви. Вишегодошњим истраживањем Миле Дакића скупљен је попис 109 жртава.more...

Село Осово код Рогатице 27.04.1942.

Село Осово,удаљено је десетак километара од Рогатице у правцу Србије. Све што су похватали Срба,како домаћих тако и многобројних избјеглица, у зору 27.04.1942. године по селу усташе из Црне легије су сакупиле, затвориле у куће и штале Које Ристановића и Ристе и Митра Корањића. А онда је почео крвави, усташки пир у коме је убијено иумеђу 90 и 100 Срба.more...

ПРВИ УСТАШКИ ПОКОЉ СРБА У ГУДОВЦУ 28-29. АПРИЛА 1941.

28.4.2028 - 29.4.2028

Дана 28. травња у Бјеловар је стигао министар унутарњих послова Дидо Кватерник и састао се с локалним усташама. Сат-два касније, у сусједном Гудовцу, локалне усташе под водством Мартина Цикоша (заповједник гудовачких »заштитара« и предсједник Опћинског одбора ХСС-а) звјерски су, на најбруталнији начин, погубиле 195 Срба. Од укупно 200 ухићених (199 Срба и једног Хрвата) доведених на губилиште, 195 је убијено на мјесту, двојицу рањених у колони усташе хапсе касније у болници и убијају, а пошто је живот увијек јачи од смрти, тројица су неким чудом преживјела: Остоја Секулић, Илија Јарић и Милан Маргетић. more...