Загребачка изложба о херојима највећег логора смрти
Миле Ристић који је у пробоју отео митраљез из усташких
руку, убио се кад је чуо за Титову смрт, док се Ристо Стјепановић објесио кад
су 1992. почели сукоби у Сарајеву.
Несхватљиво је да у протеклих 69 година
колико је протекло од краја Другог свјетског рата, нитко није припремио изложбу
о људима који су преживјели задње дане усташког логора смрти Јасеновац нити их је
до прије коју годину позивао на комеморације на годишњицу пробоја, речено је 1.
априла на отварању изложбе "Крај логора Јасеновац - у спомен на све страдале
и преживјеле заточенике". Аутор је кустос Музеја Јасеновац Ђорђе Миховиловић.
Изложба долази у вријеме кад се о Јасеновцу говори на процесу поводом међусобних
тужби за геноцид у Хагу и кад почиње предизборна кампања за Европарламент у којој
се такмичари неће одрећи и вјечне теме о усташама и партизанима у којој је Јасеновац
незаобилазни дио.
У уводном обраћању, предсједник СКД "Просвјета" Чедомир Вишњић рекао је да ће "наредне генерације
огулити све слојеве с истине о Јасеновцу", док је Ђорђе Миховиловић
говорио о тоталној небризи друштва и забораву за преживјеле из задњих дана логора.
Тако се Миле
Ристић који је у пробоју
отео митраљез из усташких руку, убио кад је чуо за Титову смрт,
док се Ристо
Стјепановић објесио кад
су 1992. почели сукоби у Сарајеву.
- На попису преживјелих радимо четири године и дошли смо до броја од 152 заточеника
који су преживјели на разне начине. У ноћи уочи пробоја из главног логора ИИИ Циглане,
побјегла су два заточеника, Лазар Јанков који
је касније давао исказе о страдањима у логору, и Јакоб Атијас.
Пробој из логора ИИИ од укупно 670 заточеника преживјело је њих 89, а пробој из
логора ИВ - Кожара у самом мјесту Јасеновац, од 167 преживјело је 12 логораша. Неки
су побјегли с логорских економија у селима Млака и Лоња, а логораше докторе и аутомеханичаре
усташе су присилили да се са њима повлаче према Загребу и Словенији. Механичари
су успјели побјећи око Загреба, а докторе су довукли до Марибора гдје су заједно
с њима заробљени, па су имали проблеме доказати да нису сарадници усташа него логораши
присиљени да иду са њима, рекао је Миховиловић.
Данас је жив само један судионик пробоја из Кожаре и три судионика пробоја из Циглане
– Илија Ивановић,
Јешуа Абинун и Базил Зуколо
којима су лани на комеморацији уручена одликовања, рекао је Миховиловић.
Јасеновац је на разне начине преживјело много више логораша, али Миховиловић се
још не бави тим истраживањем.
- Вршиле су се размјене, било је амнестија и бјегова, а доста људи, међу којима
има и заробљених на Козари 1942., спроведено је у Трећи Рајх. Испало је да су они
имали макар мало среће јер су се мање - више живи вратили након рата, па је Козара
и опстала, рекао је.
Попис укупног броја жртава Јасеновца достигао је 83.500 и није се знатније повећао
у односу на лани.
- Бавили смо се корекцијама јер су рођаци жртава уносили исправке. Обрадили смо
грађу СУБНОР-а, а накнадно смо требали обрадити грађу Земаљске комисије за ратне
злочине БиХ.
Испоставило се да је у задњим протестним догађајима у Сарајеву и уништењу Државног
архива БиХ та грађа дјеломично страдала, рекао је Дорђе Миховиловић.
На отварању изложбе била је и управница јавне установе Спомен подручја Јасеновац
Наташа Јовичић.
Њу смо питали како се осјећа кад се концлогор спомиње у хашком процесу око међусобних
тужби за геноцид Хрватске и Србије.
- Знам да је на овом процесу у Хагу "свједочио" дио музејског постава
Јасеновца из 80-их који се састојао од 276 фотографија које су искључиво приказивале
тијела убијених уз врло упитне легенде тих фотографија. Те су фотографије до
1991. биле излагане по касарнама ЈНА, па тумачим да је то била пропагандна припрема
у којој је Јасеновац употребљаван у мобилизацији мржње. Јасеновац се спомињао на
суђењима Славку
Докмановићу, Мирославу Квочки и Миломиру Стакићу који је оптужен за злочине над Муслиманима
и Хрватима из Приједора. Стакић је изјавио да су убисства вршена јер су "у
музеју у Јасеновцу видјели што су Хрвати радили Србима". У том смислу је Јасеновац
био манипулисан за припрему рата. Нама је циљ да се злоупотреба Јасеновца и скупљање
политичких поена на њему сведу на минимум, рекла је Наташа Јовичић. Сматра да Јасеновац
неће још једном бити искориштен као дио предизборне приче.
- Мислим да то више није актуелно јер се у односу на прије десет година ствари ипак
мијењају набоље. Јавност зна да се не ради о бројци од 700.000, већ од 83.000 до
100.000 жртава Јасеновца, а у попису који прави наша установа не видим могућност
манипулације, поготово што је сличан попису Музеја жртава геноцида у Београду. Посјетилаца
је све више, па их годишње биљежимо око 15.000. Вољели бисмо да их је и више, али
с обзиром да смо изоловани, углавном нас посјећују из оближњих градова и Истре.
Неки професори који су сензибилизовани оним што се збивало, сваке године доводе
своје ученике. Неупућени грађанин би мислио да се у Јасеновцу дешава само комеморација,
али претеже велики број изложби које приређујемо, публикација које објављујемо и
стручних семинара које одржавамо, уз сурадњу с Документом – центром за суочавање
с прошлошћу. Јасеновац иде у добром смјеру, закључила је управница Музеја.
Изложба коју чини 12 паноа на којима су основни подаци о крају логора и самим преживјелима,
осим у Спомен подручју Јасеновац била је постављена у Колашину, Зеници, Сарајеву
и сада у Загребу гдје ће се моћи видјети до 18. априла.
Иако је ранијих година, редовна комеморација одржавана у недељу послије датума пробоја
22. априла 1945., ове године бити ће одржана 4. маја. Судионике комеморације дочекаће
тематска изложба "Тиха ноћ је шапићала" коју су ове године припремили
у сарадњи с антифашистима Истре, а њен уредник је Олег Мандић који је преживио Аушвиц.
АУТОР: Ненад Јовановић
Извор: СНВ
Везане вијести: