За Јасеновац ни правде ни пара

Да ли и на који начин очекујете помоћ од дијаспоре?

- Ми покушавамо да се обратимо и нашим исељеницима. Жеља нам је да нас наше расејање у европским и прекоморским земљама прихвати и помогне да пројекат завршимо. Да се, кад филм буде завршен, обелодани пуна истина о страдањима у Јасеновцу и документовано прикаже ко је жртва, а ко џелат. Да се најзад отворе очи и нама Србима и међународној заједници. Да се овај мрак који се наднео над српским народом, разгрне.

 

Јесте ли већ покушали да се представите у расејању?

- До сада смо у Торонту и Прагу направили пројекције од 36 минута компилованог снимљеног материјала. Обе су врло лепо примљене и високо оцењене, како од тамошњих Срба, тако и од Јевреја. Али, финансијски ефекат је никакав. Нико ништа. Сви ћуте. Ништа од донација за сада.

Која је основа филма?

- Филм има три равни. Једна је о вишедеценијској борби за истину о комплексу логора у Јасеновцу проф. др Србољуба Живановића. Он је данас члан Међународне комисије за истину о Јасеновцу. Још 1964. са двојицом Словенаца учествовао је у ексхумацији и анализи скелета усташких жртава из тог логора. Мада је по завршетку Другог светског рата логор сравњен са земљом, они су успели помоћу специјалних сонди да проналазе гробнице и извлаче узорке. Међутим, комунистичке власти су имале циљ да се не дође до истине, па су њихови извештаји сакривани и уништавани. Док су радили на терену није им био дозвољен контакт ни са ким, а кад су се вратили да наставе истраживање дочекала их је "народна милиција" и забрана даљег рада. Међутим, професор Живановић и његови сарадници су свакодневно у три примерка водили дневнике о резултатима истраживања на терену. И кад је због тог истраживачког подухвата био приморан да напусти СФРЈ, његова копија дневника је са њим отишла у егзил.

Шта се налази у наставку филма?

- У другом делу филма су потресна сведочења јасеновачких логораша. Од њих 1.200 који су 1945. голоруки кренули у пробој, усташке каме и пушчана зрна преживела су само 123 сужња. Један од њих, који је у Јасеновцу био заточен као дечак од 14 година, говори како је сваки пут кад би носио следовање сапуна за логорског берберина размишљао да ли су у том сапуну скувани и остаци његовог оца, стрица, пријатеља, познаника...

А трећи део?

- Трећи део филма говори о континуитету српског страдања на тлу данашње Хрватске које је почело у време Првог светског рата, настављен у Другом светском рату и није престало до данас. Срж проблема је у Ватикану, јер како другачије протумачити податак да је од 1.800 хрватских римокатоличких свештеника њих око 1.400 учествовало у затирању Срба у Павелићевој НДХ. Такође, углавном се говори о страдању цивила и антифашиста, а не прецизира се да ти цивили имају име и презиме, да су српске нације. Само да би се сакриле српске жртве, побијена новорођенчад и мала деца подводе се под антифашисте, као да дете од три, пет или седам година зна шта је фашизам.

 

 

 

Извор: ВЕСТИ