Вечан Спомен Светим Мученицима Јасеновачким (Беседа)
У име Оца, и Сина, и Светога Духа,
окупили смо се, браћо и сестре, на овоме месту вечних успомена, у знак суштинског, онтолошког сећања на оне, прародитеље, родитеље, браћу, сестре и сроднике наше, нашим немаром недобројане и велом нашег заборава прекривене, на оне невино пострадале у време небивалог страдања 40-их година прошлог века, нарочито у Јасеновцу, Градини, Јадовну, али и другим, знаним и незнаним, стратиштима, којима се ни броја не зна, јер, на жалост, данас готово да никога и нема ко их зна да би их памтио.
Данас, паки и паки, али на један нов начин, враћамо се томе времену, а и чему бисмо ако не узроку и извору, у којему је разум-неразум клерофашистичке, нацистичке, усташке идеологије отелотворене у злочиначкој Наци савезници, Независној Држави Хрватској, подигао људско биће на Човека јер се тај Човек другачије звао Србином, Јеврејином или Ромом. У том подвигу ка подљудском и анималном, људско биће је починило најстрашније злочине у историји човечанства, Холокауст, геноцид, истребљење читавих народа најмонструознијим средствима које је изопачени ум могао да смисли, као гасним коморама у Аушвицу, али и бруталношћу и бестијалношћу на просторима Независне Државе Хрватске какве су се гнушали чак и немачки нацисти и италијански фашисти. Не постоји узалуд релевантна тврдња историчара и истраживача Холокауста да је Холокауст у Европи заправо отпочео геноцидом над Србима у Независној Држави Хрватској.
Парадигматично је да је усташка монструозност до те мере запрепастила италијанске фашисте који су заузели подручје Јадовна и онемогућили настављања масакра над, пре свих, Србима и Јеврејима. Али авај, већ до тада, за само 3 до 4 месеца, комплекс логора Јадовно - Госпић - велебитске јаме - острво Паг и гротло морских дубина прогутало је више од 40 000 људи, од чега више од 38 000 Срба и 2 000 Јевреја, при чему се спасени од смрти могу веома лако пребројати јер их је једва и било у комплексу који и није био никакав логор, већ стратиште за истребљење људи, пре свих Срба и Јевреја, али и неколицине оних са неућуталом савешћу.
Два се кључна питања по себи намећу: зашто се све ово догађало на нашим просторима и зашто су злочини у Јасеновцу, Јадовну и другим стратиштима систематски заташкавани?
Могли бисмо рећи да су томе многобројни узроци: етнички и национални, културни и цивилизацијски, идеолошки, политички и геополитички, етички и верски. Стране државе, центри моћи и туђе и наметане идеологије завађале су ионако сукобљене народе, по древном римском принципу - дивиде ет импера - завади па владај.
Али треба бити отворен и рећи да су верски разлози били једно од најподеснијих средстава манипулације, особито учење о злу и теологија страха Римокатоличке цркве.
Бројем жртава је, између осталих, манипулисала и тадашња, али и данашња власт на овим просторима, без обзира да ли се радило о ратним репарацијама или о наводном помирењу народа немирног Балкана.
Манипулација је произвела нове жртве, нова жртва је и истина о страдалима у геноциду у клерофашистичкој нацистичкој Независној Држави Хрватској. Зато је данас крајње време, могли бисмо рећи и 12 и 5, да последњи народ који то није учинио преброји своје жртве из Другог светског рата, да се утврди истина о страдању српског народа на овим просторима, што је уједно био и један од завета Светог Владике Николаја.
Данас смо се овде окупили не да бисмо распиривали мржњу или тражили освету, већ истине ради, са жељом да се злочин не заборави и не понови. То је важно нарочито у време историјског ревизионизма и фалсификата који за циљ имају негирање и заташкавање злочина, прекрајање историјских чињеница и размера геноцида, како би на лажима и фалсификатима била исписана нова историја по мери злочинаца и оних који злочине и злочинце подржавају.
Постоје злочинци и постоје жртве. И једни и други имају име и презиме. Истина о злочинцима и злочинима, која никада не застарева, није утеха за жртве, али јесте порука и поука за будућност. Без прошлости, нема ни будућности.
На трновитом путу утврђивања истине нисмо сами, јер се осим на наше снаге и моћи поуздано можемо ослонити и на штедру подршку и помоћ Јединог Истинољупца, а жртвама вечна утеха Јединог Утешитеља у вечној слави Вечнога Сиона, сада и увек и у векове векова. Амин.
Ђакон Бобан Миловановић
О Светим Мученицима Јасеновачким, 2011.л.Г.
Црква Светих Константина и Јелене у Нишу
Везане вијести: