УВРЕДЉИВО СТАВЉАЊЕ ЈАСЕНОВАЧКОГ ЦВИЈЕТА НА "ХРВАТСКИ ЕВРО"

БЕОГРАД, БАЊАЛУКА, 25. НОВЕМБРА /СРНА/ - Дрско, неукусно и увредљиво стављање мотива Јасеновачког цвијета на "хрватски евро" опомиње да се од садашње Хрватске, али и ЕУ, може још свашта очекивати, изјавио је предсједник Управног одбора Српског националног друштва /СНД/ "Пребиловци" Миленко Јахура.
"По Републици Хрватској, која ускоро улази у ЕУ, као и у мјестима у БиХ гдје власт имају Хрвати, у новије вријеме подигнути су многи споменици усташама погинулим у Другом свјетском рату или осуђеним послије рата због масовних злочина над Србима, па и онима који су својом руким убили стотине српске дјеце, као што су Фрањо Вего, Андрија Буљан, Иван Јовановић-Црни и други", рекао је Јахура за Срну.
Он наглашава да су на тим подручјима изузетно популарне и пјесме које дословно славе кољаче из Јасеновца и Старе Градишке /"Максови месари"/ и "кланицу" за Србе у Чапљини.
"Упркос томе, ово дрско, неукусно и увредљиво стављање мотива Јасеновачког цвијета на `хрватски евро` дјелује изненађујуће и опомиње да од садашње Хрватске, али и и ЕУ, можемо још свашта очекивати", рекао је Јахура.
Он сматра да за овакво стање највећу одговорност сноси српска страна, посебно званични Београд, који је, како је рекао, више пута "показао спремност да занемари постојање геноцида над Србима у НДХ зарад интереса појединих политичких и других кругова у Србији".
"Од оваквог изгледа `хрватског евра` веће изненађење било би адекватно реаговање Министарства иностраних послова Србије, које је прије неколико година ћутке прешло преко доказима поткријепљеног приједлога СНД `Пребиловци` да се противтужбом за геноцид против Хрватске обухвати период НДХ, као и геноцидно етничко чишћење Срба у дијеловима БиХ у рату од 1992. до 1995. године", каже Јахура.
Предсједник Удружења "Јадовно 1941." Душан Басташић сматра да би не тако мали дио хрватске јавности сигурно био задовољан стављањем мотива Јасеновачког цвијета на "хрватски евро", односно промоцијом мјеста на коме је одрађен "највећи посао" у стварању етнички готово чисте Хрватске у њеним данашњим границама.
"Ипак, вјерујем да онај већи дио то сигурно не би подржао. Не због изреке: `Чиме се будала поноси, паметан се стиди`, већ због тога што се Јасеновац, Јадовно и многа друга стратишта усташке НДХ настоје ампутирати из хрватске свијести и савјести", рекао је Басташић за Срну.
Он каже да је "ствар континуитета" то што ће се опет при хрватском уласку у "ново царство" на монети наћи симбол великог стратишта.
"Многи не знају да се 1941. године на новчаници од 1.000 хрватских куна налазила панорама планине Велебит /центар комплекса смрти Госпић - Јадовно/, и то гледана управо из правца острва Пага. А на Пагу су, као што је познато, постојала три усташка концентрациона логора од којих један за жене и дјецу, први такав у Другом свјетском рату", подсјетио је Басташић.
Виши кустос Музеја жртава геноцида у Београду Јован Мирковић каже да није баш јасно да ли је то само нечија идеја или стварни приједлог кованице, те да не не треба а приори сваку такву активност осуђивати.
"Ипак, овај знак ће се морати и тумачити Европи и неће се моћи рећи да је то израз `србочетничке окупације` и `резултат домовинског рата`", каже Мирковић.
"Уосталом, Хрватска је закорачила у европску заједницу и ако Европи није засметала њена неокајана прошлост, као и низ недемократских поступака према делу властитог становништва у новијој историји, без катарзе и раскида са фашисоидним идеолошким предлошком на коме је почивала хрватска држава за време Другог светског рата, зашто би јој сметало истицање симбола страдалаштва - јасеновачког знака", рекао је Мирковић за Срну.
Он је навео да се савремена Хрватска позива на антифашизам као историјско насљеђе, али да ипак постоје јаке снаге, па чак и оне које су успоставиле нову хрватску државу, које баштине и насљеђе НДХ.
"Стављањем овог знака, ако је то тако, Хрватска само наставља истицање своје наводне антифашистичке прошлости коју стално званично промовише, док Европа не види стварну фашисоидну прошлост хрватске државе, за коју `отац савремене Хрватске` рече да је представљала израз `тисућљетних тежњи`", додао је Мирковић.
"Двери српске" објавиле су на сајту фотографије узорака серије кованог "хрватског евра", који је посвећен уласку Хрватске у ЕУ 2013. године, када серија и треба да уђе у оптицај. Узорци су, како се наводи, ковани у 1 000 примјерака у Европској централној банци са сједиштем у Франкфурту на Мајни.
Под именом серије "биљни и животињски свијет Хрватске", на полеђини новчића од 10 центи налази се споменик у Јасеновцу, највећем концентрационом логору фашистичке НДХ гдје је на најсвирепије начине уморено више од 750 000 Срба, Јевреја, Рома и других.
"У нади да ће институције државе Србије и организације за заштиту и очување успомене на жртве холокауста и геноцида реаговати, те проверити ову информацију и зауставити пуштање овакве кованице у промет, питамо какво би објашњење требало да има хипотетичка кованица из немачке серије са наличјем нпр. концентрационог логора у Аушвицу или Дахауу", наводи се на сајту "Двери".  

Извор: