УСАЂИВАЊЕ У ХРВАТСКУ СВИЈЕСТ ПОСТОЈАЊЕ ЛОГОРА ЈАСЕНОВАЦ
ЗАГРЕБ, 25. НОВЕМБРА /СРНА/ - Европа настоји да хрватском друштву, у свакодневној примјени кованице евра са мотивом Јасеновачког цвијета, полако усади у свијест постојање логора смрти Јасеновац, насупрот оних који негирају злочин, сматрају у јеврејској невладиној организацији Маргелов институт из Загреба.
"Свакако да је споменик са мјеста концентрационог логора неуобичајен као ликовно рјешење за нумизматику, али ми сматрамо да Европа настоји да хрватском друштву посредством новца за свакодневну употребу усади у свијест меморију на концентрациони логор, који Хрвати невољно или у потпуности не прихватају као мјесто геноцида, односно не прихватају одговорност за злочине који је тамо усташки покрет починио у име хрватског народа", речено је Срни у Маргеловом институту.
У овом институту сматрају да је Европа уочила да је нова Хрватска, узимајући куну за званичну монету која је била у употреби у усташкој НДХ, кренула у ревизију историје.
"Када Хрватска прихвати евро као платежно средство биће коначно ријешена баласта одијума крвавог новца оставштине једне фашистичке творевине, те ће јој се са кованицом Јасеновачког цвијета полако у свакодневној примјени усађивати у свијест постојање логора смрти Јасеновац, насупрот оних који негирају злочин", наглашавају у Маргеловом институту.
У тој невладиној организацији увјерени су да ће против ове кованице устати сви хрватски проусташки елементи, што је најбољи доказ да је Европа понудила адекватну сатисфакцију за све оне преживјеле припаднике српске, ромске и јеврејске заједнице којима је куна свакодневно производила мучнину евоцирајући НДХ монету.
"С нама се слаже и српски интелектуалац проф. др Светозар Ливада који са одобравањем прижељкује ову кованицу", кажу у Маргеловом институту.
Маргелов институт је невладина организација јеврејске националне мањине у Хрватској. Уско сарађује са Центром Симон Визентал из Јерусалима и Институтом за истраживање Јасеновца из Њујорка.
"Двери српске" објавиле су на свом сајту фотографије узорака серије кованог "хрватског евра", који је посвећен уласку Хрватске у ЕУ 2013. године, када серија и треба да уђе у оптицај.
Узорци су, како се наводи, ковани у 1 000 примјерака у Европској централној банци са сједиштем у Франкфурту на Мајни.
Под именом серије "биљни и животињски свијет Хрватске", на полеђини новчића од 10 центи налази се споменик у Јасеновцу, највећем концентрационом логору фашистичке НДХ гдје је на најсвирепије начине уморено више од 750 000 Срба, Јевреја, Рома и других.