“Тополи ужаса” продужен живот
Бањалука - “Тополи ужаса” на мјесту гдје се Уна улива у Саву, природном споменику који својим постојањем свједочи о стравичним усташким злочинима, стручњаци Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа, са рестауратором и конзерватором Милицом Котур на челу, удахнули су нови живот.
Милица Котур каже за “Глас Српске” да су радови били изузетно захтјевни, али рад на једном оваквом пројекту има вишеструки значај.
- На овом “горостасу” од дрвета, које је било на отвореном простору, примијенили смо потпуно нове методе, јер се до сада нисмо срели са сличним пројектима у нашем раду. Рестаурација се није односила само на дрво као дрво, јер оно има посебно историјско сјећање, које на себи има толико муке и патње да ми нисмо смјели уништити ниједан траг тога - истакла је Котурова.
Како је појаснила, у свом раду су се трудили да не поремете ниједан доживљај дрвета који је живи споменик страдања од усташких злочина.
- Дрво смо затекли у веома лошем стању, било је прилично труло, захваћено црвоточином, напукнуто, испуњено лишајевима, маховином, трулежи. Све смо то уклонили и ишчистили посебним техникама и материјалима, а велике гране смо осигурали од даљег пропадања, тако што смо их армирали и учврстили - каже Милица Котур.
Она додаје да су то све урадили не оптерећујући само дрво, тако што су користили посебне материјале и нове технике, вршећи потребне експерименте на лицу мјеста.
- Дрво је армирано ростфрајним флаховима и арматурама, тако што смо ушли у срж дрвета која је чврста. Одлучили смо се за ростфрај, јер он неће кородирати и ни на који начин оштетити дрво. Око арматуре смо дрво учврстили посебним смолама које не реагују са дрветом, тако да смо и на тај начин заштитили само дрво - појаснила је Котурова и додала да су све попунили посебним еластичним пломбама, те на крају све замаскирали кором дрвета, како се не би видјеле њихове интервенције.
Она је нагласила да “Топола ужаса” данас изгледа као живо сјећање на сву патњу и ужасе које је она претрпјела и доживјела, па су се због те велике симболике потрудили да се ниједна интервенција на дрвету, дужине 17, а ширине четири метра, не види.
- Посебну пажњу смо посветили томе да рестаурација да најбоље од тополе, а да не буде наша интервенција та која је видљива, него “Топола ужаса”, којој смо продужили живот и тако оставили будућим генерацијама на сјећање на сву патњу и страдања у Доњој Градини - закључила је Котурова и додала да су поносни на овај велики и обиман пројекат, те да је то на неки начин била њихова дужност према свему ономе што се дешавало у Доњој Градини
Радови на “Тополи ужаса” трајали су мјесец и по, од планирана два. Рестаурација је рађена по пројекту Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа, а пројекат је финансирало Министарство просвјете и културе РС.
Публикација
- Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа планира да до краја ове године објави публикацију свих радова које смо вршили у Доњој Градини на “Тополи ужаса”. Добили смо понуде да се та публикација представи у најјачим институтима за дрво, па ћемо јој због тога посветити више времена - рекла је Милица Котур.
Извор: ГЛАС СРПСКЕ
Везане вијести: