СВЕТИ СРПСКИ НОВОМУЧЕНИЦИ ЈАСЕНОВАЧКИ МОЛИТЕ БОГА ЗА НАС
И ове године у Храму Рођења Светог Јована Крститеља у Манастиру Јасеновац 13. септембра биће служена Света архијерејска Литургија и прослављени Свети Српски Новомученици Јасеновачки. Да ли је то довољан позив свима да се сјећамо оних који нису заслужили заборав!? Редакција нашег сајта представља мали подсјетник на обиљежавање овог празника.
Одмах послије рата, у Јасеновац се вратио Лазар Радовановић, парох јасеновачки. Он је од неколико преосталих логорских барака направио парохијски дом и стан, а просторију која је усташама служила као гаража или механичарска радионица преуредио у привремени „храм“. Први помен жртвама јасеновачкоглогора десио се на храмовној слави 7. јула 1946. Од овог момента, у наредномпериоду на храмовну славу, Ивањдан долазило је све више људи, преживјелих логораша и потомака жртава. Они су временом почели да траже обнову храма у Јасеновцу.
И послије оснивања Спомен-подручја Јасеновац вјерници су се окупљали у Јасеновцу, на отвореном су служени помени и парастоси, што је био и својеврстан протест због тога што и храм није дио спомен-комплекса, као што је то био случај у Маутхаузен или Дахау. Чак и када је споменик био изграђен, вјерници су палили свјеће на вјештачким хумкама, које су обиљежавале мјеста на којима су се налазили логорски објекти, и бацали ивањданске вјенчиће у базене у подножју споменика.
Обнова храма у Јасеновцу почела
је освјештањем камена темељца на Ивањдан 1971. Изградња је трајала
до 1984. када је, 2. септембра освјештан храм.Освјештање храма је служио
патријарх српски Герман и том приликом изговориооне чувене ријечи „Браћо, да
праштамо – морамо, јер је то јеванђелска заповест, али да заборавимо – не можемо.“ Православна Црква је изградњом
храма у Јасеновцу заокружила култ Новомученика Српских. Одређивање датума помена и њихове прославе
везује се управо за датум обнове јасеновачког храма.[1]
Спомен Јасеновачких Новомученика се у календарима појавио осамдесетих година 20. века и то за време трајања несрећне црквене поделе у дијаспори. У календарима које је штампала тадашња Слободна Митрополија из Нове Грачанице код Чикага објављиван је и празник Јасеновачких Мученика. Касније, након зацељења те велике црквене ране заслугом Патријарха Павла, Митрополита Иринеја и других архијереја, Свети Архијерејски Сабор СПЦ је донео одлуку да се у календарима које штампају наше епархије у дијаспори може унети и празновати и њихов спомен. Од 2010. године празник Светих Јасеновачких Новомученика је обавезујући за читаву Српску Православну Цркву.
Свети Архијерејски Сабор СПЦ је 16. априла 2010. године донiо одлуку да се убудуће спомен Светих Новомученика Јасеновачких прославља 31. августа по јулијанском, односно 13. септембра по грегоријанском календару.[2]
Црквено обликовање сјећања на Јасеновац, јасеновачке жртве стављало је у континуитет историјског постојања српског народа.[3]
Покољење једно, исповиједам, покољење синова и кћери матера отетих с ножева и очева испузалих из јама, покољење којем су блажену ноћ ископали са сретнијем видом из очињих јама, родило се из јасеновачке Градине, и наш први плач стапао се с јасеновачким јауком и јасеновачким муком. И умјесто „искони бје логос“ и „слово“ и „ријеч“, говорили смо „искони бје јаук“ и „искони бје мук“, и за пјесником из небића понављали: „Ми долазимо из Црних шума и њихова студен остаће у нама заувијек“, јер наш мук бјеше сахрањен испод сивих стијена без смисла и без значења подигнутих на пољу нашег рађања, и бјесмо покољење за заборав и очај створено, покољење у коме је образ Божији био затомљен и заћутао, и лажју био прекривен.
Али „ако и матер заборави пород свој, ја те заборавити нећу“ вели Господ,[9] Он који „жижак тињајући неће утрнути“.И дотаче се Вишњи оног покрета душе о коме говори Свети Максим Исповједник, покрета који се сачувао испод омамљујуће бајке о прогресу као исконски људски двиг, праобраз оне жудње ка напретку у којој „Бог прегаоцу даје махове“,двиг који захтијева подвиг и жртву и који је у коријену Јовове ријечи „није ли човјек на војсци на земљи?“ И у данашњи дан пред скоро три деценије, кад походише јасеновачку Нову Голготу и Ново Косово ноге архијерејске и кад се испуни вријеме, „као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина“,и обновисмо се!
И огледнуше се мочваре јасеновачке у свеопштој крстионици, у Кинерету, језеру Галилејском, и Јордану; и Охриду, нашој словенској бањи крштења и ословесења, на којем смо сви први пут Богу рекли „Ти!“. И заблиста у њима као у горским очима Онај „који нас гледа кроза све звезде на небу и све ствари на земљи и познасмо јасеновачку жртву као Жртву Голготску и своје дједове и баке сараспете на Крсту Христовоме и саваскрсле Њиме и с Њиме у Дан невечерњи. [4]
У црквено-народном сјећању код Срба косовска трагедија доживљена је као потврда светосавског морала, а Јасеновац као потврда Косовскогпредања. Овакво сјећање које није стерилно ни политички ограничено оставља могућност надградње јер је, поред вјерујућих православних Срба, оно блиско и прихватљиво за српско друштво у најширем значењу те ријечи.[5]
Напомене:
[1]Мира Јовановић - Ратковић, Драгослав Илић, Како се сјећати Јасеновца 65 Година касније, Гласник Удружења архивских радника Републике Српске 2, Бања Лука, 2010, стр. 379 – 391
[2]Изјава "Политици" о Српским новомученицима, 12. септембар 2010. год. Протојереј мр Велибор Џомић
[3]Мира Јовановић - Ратковић, Драгослав Илић, Како се сјећати Јасеновца 65 Година касније, Гласник Удружења архивских радника Републике Српске 2, Бања Лука, 2010, стр. 379 – 391
[4]Приступна беседа Његовог Преосвештенства Епископа липљанског г. Јована O ЈАСЕНОВЦУ, ПАДУ У ВРТЛОГ ЗАБОРАВА И ВАСПОСТАВЉЕЊУ
[5]Мира Јовановић - Ратковић, Драгослав Илић, Како се сјећати Јасеновца 65 Година касније, Гласник Удружења архивских радника Републике Српске 2, Бања Лука, 2010, стр. 379 – 391.
Везане вијести:
Прослављени Новомученици јасеновачки
Вечан Спомен Светим Мученицима Јасеновачким (Беседа)
Празник Светих Јасеновачких Новомученика у манастиру Талонгу