Сведочење о страдању Јеле Ракић из села Стрмен
Јелу су усташе хватили, редом силовали, ископали очи, набили на колац и бацили у старо корито реке Саве.
Јела Ракић је рођена 1928. године у земљорадничкој породици у селу Стрмен, општинa Црквени Бок, срез Костајница, од оца Дамјана и мајке Марије-Маце, рођене Ђуричић.
Убијена је од стране Јасеновачких усташа 13.10.1942.
Јела је детињство проводила као и сва деца тога краја, похађала школу, чувала стоку и помагала родитељима око сеоских послова.
Избијањем II светског рата и проглашењем НДХ, становништво трију села општине Црквени Бок (Стрмен, Црквени Бок и Ивањски Бок) било је присиљено ићи на прекрштавање из православне у католичку веру.
Послe тога су живели у релативном миру све до 13.10.1942. године, када је 1. бојна јасеновачких усташа на челу са Љубом Милошем, потпомогнута припадницима Припремне бојне из села Пуске (суседно село преко реке Саве) рано ујутро опколила села са намјером да народ отера у логор Јасеновац, а село опљачка.
Неколицина усташа, тог јутра упада и у двориште Ракић Дамјана у коме затичу његову ћерку Јелу.
Појурили су за њом, а она је бежала око један километар пред зликовцима све док је друга група усташа није пресрела. Ухватили су је, редом силовали, ископали очи и на крају набили на колац и бацили у старо корито реке Саве.
Имала је четрнаест година.
О овом монстуозном злочину сведочи Глез фон Хорстенау, немачки генерал у НДХ, на страни 159. свога дневника који је водио од доласка у Загреб.
Истога дана, на истоветан начин, набијањем на колац убијена је и Стоја (Стеван) Иванчевић, рођ. 1901. године.
Текст написали:
Др. Маја Кљаић Вејновић
Проф. Никола Турајлић
Везане вијести: