Све за поглавника

Смртност заточеника Циглане била је велика

Главни циљ логора било је масовно убијање људи. Убијање је само требало да се, по могућности, што боље маскира

Јасеновачки концентрациони логор био је организиран по плану, који су разрадили нацисти за све логоре у поробљеној Европи још прије рата.

Читава су организација тога логора, начин и техника истребљивања сасвим исти као и у другим њемачким логорима смрти у Пољској, Украјини, Србији, Западној Европи и у самој Њемачкој. Начин и план предали су на извршење усташама, које је контролирао мјесни Гестапо у самом селу Јасеновцу и СД (Sicher heitsdienst) у Загребу.

Главни циљ логора било је масовно убијање људи; само убијање треба да се, по могућности, што боље маскира. У ту је сврху проведена „организација” у „радном логору” у Јасеновцу.

Већ на самом улазу наивчина се изненади, кад прочита велике натписе: „Њихов је рад био политика, наша је политика рад”, алудирајући на пријашње политичаре бивше Југославије, који су само политизирали. Међутим, усташки се рад састоји у масовним убојствима, а то је заиста била њихова и швапска фашистичка политика.

На улазу се коче још велики натписи: „Сабирни логор III”; „Радна служба Усташке обране”; „Све за Поглавника”...

Усташка обрана обухваћала је политичку „усташку полицију”, као и концлогоре и усташку војничку организацију која је чувала те логоре и вршила масовно истребљивање наших народа у њима. Најтежи се посао вршио на насипу и на Циглани. На Циглану шаљу свјеже приспјеле, здраве и јаке сељаке, који невјеројатно брзо ослабе због претјераног рада, хладноће, глади и шиканирања. Смртност заточеника Циглане била је велика. Усташки је надзор био врло оштар и груб: стално су уперивали револвер у чело и сваки су дан убили понеког радника ради примјера.

У Циглани су се послије травња 1942. правиле цигле на велико за велики зид око логора и куле „вребачнице”. „Групник” је био Марко Флајшхакер из Дарувара, наводно пријашњи стручњак за циглану.

Одлични радници радили су у Ланчари. Они су били главна група отпора против ужасног терора фашизма. Радници загребачких жељезничких радионица, моји добри другови још из усташког затвора, били су страшно мучени, али су уза све то шутјели. Није било случаја провала и издаје. Многи су убијени, многи нестали у покољима.

Ланчара је механичарска радионица, која је добила своје име јер се у њој израђују ланци а и негве, букагије за јасеновачке заточенике и заточенике у НДХ. У Ланчари се израђују усташке каме и ножеви. Гледао сам једном с др Боцаком, кад смо дошли да нам израде неке пинцете, како се те каме фабрицирају, кују и амалгамирају, гравирају плетером у облику „U”. Мајстор је одбио да изради те пинцете, јер мора правити усташке ножеве. У Ланчари је Милош дао исковати свој патентнож за клање, а Рашид је брусио и шиљио свој нож. Ту се израђују браве и решетке за казнионице, усташке полицијске затворе. „Групник” је у Ланчари био неки Блаухорн из Загреба. Број радника се стално мијењао, некад их је било 100 а некад и 250.

Усташе су рјеђе убијале оне који су радили у Ланчари.

Из големих наслага старог жељеза, опљачканог од побијених жртава, стручњаци су изабирали дијелове и сврставали их по каквоћи.

Усташе су у почетку убијале, уз остале, и интелектуалце и инжењере. Касније, кад им је требало нешто градити,

Пичили је тражио инжењере да праве планове и да граде зграде, бункере..., јер је и сам био инжењер. Основала се инжењерска канцеларија, која се касније прозвала „Грађевинска група”. Тој Грађевинској групи прикључена је и столарија. У тој групи ради око 40 инжењера, међу којима су одлични, отпорни другови Брнчић, Филаус, Ђурашиновић, Љубо Шарић, др Павел Лев, један жељезнички чиновник из Велике Горице и други.

Грађевинска је група направила нацрте за нови „погон” велике зграде за канцеларије, коју су и изградили. Заточеници су правили и цигле за те зграде. Умирали су дневно десетинама од исцрпљености. Пилана и столарија израђивале су дрвенарију, а зидари и грађевински радници подигли су завод. Под кровом зграде живјели су они који су били запослени у Грађевинској групи. Подигнуте су или, још боље, реконструиране старе зграде и усташка болница у Јасеновцу, а изграђени су и бункери око Јасеновца, као и велики зид с кулама на сваких 100 метара око Јасеновца, на мјесту старих високих дрвених „вребачница” и жице.

У столарији је имао своју посебну дуборезачку радњу неки емигрант, Ничипоренко, који је био умијешан у аферу с новцем и с „уложницама”.

Он ми је говорио:

-Ја ње бил комунист, ну знајете - окренувши се, шапнуо би на моје ухо - ја сачуствујем, сачуствујем! - тихо би ми додао, јер ме је он сматрао комунистом.

Наставиће се

Пише: Никола Николић

Књига се може наручити од издавача: „ННК интернационал”, Ломина 4/1, Београд, тел. 011/2687-051, 3618-513; е-mail: i.p.nnki@eunet.rs; сајт: www.nnk.co.rs

Извор: Политика, субота 19. септембар 2015., стр. 22

Везане вијести:

Никола Николић: Јасеновачки логор (1)

Никола Николић: Јасеновачки логор (2)

Никола Николић: Јасеновачки логор (3)

Никола Николић: Јасеновачки логор (4)

Никола Николић: Јасеновачки логор (5)

Никола Николић: Јасеновачки логор (6)

Никола Николић: Јасеновачки логор (7)

Никола Николић: Јасеновачки логор (8)

Никола Николић: Јасеновачки логор (9)

Никола Николић: Јасеновачки логор (10)