СОКОЛИ У ЈАСЕНОВЦУ
Милутин Крњајић рођен је 1877. у Јасеновцу. Ступио је у аустријску војску и после завршеног гимнастичког курса у Бечком Новом Месту 1902. произведен за војног учитеља борења, гимнастике, игара и спортова.
Крњајић је напустио аустријску војску и концем 1905. прешао у Београд. Постављен је 1906. за наставника гимнастике у I београдској гимназији. Био је члан „Испитне комисије за полагање учитељских испита из игара и спортова”. Сем у гимназији радио је у Београдском Душану Силном као председник и учитељ Борачког одсека. Од Душана Силног на Великом јавном часу у Београду 14 маја 1906. одликован је Дипломом и Златном медаљом I реда. Отворио је 1909. Приватну школу за борење, гимнастику и игре. Погинуо је у Првом светском рату као капетан на челу своје чете. (1)
Између два светска рата у Јасеновцу је основано Соколско друштво. Соколско друштво Јасеновац на Сави из жупе Загреб прославило је 1930. Дан Уједињења. После одржаних благодарења сво чланство упутило се назад у украшену соколску вежбаоницу. Соколи и соколице отпевали су државну химну. Старешина Спасоје Мадираца одржао је предавање о значају 1. децембра 1918. и о важности завета, које је чланство положило. Увече одржана је академија, коју је отворио просветар Петар Вучинић, са предавањем, у коме је истакао важност соколства, и упутио апел присутнима, да ступају у соколске редове. Предавање је пропраћено клицањем краљу, престолонаследнику Петру и краљевском дому. Двоје деце декламовало је соколску химну и песму „Југославији”. Соколице су извеле вежбу под вођством начелнице Смиљке Саграк. Након вежбе месно певачко друштво „Швачић”, певало је, под вођством диригента Марка Фрањића. После тога настало је соколско весеље. (2)
Соколско друштво Јасеновац одржало је 2 октобра 1932. своју прву јавну вежбу. Помогли су им сеоска соколска чета Црквени Бок, Соколско друштво Загреб IV и Самобор. За успех вежбе била је заслужна Смиља Саграк. У 11 сати био је дочек гостију на станици. После обеда приредили су домаћини гостима вожњу Савом и Уном. Након тога кренули су на вежбалиште, које је за ту приредбу соколима уступила црквена општина. Јавна вежба поћела је говором старешине Мадираце. На јавној вежби су се истицале посебне тачке соколске деце друштва Јасеновац “Тамо далеко” и “Руковет” по народним мотивима од М. Јанковића. Те тачке су биле изведене са толиком елеганцијом и разумевањем народних песама да су задивиле све присутне. Публика је реаговала бурним пљеском на те тачке. Изведене су вежбе чланица на ручама друштава Јасеновац, Загреб IV и Самобор, као и жупске просте вежбе. Наступили су чланови чете Црквени Бок са прашким вежбама. Највећи успех пожњеле су чланице Загреб IV, које су извеле састав М. Јанковића “Нови смјерови”. После вежбе приређена је забава. (3)
Стварањем Бановине Хрватске 1939. соколи су били изложени нападима хрватских сепаратиста. У часопису Соколског друштва Осијек „Братство” истакли су : „Познато је да смо ми увек имали непријатеље у редовима оних који су сматрали да су само они позвани да васпитавају омладину и да ту омладину треба оградити кинеским зидом, … Имали смо непријатеље и у редовима оних који су идеју народног и државног јединства сматрали главном препреком не њиховој индивидуалности колико њиховим сепаратистичким циљевима. И у овако великим пертурбацијама какве се данас код нас догађају најпогодније је време за деловање тих елемената.” (4) После стварања Бановине Хрватске 1939. власти Бановине настојале су да онемогуће прославе Дана Уједињења. У осталим деловима Југославије настављено је са прославом Дана уједињења до Априлског рата 1941. Упркос свему Соколи су 1. децембра 1939. у Бановини Хрватској прославили Дан Уједињења. Није било могуће свуда организовати прославу, али се ипак прослављало. У часопису „Братство” истакли су : „У местима где то није било могуће услед несређених месних прилика састали су се Соколи у приватном стану, у гостионици или у некој радњи пружили један другоме руку и манифествовали своје народно и државно јединство без великих говора и свечаних академија.” (5)
Све што се дешавало соколима у Бановини Хрватској било је увод у оно што се дешавало у НДХ. После Априлског рата 1941. соколски покрет забрањен је и прешао је у илегалу. Чланови, посебно старешине, проглашени су од стране усташа непријатељима, покретна и непокретна имовина била је заплењена, а појединци и њихове породице прогањани и страдали у затворима и концентрационим логорима. Многи нису доживели крај рата. Старешина Соколске жупе и Соколског друштва Загреб, др Отон Гавранчић ухапшен је и мучен од усташа. Депортован је у логор Јасеновац. У средишту логора био је смештен у један кавез од бодљикаве жице и у њему држан без хране и воде. Када је умро, тело му је бачено у Саву.
Напомене :
- др. Гојко Јаковчев, „Соколићи у одбрани Београда 1915 године, „Око Соколово”, бр. 11-12, 1998, стр.16;
- „Соколско друштво Јасеновац на Сави”, „Соколски гласник”, Љубљана, 8.јануара 1931, бр. 2, стр. 6;
- „Соколско друштво Јасеновац”, „Соколски гласник”, Љубљана, 13. октобра 1932, бр. 41, стр. 6;
- „Шта да се ради”, „Братство”, Осијек, 15 новембра 1939, бр. 11, стр.213;
- „1 децембар на територији осјечке жупе”, „Братство”, Осијек, 15 децембра 1939, бр. 12, стр.233, 234;
Пише: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Везане вијести: