СЛАВКО ГОЛДШТАЈН: ОДГОВОР РАВНАТЕЉИЦИ ЈУСП ЈАСЕНОВАЦ
Славко Голдштајн
Овај
текст пишем у поводу интервјуа равнатељице Јавне установе Спомен подручје
Јасеновац госпође Наташе Јовичић, који је објављен у Недјељном Јутарњем листу
од 12. српња 2015. под насловом “Славко Голдстеин ми је пријетио јер сам
Колиндина савјетница”. Из уредништва Јутарњег листа ми је речено како су жељели
да одговорим такођер интервјуом с једним од њихових новинара, али ја сам се
одлучио одговорити цјеловитим текстом у којем ћу моћи боље објаснити што се
заправо догодило.
У сриједу 17. липња посјетио сам Јавну установу Спомен подручје Јасеновац и
опширно разговарао с равнатељицом Наташом Јовичић и с неколико њених најближих
стручних сурадника. Проф. др. Иво Банац, мој некадашњи чести сураднику часопису
Ерасмус и супотписник нашег заједничког “писма шесторице” предсједнику Фрањи
Туђману, у Јутарњем листу од 26. липња 2015. чуди се како сам то могао стићи у
Јасеновац аутом из вознога парка предсједништва Владе, па ћу му то појаснити:
прије три и пол године именован сам посебним савјетником предсједника Владе РХ
за културу. У том својству немам никаквих фиксних обавеза, немам канцеларију ни
било каквих хонорара ни материјалних бенефиција, изузев права на пријевоз кад
путујем по службеном послу. Повремено се јављам премијеру, не баш често, кад
мислим да за њега имам понеку вриједну сугестију. И премијер ме понекад назове,
кад о нечем жели чути моје мишљење, и то је углавном све. Прије него што је
Зоран Милановић постао премијер чешће смо се виђали и радо разговарали о
књигама које смо истовремено читали, што је сада нажалост риједак случај.
Главна паљба на истину
У Јасеновац сам 17. липња путовао јер су чланови недавно регистрираног Друштва
за истраживање троструког логора Јасеновац у посљедње вријеме осули тешку,
синкронизирану и увредљиву паљбу по самој есенцији садашњег Спомен подручја
Јасеновац. Према њиховим тврдњама, Јасеновац није био логор смрти, већ искључиво
сабирни и радни логор. У Јасеновац, по тврдњама предсједника споменутог Друштва
др. Стјепана Разума и неколико других чланова, нису довођени ни убијани људи
због њихове “непожељне” расне, вјерске и политичке припадности, већ противници
усташког режима који су одрађивали судске казне од једне до три године
присилног рада.
Главна паљба на истину о логору Јасеновац концентрирана је на поименични попис
од 83.767 људи убијених у логору Јасеновац од коловоза 1941. до травња 1945.
године. За тај попис др. Разум тврди да је “неутемељен и лажан”, да је “отровна
и срамотна лаж”, да је “велика пријевара” коју је он разоткрио хрватској
јавности. Истомишљеници и сљедбеници др. Разума, чланови недавно регистрираног
Друштва за истраживање троструког логора Јасеновац, на страницама задарског
Хрватског тједника и у другим наступима разрађују цитиране обједе и настоје их
поткријепити разним аргументима. Истовремено, др. Разум оптужује равнатељицу
Наташу Јовичић да је одговорна за све те наводне фалсификате у поименичном попису
жртава и позива ДОРХ да против госпође Јовичић покрене кривичну истрагу.
Пошао сам 17. липња у Јасеновац да бих особно, на лицу мјеста, у сурадњи са
стручним кустосима, преиспитао аргументе др. Разума и његових истомишљеника.
Такођер, желио сам особно упитати госпођу Јовичић зашто она, као одговорна
особа, не одговара на тешке оптужбе против установе којој је на челу и против
ње особно. О мојем одласку у Јасеновац унапријед сам обавијестио премијера
Милановића и министра културе Шипуша. По повратку обојицу сам извијестио о налазима
мојих преиспитивања. У Јасеновцу нисам се служио њиховим именима да не стварам
нервозу ни било каква прејудицирања, већ сам наступао као аутор и уредник
бројних радова о логору Јасеновац и као бивши предсједник Савјета ЈУСП Јасеновац
за чијег је мандата зачет пројект о поименичном попису жртава.
У опширном и темељитом разговору с кустосима у Јасеновцу, који сам накнадно још
једном продубио на састанку у Загребу, установио сам да је у првобитној
електронској обради постојећег аутентичног пописа постојала техничка грешка у
тражилици, па је на основи те грешке настала цијела афера. Наиме, кад се у
тражилицу улазило без неких од заданих параметара (нпр. мјесто рођења), компјутор
је по неколико пута избацивао име исте особе. Напротив, кад су подаци за
тражење били комплетнији, компјутор је био прецизан и доносио само једно име
жртве, и то оно право. Међутим, у једном и у другом случају, укупни број жртава
био је непромијењен, дакле точан, и у том погледу није могло бити забуне.
Тијеком протеклог прољећа, закључно с 1. липњем, уговорени сервисер
јасеновачког пописа, уз помоћ стручног особља ЈУСП, извршио је коректуру
уочених грешака. Те је коректуре др. Разум злонамјерно протумачио, тврдећи да
је “избачено 14.000 поновљених имена”, а да би се одржао укупни број од 83.767
жртава, особље ЈСУП Јасеновац наводно је убацило 14.000 нових измишљених имена
и тако кривотворило цијели попис. То је напросто груба лаж. Ниједно име није избачено
и ниједно ново убачено. Имена у попису иста су као што су и била прије 1. липња
И укупно број жртава је исти (варира за свега четири имена због накнадних
исправака). Ако жели бити поштен и коректан, др. Разум би се морао испричати
стручном особљу ЈУСП Јасеновац због неоснованих оптужби и нанесених грубих
увреда.
Осуда кривотворина
Егзактан попис имена убијених у логору Јасеновац 1941. -1945. године кључни је
документ за цјелокупно суочавање с истином о усташком режиму такозване НДХ.
Овим пописом сузбијен је дугогодишњи хушкачки мит о 600 или 700 тисућа
јасеновачких жртава, који је десетљећима уносио раздор међу сусједним народима.
Такођер, сузбијена је и лаж такозване Вукојевићеве Комисије за утврђивање
ратних и поратних жртава, која је у свом закључном извјештају 1999. године
“утврдила” укупно свега 2238 жртава четверогодишњег логора Јасеновац. Коректно
проведени попис жртава јасеновачког логора стимулативно је дјеловао и на
стручне истраживаче у Музеју жртава геноцида у Београду, који су својим пописивањем
утврдили око 88.000 јасеновачких жртава и тиме директно потврдили коректност
истраживања у Јасеновцу (разлика од око 5000 настала је јер су Београђани укључили
и жртве дјечјег логора у Сиску). Те се бројке оквирно уклапају и у шира
истраживања жртава рата на подручју бивше Југославије која су већ 80-их година
обавили загребачки статистичар инг. Владимир Жерјавић и београдски демограф др.
Богољуб Кочовић, а потврђене су и вишеструким каснијим радовима вјеродостојних
стручњака. Стручно особље ЈУСП Јасеновац дужно је даљњим провјеравањем и допуњавањем постојећег
пописа одржавати снагу његовог утјецаја на спознају истине.
У Јасеновцу сам 17. липња више од 2 сата разговарао са стручним особљем и затим
око пола сата насамо с равнатељицом Наташом Јовичић. Рекао сам јој да је као
равнатељица дужна јавно бранити интегритет своје установе од безочних блаћења и
насртаја на истину. Устврдио сам да је дужна бранити поштени рад свог стручног особља,
па и себе особно од неоснованих оптужби и пријетњи кривичним пријавама. Чудио сам
се како може шутјети пред најездом лажи које су се обрушиле на све што је она
особно већ 12 година радила и пред свијетом заступала.
Госпођа Јовичић избјегавала је директан одговор. Спомињала је млаки и конфузни
одломак из једног њезиног интервјуа, што наравно није ни близу нужноме иступу
пред хрватском јавношћу. Устврдио сам да ЈУСП Јасеновац мора бранити своје
дјело и истину одлучним иступом пред јавношћу и саопћењем за медије,
недвосмисленом и поименичном осудом кривотворитеља и њихових кривотворина.
Учинило ми се да оклијевање госпође Јовичић извире из контрадикција у њеној
двострукој функцији равнатељице Јасеновца и савјетнице за Холокауст у уреду
предсједнице Републике госпође Грабар Китаровић, па ако је тако - рекао сам -
мислим да госпођа Јовичић треба дати оставку на дужност равнатељице ЈУСП
Јасеновац, установе коју избјегава бранити од оптужби и обједа, па тиме
пропушта вршити своју дужност.
Цијели полусатни разговор с госпођом Јовичић у четири ока протекао је врло
мирно, без иједног повишеног тона, у духу наше 12-годишње честе сурадње и
узајамног разумијевања. На крају ми је одлучно рекла да не мисли дати оставку
на своју функцију у ЈУСП Јасеновац, али је на мене оставила дојам да ће
престати шутјети о клеветничким нападима др. Разума и његовог Друштва за
истраживање троструког Јасеновца.
Оклоп шутње
Одонда је прошло скоро мјесец дана, а госпођа Јовичић ипак и даље шути. У
међувремену, др. Разум је у Хрватском тједнику од 2. српња на шест страница
поновно набиједио јасеновачки попис жртава и ЈУСП као такав, под насловом
“Доказали смо да је Јасеновац отровна и срамотна лаж”, а равнатељицу Јовичић
директно је прозвао поднасловом “Најчасније би било да госпођа Наташа Јовичић
призна да је попис јасеновачких жртава лажан и да она сноси законске
посљедице’’. А госпођа Јовичић ни након те провокације не излази из својег
необјашњивог оклопа шутње. Умјесто да јавним иступом у име установе којој је на
челу и у своје име брани јасеновачку истину и побија лабаве аргументе др.
Разума и друштва којем је предсједник, равнатељица Јовичић у интервјуу Недјељном
Јутарњем листу од 12. српња најприје се жали на мене јер сам јој наводно
“пријетио” због њезине шутње, а онда се обрушава на Јулију Кош због једног
приватног писма које је Јулија упутила госпођи Јовичић. О упорним и
концентричним нападима на јасеновачку истину др.Разума и његовог Друштва опет
нема праве ријечи, па нити било каквог спомена.
Својим пасивним понашањем равнатељица Наташа Јовичић нажалост доказује да није
дорасла новоствореној ситуацији за ЈУСП Јасеновац која је настала формирањем и
активностима Друштва за истраживање троструког логора Јасеновац с др. Разумом
на челу. Јавно ћу јој поновити оно што сам јој 17. липња рекао у четири ока:
било би јој најбоље да поднесе оставку на свој положај у ЈУСП Јасеновцу,да
уступи мјесто неком дораслијем ситуацији и да себе спаси од даљње срамоте.
Извор: Jutarnji HR, 16.07.2015.
Везане вијести:
Јасеновац се опет негира - Jadovno 1941.
Нису сви злочини исти - Jadovno 1941.
ПЕЧАТ - Шта је данас Јасеновац Хрватима? (ВИДЕО) - Jadovno ...