САМО ЈЕДАН ПОДАТАК ЈЕ ЗВАНИЧАН - ОНАЈ О 600.000 УБИЈЕНИХ
Најважније је да кажемо да смо као народ у НДХ били осуђени на истребљење и да смо преживјели само захваљујући оружаном отпору том геноциду који је однио огромне жртве, поручује предсједник Управног одбора Српског националног друштва /СНД/ "Пребиловци" Миленко Јахура.
БИЈЕЉИНА, 4. МАЈА /СРНА/ - Постоји само један званичан акт о броју убијених у Јасеновцу, а то су подаци Комисије за утврђивање ратних злочина СР Хрватске из 1946. у коме се наводи 600.000 жртава - све друго су произвољни подаци, истиче предсједник Управног одбора Српског националног друштва /СНД/ "Пребиловци" Миленко Јахура.
"До сада је утврђено нешто више од 83.000 имена страдалих, што је далеко испод стварног броја жртава. Ако се не открије усташка евиденција жртава Јасеновца из времена његовог рада, мислим да се у погледу прецизнијег броја и имена неће далеко одмаћи", наводи Јахура у интервјуу Срни.
Он прецизира да је комплекс логора уништен, тијела многих жртава спаљена или бачена у Саву, а ондашња државна комисија није довршила рад - када је било лакше доћи до података.
"Зар је и 70.000 жртава мали број? Много је важније да кажемо да смо као народ у НДХ били осуђени на истребљење и да смо преживјели само захваљујући оружаном отпору том геноциду који је однио огромне жртве", поручује Јахура.
Он напомиње да су у Јасеновцу страдали и припадници других народа - Јевреји и Роми, као и противници усташког режима.
Јахура упозорава да су друга стратишта у НДХ препуштена забораву, те да су нека од њих на просторима Хрватске и Федерације БиХ уништавана и скрнављена.
"У јамама, црквама, ријекама, пољима, кућама... страдале су стотине хиљада Срба прије него је логор Јасеновац основан. То се десило прије него су Срби пружили организовани оружани отпор тадашњој хрватској власти", напомиње предсједник Управног одбора Српског националног друштва /СНД/ "Пребиловци".
Подаци о жртвама и о њиховом страдању много су боље документовани са других мјеста страдања него из самог Јасеновца. На тим мјестима страдали су готово искључиво Срби /изузев логора Госпић - Јадовно - Паг, гдје има и релативно доста јеврејских жртава/.
"Српско страдање у НДХ не може се никако изражавати само преко Јасеновца и не могу се пописане српске жртве са јама и других стратишта уписивати као Јасеновачке - чега је било. Ако то неко жели, онда тај није добронамјеран", наглашава Јахура.
Чињеницу да злочини у НДХ и Јасеновцу нису довољно познати, прије свега, у западном свијету, он објашњава тезом да су на Западу позиције Хрватске и њених савезика /Ватикан, Њемачка, Аустрија/ много боље у односу на Србе, али и потпуном неорганизованости и пасивности српске стране.
"У свему главну ријеч има политика, а не историјска истина. Планирано је и остварено да се Хрватској опере мрачна прошлост, а на Србе стави жиг геноцида, који нема чињеничне подлоге.
О геноциду над Србима мало зна и у самој Србији, а у Републици Српској недовољно. Шта онда да очекујемо од других", запитао је Јахура.
Таква српска политика, прије свега у Србији, дозволила је Хрватској да самостално прави меморијални центар у Јасеновцу и да хрватске власти ћуте о мјестима страдања у НДХ које су оскрнавили "хрватски бранитељи".
То је разлог због кога нема ни сређеног пописа жртава, ни декларације којом би се утврдило да је у НДХ над Србима учињен геноцид...
О размјерама злочина у НДХ најбоље говоре подаци пописа - прије геноцида 1941. године Срби су били најбројнији народ у данашњој БиХ, близу 50 одсто њеног становноштва, а послије геноцида "пали" су на друго мјесто иза Муслимана. "То се код Срба не чује уопште, барем не у Србији", закључује Јахура у интервјуу Срни.
Пише: Ненад ТАДИЋ
Извор: