Руси о Јасеновцу: хрватски Аушвиц за Србе!
Како се савремена Хрватска односи према својој фашистичкој прошлости?
У августу се навршава 79 година од стварања једног од најстрашнијих
концентарционих логора Другог светског рата-Јасеновца. Њега су подигли Хитлерови савезници –хрватске усташе, које су прогалсиле Независну Државу Хрватску (НДХ) и починили такве злочине над Сбима и Јеврејима од којих су се чак и Немци згражавали.
А како се сад у Хрватској односе према усташама? Сматрају ли они да је
Јасеновац био „радни логор „, а усташе „борци за слободу „сличо ономе
што се данас дешава у Прибалтику.
Градић Јасеновац се налази недалеко од Загреба, а већ у августу 1941.г.
по вољи усташа које су дошле на власт био је „украшен“ логором. Тачније
говорећи, цео ситем који се сатојао од три логора. Ако је веровати
историчарима из времена социјалиситичке Југославије, у Јасеновцу је
убијено и поморено 840.000 логораша. То је знатно више него у
Бухенвалду, Мајданеки, Бабијем Јару. По броју жртава испред Јасеновца је једино Освејнћим.
Фабрика смрти изазива полемике
Тешко је начи још неку фабрику смрти која изазива толико жестоких
спорова као кад је у питању Јасеновац. У меморијалном музеју Јасеновац
данас се говори о 75.159 жртава, док се у Музеју Холокауста у
Јерусалиму наводи броја од 56–97 хиљада жртава (вероватно имају у виду
само погинуле Јевреје, док Срби и остали поморени, припадници других
нација, као Цигани на пример, нису урачунати). Тако се сада број жратва у
Јасенвцу креће од 50 хиљада до милион. Али, чак и прва, минимлана цифра
као резултат злодела усташа, ужасава.
Главни непријатељи – православни Срби
Али, за главне своје непријатеље усташе су окривиле православне Србе. Вођа НДХ Анте Пвелић и министар образовања, писац Миле Будак, намеравали су да реше српско питање на радикалан начин тако што ће трећину уништити, трећину покатоличити а трећину прогнати у Србију. Будак је познат и као аутор пароле: „Србе на врбе“, што је била такорећи дневна заповест у његовој ендехазији која се морала без поговорно извршавати. Хрватски језик је проглашен као посебан и одвојен од српског. Али, нажалост, на томе се није стало, јер су усташе према Србима увек чинили по један злочиначки корак више.
Територија НДХ претворила се у арену уништавања народа
који су гововрили птарктично исти језик као и Хрвати. У Јасеновцу Србе
нису просто спаљивали. Живе људе су секли специјалним ножевима, који су
добили назов „србосеци“.Српска села су спаљивана, на различите налине усташе су истребиле између 300 и 700 хиљада Срба. А колико их је још било у логорима који су имали неку луду срећу па су некако ипак преживели.
Христови „следбеници“ и усташе
Најблаже речено, није једнозаначна улогу коју је у овим крвавим догађајима играо хрватски кардинал Алојзије Степинац. Он је у почетку ватрено подржавао усташе и НДХ, сматрао је да Срби и Хрвати треба да живе у различитим државама.
Степинац је дуго затварао очи пред зликовачким делима усташа,
оправдавао их је пред Ватиканом. Тек 1943. је почео да примећује, па и
да критикује крваву жустрину своје пастве. Благодарећи реду „Каритас“
који је сам формирао, успело се у спашавању хиљхаду српске деце.
Међутим, злочини католичких свештеника и монаха над Србима су деловањем
„Каритаса“ постали мање ужасни.
Стрељање квинслинга
Природно је било што је након ослобођења од фашиста и усташа уследио
крвави обрачун са њиховим остацима и члановима породица. У мају 1945,
бивши картели су покушали да се спасу у Аустрији, али су их Енглези
предали Титу. И у мају 1945. близу
месташцета Блајбург партизани, који су постали нова Југословенска
народна армија (ЈНА), стрељали су 60 хиљада припаданика усташких
формација, а међу стрељаним ратним злочинцима и народним непријатељима
био је и злогласни писац и идеолог усташтва Миле Будак. Усташки
фирер Анте Павелић успео је да побегне у Аргентину где је после једног
неуспелог покушаја атентата умро природном смрћу у дубокој старости.
Усташе као национални хероји
Када је 90-их година прошлог века на Балкану је беснео рат, а
Храватска заузела антисрпску позицију, у њој су многи сматрали усташе за
националне хероје. Меморијални комплекс у Јасеновцу био је практично
затворен и запуштен. Књиге Пере Будака поново су издаване, а његово име
су понеле улице у многим хрватским градовима. У неким насељима
појављивале су се улице које су носиле име Анте Павелића. На телевизији
су се смењивале емисје које су величале допринос усташа и њихову
позитивну, ослободитељску улогу у хрватској историји.
Истовремено, усташе нису официјелно признавани за националне хероје,
ветерани-усташе нису марширале улицама Загреба. Можда и зато што се први
председник Хвратске, Титов генерал Фрањо Туђман, у малдости борио против усташа, али је после постао радикални националиста.
Његова линија је била да се измире усташе са ветарнима антифашистичких
одреда. Злочини усташа нису негирани, али се настојало да се они што је
могуће упорније минимизирају, док су злодела партизана такође приспела
за напалту.
За време владавине председника Стипа Месића од 2000–2010. курс за
реахбилитацију усташа био је у знатној мери обустављен, а актуелни
председник Иво Јосиповић за деловање нацистиких сарардника никад није
имао разумевања нити их је одобравао. Знатно су смањена раније масовна
издања дела усташких вођа, улицама су враћени пређашњи називи, Јасеновац
је поново отворен.
Неутрализација
Данас се већина публикација о том времену одликује релативно
неутралним карактером. Премда поједини споменици Павелићу још стоје, а
истраживања су показала да су у народу Павелић и Будак још популарни.
Антисрпска инерција је још жилава, ехо рата од 1991–1995. кад су
хрватски бојовници и регуларна војска прибегавали истим оним методама
обрачуна са Србима као и усташе пре 50 година. Превладати такву инерцију
је крајње тешко.
Вадим Трухачов
За Двери са руског превео и обрадио Бранко Ракочевић
Извор: ДВЕРИ