Поход српским стратиштима

На дан Светих мученика јасеновачких, заједничким молитвама у походу највећем српском стратишту

Најсветији су мученички ореоли!

Стојимо на светом тлу, толико светом за све Србе,  да би сваки Србин и православац овде требало да приступи босих ногу из поштовања према страдалачком месту, и јасеновачким мученицима

 

Овогодишњи поход Јасеновцу, Доњој Градини, потом, мученичким српским селима, Дракулић, Драксенић, Бијели Поток, остаће упамћен по изузетној посећености, али и посвећености монаштва, свештенства и православних верника Дану светих мученика јасеновачких. Памтиће се дуго поново оживљенa националнa туга посетом црном српском стратишту. Сећаћемо се молитвене и литургијске атмосфере која је била присутна од првог тренутка, када се „Ластрин” аутобус упутио према територији Хрватске, и БиХ, до момента повратка у српску престоницу.

  Часни Крст предводио је поклоничко и молитвено путовање према Јасеновцу. Највише путника чинили су млади Срби, што буди наду да ће традиција и потреба за  јасеновачком молитвеном службом бити пренета на достојан начин генарацијама које долазе. На пут у Хрватску кренуло је бројно свештенсво са верницима ...

Подсећамо, Јасеновачко гротло прогутало је цео један огроман град, или покрајину, недужних Срба са територија тадашње НДХ, и великог дела БиХ.     Према најновијим подацима који су изнети на Петој међународној конференцији о Јасеновцу, маја 2011. године, али и на основу  научних доказа чувеног антрополога проф. др Србољуба Живановића, у јасеновачким логорима убијено је (на преко 40 начина) више од 700 хиљада Срба, 32 хиљаде Јевреја, 80 хиљада Рома. Масакрирали су припадници усташке НДХ око 42. хиљаде српске деце, клали, давили, гушили у крематоријуму. Никада се неће сазнати број страдале деце са Козаре и поткозарја, нити број несрећних малишана православаца које је прогутало  оближње Јастебарско, једини конентрациони логор за децу на свету!

  Лила је без престанка киша у Хрватској током целог путовања. Ипак, најхладније и најветровитије било је у самом Јасеновцу. На подручју Спомен комплекса „ Јасеновац” налет ледене кише и ветра као да је хтео да каже да нас су стопу прате сузе мученичке и језива студен, која леди срца од мржње зликовачке. И заборава!!! Хладноћа се просто увлачила у кости за време помена јасеновачким жртвама, који су канонизовани у Свете јесеновачке мученике 1989. године, а према одлуци Светог Синода СПЦ. На  обали Саве, уз ветар, потмуло сивило и кишу, сабласно је и пусто. Са десне стране, испод брдашцади и бројних насипа препуних српских костију, стојала је импровизована композиција од три вагончића. Нигде  остатака ниједне  бараке смрти,  нигде  ни најмањег трага од  бодљиваких жица, нигде  знака крематоријума, нигде  макар обележја „сапуњаре” ... нигде ничега што на геноцид, на страшно страдање и мучеништво  српско - подсећа! Све је сатрто, у траву претворено!

  Упутили смо се према Споменику јесеновачком – немом и безличном бетонском цвету  титоистичких времена. Испод споменика свештеници су одржали помен пострадалим јесеновачким жртвама, мученицима. И ... светом Вукашину јасеновачком, оном страцу, Србину, који је  попут  свих својих сународника, невиних људи, жене, деце, стараца - страдалника, пошао у смрт као јагње, са хришћансмом спознајом о  црном и страшном људском злу, али и са надом у велику Божанску љубав која освећује. Испод споменика „Цвета” корачала је нема колона. Одслужили су парастос јасеновачким жртвама пристигли свештеници и монаштво са својим народом. Гореле су свеће у рукама Срба походника. Падала је киша од суза мученичких. Урликао је ветар... Подрхтавали су гласови наши... Јецало је време прошло... и садашње...

 

  У  Музеју жртава Јасеновца, дочекао нас је кустос који се трудио да исприча што више појединости из историје геноцида над српским народном у НДХ. Гледали смо у скромну наменску вишеугаону лавиринт просторију Музеја са савременом опремом, пригушеним осветљењем, која сада комјутерски не-приказује оно што је одавно постало свето и пред Богом и пред историјом.  Ништа овде не говори да је у јамама, насипима, керематоријуму, логорима убијан један народ. Сатирана младост и будућност! И без обзира на вишедеценијско затирање постојања овог монструозног усташког концентрациног логора, на тенденциозно маскирање ужасног јасеновачког мучилишта у непрегледне травнате површине, сенке мученика јаче су од  свих лажи, злих времена, људи, црних режима и њихових намера.

  Сада Спомен комлпекс у Доњој Градини заузима око 117 хектара, казује нам Дејан Мотл, кустос Комплекса у Доњој Градини, а током Другог светског рата од 1941-1945.  овај логор смрти заузимао је седам пута већу површину. Окружен Савом, Уном и мочварним тереном није омогућавао жртвама да нађу спас у бекству.

–До сада је на овом подручју ископано 105 масовних гробница, а у правцу велике шуме налази се, како стручњаци тврде, још најмање 20 масовних гробница. Доња Градина у којој је погубљено преко 350 хиљада Срба, била је повезана са супротном јасеновачком страном,  и другом обалом Саве, скелом на коју је могло да стане око највише 200 људи. Званични подаци кажу да је монструозни усташки логор смрти радио до 22. априла 1945. године – објашњава нам Мотл.

  Киша нас је пратила и на свакој стопи на путу према манастиру Јасеновац у истоименом месту, које је пре Другог светског рата било чисто српско, а потом је у усташкој НДХ скоро сатрто. Данас у селу Јасеновац има свега 90 српских кућа. У  центру села је православни манастир посвећен рођењу светог Јована Крститеља. У манастирској цркви препуној народа и свештенства владика Јован, епископ липљански, служио је свету литиргију у спомен јасеновчанким мученицима. Саслуживало је двадесет свештеника и монаха на челу  са домаћином, владиком славонским, господином Савом.

Црква на Дан светих мученика јасеновачких препуна је Срба из Србије, Републике Српске, и оно мало наших сународника што је преостало из оближњих места, након недавног несрећног рата у Хрватској. Атмосфера у манастиру, литургијско појање, сама архијерејска служба, били су величанствени тренуци. Као да се „део неба спустио на земљу”...

 

 

За свето мучеништво православно, за велику српску несрећу, за Глоготу јасеновачку није потребно много речи.

 Тако је, након одслужене литургије, светог причешћа и резања колача, у краткој беседи рекао владика Јован Ћулибрк: „Ми стојимо данас на светом тлу, српском мученичком. Толико светом за све Србе,  да би сваки Србин и православац, овде, требало да приступи изувених ципела –  босим ногама из поштовања према овом  страдалачком месту.”

Молили смо се за наше, јасеновачке мученике, а у исто време упућивали Њима  у Небеској Србији молитве за нас, Србе - у земаљској Србији. Један од незаборавних тернутака био је чудесан склад у појању свештенослужитеља и народа, тренутак када је „засветлела” небеска симфонија од гласова молитвених, светосавске љубави и хришћанског праштања. У цркви-топло! А напољу је беснео ветар, лила је киша, ковитлала студен, опасана потмулом тишином злочина ...

Часни Крст донет из Јерусалима, аманет  је блаженопочившег патријарха Павла, да се Срби у највећој невољи Часним Крстом и Христовом љубављу везју и повезују, ма где они били. Часни Крст је постављен у срцу манастирске цркве у Јасеновцу.

Владика Сава благословио је народ који је тог дана пристигао у Јасеновац из свих српских земаља.

–Узвишено је осећање, када да су ово свето место и наша јасеновачка црква препуни верника и свештенства. После дуго година, дочекали смо тај тренутак - поручио је владика Сава. Он је захвалио епископу Јовану, свештеницима и монасима, као и поклоницима из Бањалуке који редовно обилазе Славонску епархију. Овог пута дошли су у организацији Светосавске омладине Бањалучке епархије, Удружења логораша и њихових потомака и Удружења Бијели Поток. Нагласио је да је веома драгоцено што из Београда у последњих годину дана трећи пут долазе поклоници. Архимандрит Пантелејмон је напоменуо да у Јоханесбургу редовно служе свету Литургију на овај Дан, као и да се део моштију Светих мученика налази у престолу храма Светог Томе у Јоханесбургу.

 

Након трпезе љубави, заједничког обеда, који је због кише био под шаторима, пут нас је даље водио према Републици Српској.

Посета селу Дракулић, надомак Бањалуке је нешто што се никада не заборавља. У монументалној цркви  посвећеној Св. великомученику Георгију у Дракулићима, са обе стане од олтара, на високим плочама од црног нермера угравирано је на стотине, хиљаде имена пострадалих Срба у Другом светском рату у поменутом месту и околини. Ово је градитељски и хришћански пример како се истински чува и поштује историјско сећање на наше страдалне сународнике. Владика Јефрем бањалучки и његово свештенсво сваком страдалном месту, храму, посвећују дужну хришћанску пажњу.Они уче  друге како се истински воли и чува успомена на ужасна страдања српског народа у Другом светском рату у БиХ и НДХ. На мучеништво народа, свештенства, владика, монаха.... У посебном делу светиње, изгарађена је импозантна заједничка гробница за пострадале.

Подсећамо, село Драклићи у историји страдања српског народа остао је записан црним словима.У том смислу, цитирамо ужасавајући извештај хрватске надзорне службе број 69/42, у НДХ. Јединствен је усвету!

„ РАДИОГРАМ

Одпремљен 11. вељаче 1942.

ЗАПОВЈЕДНИШТВУ УСТАШКЕ НАДЗОРНЕ СЛУЖБЕ

На руке госп. Еугена Кватерника, Загреб

У вези В.Т. од 9 овог извјештавам. Једна сатнија усташке бојне под заповједништвом надпоручника Јосипа Мишлова у пратњи жупника фра. Вјекослава Филиповића дана 7 вељаче у 4 сата ујутро запосјела рудник Раковац и поубијала крампом 37 радника гркоисточњака ( Срба). Наставила са убијањем крампом и сјекиром мушкараца, жена и дјеце у селима Мотике, где је убијено око 750, Дракулић и Шарговац где је убијено око 1.500 особа. Убијање је завршено истог дана око 14 сати. Од тада па све до данас усташе превозе храну, стоку и покућство, из кућа побијених у своја складишта. Опширан извјештај слиједи Велики жупан пуковник Алеман.”

Истине ради, која је и Богу мила, подсећамо, такође, на црни дан у Дракулићима. Тог 7. фебруара 1942. у учионицу школе у Дракулићима упао је фратар Томислав Филиповић са својих 12 усташа, које је, звао „својим апостолима”. Замолио је учитељицу Добрилу Мартиновић да из клупе изведе једно српско дете. Не знајући због чега, она је  прозвала најбољег ђака, малену Радојку, ћерку Ђуре Гламочанина, угледног Србина. Када је мала Радојка дошла до катедре, фратар ју је подигао, извадио наож и заклао је пред децом и учитељицом. Потом се смирено окренуо и рекао усташама:„ Усташе, ово је у име Бога, покрштавам ове изроде и ви, слиједите мој пут, ја први примам сав гријех на моју душу, а вас ћу исповиједити и ријешити свих гријехова”.

  Учитељицама је, потом, наредио да у двориште изведу сву српску децу.  По цичи зими, деци је наредио да трче у круг, а на одређена растојања је поставио 12 усташа. Ужаснута деца су трчала, вриштала и дозивала своје родитеље, док су им усташе одсецале делове тела, уво, нос,  руку, вадили очи! Онда су их зверски исекли на комаде. У најтужнијем школском дневнику остало је записано да су 7. вељаче 1942.  Радојка Гламочанин и сви ђаци Срби из Дракулића - једноставно „УМРЛИ”!!! Учитељица Добрила је преживела рат и касније је све подробно испричала.

  Обишли смо и место где је мученички, поред реке Врбање, пострадао св. Платон Бањалучки. У непосредној близини налази се и Спомен обележје Бијели Поток, где су усташе из суседног села Дебељаци, за само један дан, сатрли цело српско село. Мештани и потомци пострадалих, приредили су дирљив дочек. Девојчице и дечаци у народним ношњама овог краја, пемом су пркосили ветру и киши...

Наше походничко путовање наставили смо посетом светињама бањаликим, цркви Христа Спаситеља у којој се чувају мошти 52 светитеља,  и храму Свете Тројице, где почивају мученичке мошти светог Платона бањалучког... Вечерњом службом у бањалучком храму завршило се путовање у спомен светим српским мученицима страдалим у: Јасеновцу, Јастебарском, Доњој Градини, Јадовну, Метајни, Даници, Тењи код Осијека, Дубици, Сиску, Вировитици, Винковцима...( укупно  22 логора) од усташке каме у злочиначкој НДХ током Другог светког рата.

    

 Походничко свештенство и монаштво

 Свету архијерејску литургију у манастирској цркви рођења св. Јована Крститеља у Јасеновцу служио је епископ липљански Јован, координатор Одбора за Јасеновац св. архијерејског Сабора СПЦ. Са благословом епископа славонског господина Саве саслуживали су свештеници из бројних епархија: архимандрити Пантелејмон, старешина храма Светог Томе у Јоханесбургу; и Стефан, игуман манастира Велика Ремета на Фрушкој Гори; протојереји-ставрофори: Радивоје Панић, старешина храма Светог Саве на Врачару; Миљко Корићанин, старешина храма Светог Георгија на Новом Београду и Богдан Васиљевић из истог храма; Милорад Јовчић, из Адеалиде у Аустралији; Влатко Голић, парох из Петровца на Млави; јереји Драгослав Тополац, старешина храма Светог Апостола Томе на Новом бежанијском гробљу и секретар Одбора за Јасеновац; Јован Лучић из храма Свете Петке на Чукарици; ђакони Драган Неђић, из храма Светог Саве и Владимир Руменић из цркве Свете Петке. Саслуживали су протонамесник Ђорђе Теодоровић, секретар ЕУО Славонске епархије и протонамесник Драган Гаћеша, парох храма Светих апостола Петра и Павла у Кућанцима. Међу ходочасницима из Србије била је и игуманија Таисија из манастира Покрова Пресвете Богородице у Лешју код Параћина.

Благослов

 По благослову, патријарха српског господина Иринеја, Одбор за Јасеновац Светог архијерејског сабора СПЦ организовао је поход сенима највећег српског стратишта свих времена - Јасеновца 13. септембра, а на дан, који се по календару Српске православне цркве, обележава као Дан св етих мученика јасеновачких.

Записала Биљана Живковић

 

Везане вијести: 

Сјећање на кашичицу једном годишње, строго 22. aприлa

Литургијска прослава Новомученика Јасеновачких

Епископ Јован: ПУТОКАЗИ У ЈАСЕНОВЦУ СУ ПУТОКАЗИ НОВОГ ЈЕРУСАЛИМА

СВЕТИ СРПСКИ НОВОМУЧЕНИЦИ ЈАСЕНОВАЧКИ МОЛИТЕ БОГА ЗА НАС