ПОВОДОМ МЕЂУНАРОДНОГ ДАНА СЈЕЋАЊА НА ХОЛОКАУСТ, 27. ЈАНУАР 2011.
Писмо Исака Данона-Гезе - Јасеновац 1944.
Много би хтио да кажем, али не знам што би ти казао. Туга и очај, и не вјерујем да ћемо уопште извући живе главе одавде, тако да се чудим шта нас држи у животу. Једино што знам да имам тебе и дјецу код куће. Све су моје мисли и жеље усмјерене ка Вама и донекле сам сретан само када сам у мислима са Вама, када се играм са драгом дјечицом и осјећам твоју близину крај себе. Сав сам изгубљен, ни сам не знам шта пишем. Знам да би требао писати о себи, али то би били сами ужаси и грозоте, читаве странице о убијању и клању, тако да би само још више отежао твој ионако тежак живот.
Љубљена моја женице,
Пишем на брзину како би стигао ово писмо отпремити. Писао сам једном већ то писмо.
Сутра одлази и Едита ће ти га сигурно послати. Ако узмогнем послаћу и ово друго. Од срца се надам да ће бар једно стићи у твоје руке.
Много би хтио да кажем, али не знам што би ти казао. Туга и очај, и не вјерујем да ћемо уопште извући живе главе одавде, тако да се чудим шта нас држи у животу. Једино што знам да имам тебе и дјецу код куће. Све су моје мисли и жеље усмјерене ка Вама и донекле сам сретан само када сам у мислима са Вама, када се играм са драгом дјечицом и осјећам твоју близину крај себе. Сав сам изгубљен, ни сам не знам шта пишем. Знам да би требао писати о себи, али то би били сами ужаси и грозоте, читаве странице о убијању и клању, тако да би само још више отежао твој ионако тежак живот.
Могу ти рећи толико да је још једино Ацо од цијеле фамилије жив. Сви остали су поубијани. Хране нас очајно-10 дкг брашна дневно, а из пакета одузимају сву храну за кухање и крух-твоји пакети су добро камуфлирани, добивам их исправно а батине и убијања су и данас на дневном реду. Све оно што се прича о логорима, како је добро је лаж. Знам да од молбе нема ништа, јер за Јевреје нема излаза прије свршетка рата, уколико нас прије тога не убију.
Немој се љубљена љутити на мене и опрости ми неправде које сам ти нанио. Желио бих опет бити с тобом, да то исправим, јер тек сам у логору спознао што си ти била а што си сада за мене. Не љути се ако сам у писму очајан. Вјеруј, ове три године су ме убиле, учиниле безосјећајним за све, тако да нисам у стању исказати оно што срце осјећа. Кажем, ти си једина мисао и сврха мога живота, а знам да сам био бједник који те је запостављао, који ти није никакве радости у животу приуштио и који би радо, да му се пружи прилика, све то исправио.
Не замјери, већ опрости, јер човјек умије цијенити оно што је посједовао истом онда кад изгуби.
Боли ме помисао да се можда више нећемо видјети, да нећу никада више чути драги глас твој и наше дјеце, дјеце која се неће ни сјећати свога оца, али вјерујем ипак да ће на њега помислити.
Највише вјерујем теби, да ћеш их одгајати онако како сам ја то замислио.
Покушај још једном све за моје избављење. Продај сву моју гардеробу, ако је потребно да би набавила новац. Знаш ли било шта о мами и Пуби? Чуо сам да су негдје око Оточца у Лици.
Емил и остали пријатељи су мртви.
Е, да хоћу ја имати срећу да своју љубљену Весну и дјецу опет видим и грлим и љубим.
КРАЈА НЕМА
28.8.1944.год, Јасеновац
Писмо Исака Данона-Гезе упућено жени Весни Данон и кћеркама Иди и Нели.
Извор:
Интернет презентација Јеврејске заједнице Босне и Херцеговине