Папа разбеснео Србе у Хрватској
Позив - Либерални Хрвати и гневни Срби поручују да би папи било боље да се поклони сенима јасеновачких жртава уместо што Алојзија Степинца проглашава бранитељем Срба, Рома и Јевреја
Другог дана боравка папе Бенедикта XVI у Хрватској око 300.000 верника дочекало је поглавара Римокатоличке цркве на загребачком хиподрому током мисе поводом Националног дана хрватских католичких породица.
Наследник трона Светог Петра претходног дана разгневио је српску заједницу у Хрватској изјавом да је Алојзије Степинац, поглавар хрватских католика у Независној држави Хрватској, бранио Србе, Јевреје и Роме од усташа.
У очекивању да се поводом папиних речи о Степинцу јавности обрате представници српског народа у Хрватској који су у више наврата осудили политику Ватикана и Каптола према наслеђу Алојзија Степинца, либерална хрватска јавност и Срби поручују папи Бенедикту XVI да би било боље да се, уместо што Степинца проглашава бранитељем Срба, поклони на највећем српском стратишту:
Дуготрајна кампања
- Могао би да сврати до Јасеновца да се поклони стотинама хиљада невиних жртава које су убили усташки крвници под благословом Степинца и њему сличних - навео је један посетилац сајта Јутарњег листа.
Посетиоци хрватских сајтова подсетили су и да је Бенедикт XVI, деценијама радио на беатификацији Степинца.
Проповед... Упозорење на слободу без одговорности
Критика секуларизације
Папа Бенедикт XVI критиковао је секуларизацију у европским земљама која „шири слободу без одговорности" и нагласио важност породичног живота. - Апсолутизује се слобода без одговорности за истину и негује се, као идеал, индивидуално добро преко потрошње материјалних добара и површних искустава, не водећи се рачуна о квалитету односа са особама и о најдубљим људским вредностима - казао је папа. - Љубав се своди на сентиментални осећај и задовољавање нагонских порива, без настојања да се створе трајне везе међусобне припадности и без отворености животу - рекао је папа и позвао на „отпор том менталитету". Надбискуп загребачки кардинал Јосип Бозанић у поздравном говору изразио је уверење да ће присутност папе бити охрабрење свим породицама и бити подстрек у залагању за фамилију као најсветију установу здравог друштва.
Још пре тринаест година, у говору поводом беатификације, тадашњи кардинал Јозеф Рацингер рекао је да је Степинац био „Божји Хрват", каквог је Данте опевао у последњем певању „Раја" у „Божанственој комедији"! Степинац је, по Рацингеру, био толико обузет Христом да је, на крају, постао „жива слика трпећег Христа с трновом круном и ранама његове муке", и у наставку овог говора исто као и у суботу изнео тврдњу да је Степинац све своје снаге усмерио ка спасавању Срба, Рома и Јевреја у Хрватској.
Израелски историчар Менахем Шелах, на основу изучавања документације о Степинцу, донео је закључак да надбискуп „није имао никакав проблем са циљевима усташке државе и Трећег рајха, и да је најбоље што се о њему може рећи - да није одобравао неке од метода". Иако није спорно да је Павелић у више наврата дизао глас против најокрутнијих аспеката усташке владавине, историја га и даље тешко оптужује као човека који је геноциду дао духовни легитимититет.
Сви Степинчеви злочини
Неки од његових неспорних злочина укључују: благослов упућен поглавнику НДХ Анти Павелићу, на почетку његове владавине том квислиншком творевином, потом масовно покрштавање православаца на територији НДХ у складу са Павелићевом доктрином „побити трећину, протерати трећину, покрстити трећину", под руководством католичких свештеника катихета (вероучитеља)... Такође, Павелићу се на душу ставља потпуна свест о постојању концентрационих логора и масовних егзекуција: документа показују да је Степинац тражио да се егзекуције врше „хумано", као и послератно скривање усташког команданта Ерика Лисака, који је пронађен у просторијама Каптола, центру Католичке цркве у Хрватској.
Извор: Press Online