ОСУДА ЗЛОУПОТРЕБЕ ЈАСЕНОВЦА РАДИ АНТИЕВРОПСКЕ ПРОПАГАНДЕ
ЗАГРЕБ, 19. ЈАНУАРА /СРНА/ - Јеврејска невладина организација Маргелов институт из Загреба осуђује сваку врсту пежоративног помињања споменика "Јасеновачки цвијет" на мјесту бившег усташког концентрационог логора у Јасеновцу ради пропаганде против уласка Хрватске у ЕУ.
"`Јасеновачки цвијет` споменик је жртвама тог логора. `Цвијет` симболизује живот, никога не вријеђа, никоме не пријети, не позива на освету, а опет не скрива истину", изјавио је Срни директор Маргеловог института Ален Будај.
Он каже да "Јасеновачки цвијет", дјело вајара Богдана Богдановића, "није симбол никакве мржње, него заштићени споменик Републике Хрватске".
"Ми у Маргеловом институту сматрамо да Европа, у андрагошком смислу, настоји да хрватском друштву усади у свијест, посредством новца за свакодневну употребу, сјећање на концентрациони логор, који неки Хрвати невољно или у потпуности не прихватају као мјесто геноцида", истиче Будај.
Он наводи да историјску одговорност за злочине у Јасеновцу сносе усташе, а морална одговорност данашњих нараштаја јесте да чини све да се ти злочини не забораве, те да се одупру сваком историјском ревизионизму и омаловажавању жртава, па тако и споменика који те жртве представљају.
"То говоримо с разлогом, јер све док се са стадиона ори пјесма `Јасеновац и Градишка Стара`, док постоји опасност од историјског ревизионизма и реваншизма, док се позива на међунационалну и вјерску мржњу путем интернетских форума, а усташки поздрав сматра `домољубним` историјским поздравом - биће потребно пуно труда да се хрватско друштво доведе на ниво њемачког друштва, које не бјежи од одговорности и зна како да се с таквим појавама неонацизма носи", наводи Будај.
Он је аргументовано одбацио изјаве чланова Вијећа "Не у ЕУ", као и коментар Жарка Пуховског да "ниједна земља на свијету нема такво нешто", односно да "нигдје на новцу чланица ЕУ нема мотива концентрационих логора и мотива из Другог свјетског рата".
Будај подсјећа да је Република Пољска постала чланица ЕУ 2004. године, а да је 27. јануара 2010. исковала новац којим слави 65. годишњицу ослобођења логора Аушвиц.
Кованица од два злота, описује Будај, показује стилизовану графику три измучена логораша и злогласни натпис над улазним вратима концентрационог логора Аушвиц - Биркенау: "Arbeit macht frei".
"Ако се Пољаци не плаше властите прошлости, чему онда фобија код неких од `Јасеновачког цвијета`?", пита Будај.
Он каже да су многе земље имале издања поштанских марака са мотивима концентрационих логора, тако да такви мотиви у филателији, а сада и у нумизматици, нису страни.
Будај је увјерен да ће против кованице "хрватског" евра устати сви хрватски проусташки елементи, што је најбољи доказ да је Европа понудила адекватну сатисфакцију за све припаднике српске, ромске и јеврејске заједнице којима је куна свакодневно производила мучнину, јер евоцира на НДХ монету.
У Вијећу "Не у ЕУ" оцјењују да мотив "Јасеновачког цвијета" на кованици "хрватског" евра представља "апсолутни безобразлук", јер се Хрватска "тим чином поновно етикетира као земља која је настала на геноциду".
"Очито је то наставак политике Хага и суђења хрватској држави као злочиначкој организацији. Стављања слике споменика у Јасеновцу на кованицу која симболизује улазак Хрватске у ЕУ не може представљати ништа друго него набијање усташтва Хрватима на нос", кажу у овом вијећу, које агитује против уласка Хрватске у ЕУ.
Жарко Пуховски, политички аналитичар и професор Филозофског факултета у Загребу, рекао је да "ни на једној другој кованици у Европи није примијетио сличне симболе".
"Не сматрам да би на симболу страдања у Јасеновцу требало градити хрватски идентитет у ЕУ", каже Пуховски.
Серија кованог "хрватског" евра посвећена је уласку Хрватске у ЕУ 2013. године, када би и требало да уђе у оптицај. Узорци су ковани у 1 000 примјерака у Европској централној банци, са сједиштем у Франкфурту на Мајни.
На полеђини новчића од 10 центи налази се споменик у Јасеновцу, највећи концентрациони логор фашистичке НДХ, гдје је на најсвирепије начине уморено више од 750 хиљада Срба, Јевреја, Рома и других.
Маргелов институт је невладина организација јеврејске националне мањине у Хрватској. Сарађује са Центром "Симон Визентал" из Јерусалима и њујоршким Институтом за истраживање Јасеновца.
Припремио: Дарко ТЕРЗИЋ
Извор: 