“ОЛУЈА” ЈЕ ЖИВИ ДОКАЗ ДА, ако Хитлер и није победио, његови следбеници у Хрватској свакако јесу
Пише: Горан Бабић
(Из текста “Олуја”, објављеног у Просвјети, новинама за културу Српског културног друштва Просвјета, Загреб, број 126, јули 2015.)
Кад већ расправљамо о ноторним стварима једно је јасно – у животу ове генерације нема ничег “ноторнијег” од “Олује”. Не стављам (из више разлога) знак једнакости премда становите сличности постоје, али бар мене “Олуја” донекле подсјећа на Јасеновац у којему је и моја (мајчина) фамилија изгубила чак деветеро ближих и даљих рођака. Наравно, страдања су у којечему неуспоредива, али је оно основно, оно битно и суштаствено (да тако кажем) или исто или блиско или сродно а своди се на прогон, затор, ишчезнуће, нестанак читаве једне етничке скупине. У логору се тај злочиначки наум изводио четири године, такозваним класичним средствима примјереним дилувијалцима из Загоре (дилувијални човек је, по лексикографу Милану Вујаклији, преисторијски човек, прачовек – нап. И. Б.) па тај арсенал мучила данас зовемо експонатима (сјекира, пањ, вјешала, нож, жица, жица, жица), а свега педесет година касније Мерчеп, Норац, Орешковић, Главаш, итд. све то исто (слично, сродно) изводе уз помоћ селотејпа или америчких сателита (Питер Галбрајт) или судија у Хагу (Теодор Мерон).
Резултат тих двају различитих а дакле сличних операција јест једнак и док је у Јасеновцу број убијених већи, у “Олуји” је већи број несталих, ишчезлих. Ако на суштину ствари погледамо из тог ракурса (а суштина је, не заборавимо, пут, начин и средство да се у нашој домовини Хрватској напокон дефинитивно ријешимо Срба, тог реметилачког фактора), онда је “Олуја” неуспоредиво ефикаснија. Не само да је јефтинија, краћа и практичнија (те “хуманија” и цивилизиранија), него је и неосуђујућа све док је Мерона и Мерончића, тих Јевреја за кућну употребу, вјештих да говно упакују у станиол тако да се етничко чишћење големих размјера никако не подведе под термин геноцид.
Прочитајте још:
Страшан је бездан у који је усташлук, овај најновији, срозао Хрватску
ОДГОВОР БОРИСУ ДЕЖУЛОВИЋУ: „Олуја“ није почела балван-револуцијом, већ је почела 1941. године!
Зар није ноторно да су данас, четврт вијека од почетка Туђманове идиотарије, велика подручја Хрватске потпуно пуста, ненастањена? Ту се, претпостављам, Срби неће вратити, али свака пуста земља иште човјека, житеља, становника, напросто вапи за њим па ће се једнога дана и у тој хрватској вукојебини (топлијој од хладног и пустог Сибира) појавити људска нога. Хоће ли она бити афганистанска, сенегалска, бангладешка, сиријска или нека пета и педесета, сасвим је друго питање, а није га могуће ријешити блесавим Туђмановим пресађивањем пелцера из Јањева, који се истински није примио ни у Кистањима.
… У Међугорју се, додуше, види оно што не постоји (Госпа), а у Лици, Буковици, Грахову, Гламочу, Петровцу итд. се не види пустош, жалосне раздаљине од стотину километара без живе душе. … Ово постојеће стање (пустош и празнина) очито никоме не смета нити се било који домовине син/ац због тога узбуђује, а замислимо да се неким случајем у ту географску рупу одједаред или поступно усели пет милијуна мирољубивих Кинеза, што за њих (Кинезе) и није неостварива бројка. Да ли би хрватски бискупи на такву сензацију остали нијеми или би њихова брижна конференција евентуално објавила какво саопћење кад се већ рупа, пустош и празнина попунила људским бићима? Јер је Кинез, иако жут, свеједно људско биће, додуше друге вјере. Не могу, ни у најцрњем сну, замислити што би на ту тему изјавио кардинал Бозанић, онај што много рјечитије збори у Блајбургу него у Јадовном, гдје додуше још није био.
… “Олуја” је, све у свему а гледајући из европског ракурса, цивилизацијски преседан. То је несумњиво злочиначки акт, раван Хитлеровој идеји о пресељењу Јевреја на Мадагаскар (или Стаљиновој замисли о јеврејској републици негдје близу Монголије), али за разлику од наведених рјешења (која нису проведена), ово је реализирано и данашња га европска цивилизација као таквог није санкционирала. Какво уопште треба да буде етничко чишћење масовних размјера па да га Брисел, Хаг, Париз, Лондон, Берлин… препознају? … Ако се одвија на тракторима да ли се такав пријевоз уклапа у стандарде тамошње администрације? Како се третирају спаљене куће, побијене старице и старци? Живад, перад, разорене цркве?
И да ме се схвати криво ни погрешно. Ово је текст о “Олуји”, ово није текст о злочинима из ратова деведесетих, који су се (злочини) мањи или већи десили на свим странама у Хрватској и другдје. Нису у том погледу ни крајишки Срби недужни и невини (те се њима через тога судило и суди), али се из читавог тог вампирског колоплета управо “Олуја” (чак не и “Бљесак”) издваја својом грандиозношћу, масовношћу и посљедицама. Као што се зна, српски народ у Хрватској није на првим (ни на другим, ни на било којим) изборима гласао за ХДЗ, а био је конститутиван (народ а не мањина!) и хрватски му је Устав јамчио такав (правни) статус. Управо је та чињеница … довела најпрво до измјене Устава (Смиљко Сокол), а затим и до референдума о отцјепљењу од Југославије те на концу конца и до “Олује”, односно претварања Срба у мањину, која је изгледа само у рату против усташа била већина.
Прослава “Олује” није заправо друго до тријумф хисторијског ревизионизма и то знају сви, и они који је прослављају и они који се тој прослави (бар у души јер јавно не смију) противе. “Олуја” је живи доказ да, ако Хитлер и није побиједио, његови сљедбеници свакако јесу. Да није тако, ни преживјеле усташе данас у Хрватској не би примале мировину нити би динамит дигао у зрак толике хиљаде (пардон тисуће) партизанских споменика. Или укратко – они ће можда и славити први партизански одред у Сиску (не и у Србу), али ће под његову петокраку у све гушћем мраку обавезно подметнути фитиљ.
(Приредио: И. Брезац. Интермагазин)
Извор: Intermagazin
Везане вијести:
20 година од “Олује”: Свет нек зна да бол не пролази - Jadovno ...
Писмо Епископу Јовану Ћулибрку
Док је живих сведока, биће и истине
Владимир Умељић: „Свети“ Алојзије Степинац и Срби