Односили су све што им падне шака

Усташе у злочиначком походу

У првој бараци, окренутој према западу, била је злогласна болница II - Б, „Људоловка”

Пошто би стјерали људе на кланицу и „очистили” село, појавили би се по кућама усташки „економи” и „складиштари” и тада би започела права пљачка. Упадали би у куће и претраживали шкриње и ормаре тражећи драгоцјености за себе, као „личну” зараду. Старијим би се женама, које су још остале код куће, грозили да ће им поклати одведену дјецу, ако неће рећи гдје је скривен новац. Истом тада вадили су и односили одијела, хаљине и остало што су у кућама нашли.

Прасад и перад, уколико нису могли похватати, побили би из пушака, накрцали у кола, упрегли волове и, гонећи пред собом и осталу стоку, отјерали би и одвезли све до чега су дошли.

Усташко се покретно складиште пуни сељачком робом, платном, везовима, јастуцима, покривачима, покућством, посуђем, седлима, ормом, скупљеним пољопривредним справама, шиваћим машинама и свим, што допане шака. Сву постељину, покућство, справе, одвозили су у усташко, прије „Покретно текстилно складиште”, које је било на главној цести Јасеновца. Храну, жито, месо у усташки табор, а стоку у жицом ограђени простор код логора. Послије таквих разбојничких похода било је страшно слушати мукање гладне и жедне стоке, која је, као и људи, чекала свој нож у кланици неке фабрике за сухомеснату робу и конзерве за фашистички Вермахт.

У једном углу логорског простора, између насипа и језера, окренутом према југоистоку у правцу Млаке и Кошутарице, лежале су „болнице” Јасеновачког логора смрти. Из тог се угла широко види према Новској на Саву и према Просари. Двије су бараке од дрвета, једноставне, без изолације, биле подигнуте на том простору. Бараке су биле дигнуте један метар над земљом. Греде пода лежале су на дебелим ступовима, окомито забијеним у земљу. Испод бараке је био простор у којем су се гомилали зими снијег и лед, у јесен и у прољеће вода, а љети је ту било легло жаба и мишева.

У првој је бараци, окренутој према западу, била злогласна болница II- Б, „Људоловка”, од које је лаком преградом био одвојен стан за лијечнике и особље болнице. У другој се бараци, у једном преграђеном дијелу, окренутом према истоку, налазила амбуланта.

У амбуланту су се примали „амбулантни” болесници затвореници на преглед и лијечење. Исто су се тако примале и усташе, које су биле запослене у логору, јер им је било далеко до њихове амбуланте у селу. Том су амбулантом у селу управљали др Грос и др Кон, исто „ослобођени” заточеници са женама. И неки су усташки официри- кољачи: Врличак, Маричић, Фригановић, долазили на преглед у ту амбуланту, особито др Кацу, зубару. Др Кац је радио само за усташе, јер заточеници нису имали наде спасити ни главу, а камоли још да спасавају вилицу и зубе.

Заточеници су једино још вадили од скорбута расклимане зубе. Вадили су их врло лако и сами прстима, а највише су им испадали спонтано при јелу. У амбуланти су радили др Кац, др Лајндорфер, др Лендлер, др Јурица Боцак, др Павлетић, а касније др Пајо Новосел, др Пишта Полицер и други. Тамо се водио лијечнички „протокол”. У почетку га је водио др Мирко Мирковић из Загреба, а касније љекарник из Осијека мр Херст.

У једном су углу стајале „масти”, инструменти, скалпели, пинцете, а „болничари” су се бринули за стерилизацију, особито хиперрелигиозни и савјесни Буки Саломон и други. Стерилизатор се с инструментима стављао на пећ, гдје би се кухали. Испод прозора била је полица с разним штрцаљкама за ухо, посудама за гној, лијековима... Неколико је столица било постављено према тој полици; на њих би пацијенти сједали, да им се пружи помоћ. У већини се случајева радило о екцемима, анемичним чировима, озеблинама, повредама на послу, фурункулозама, периоститисима. Ту су се правиле инцизије, наравно без наркозе, истискивали се чиреви, лијепиле масти, вадили зуби...

Код самог су се улаза вршила уписивања и преглед „унутарњих болести”.

- Шта је теби?

Прољев!

На тај одговор аутоматски се диже Мирковић или Херст или тко их замјењује код писаћег стола, узима боцу од једне литре, пуну неке црне текућине, промућка је и улијева у малу чашицу за ракију и даје му да пије. Болесник би попио отров, само да га мину грчеви тенезми (напони) и прољеви. Болесник граби ту спасоносну медицину и искапљује је надушак. Остатак црног седимента вади прстом и облизује.

Њих се око 20 поредало у један ред. То је био серијски број људи.

И ти прољев?

Болесник клима главом.

И ти? И ти? И ти? И ти?

Да, да, да, да...

Сви су стали у ред и чекају. Опет се налијева чашица, као ракија у сватовима, и прелази од уста до уста. Једна група одлази, друга долази, испија лијек, одлази, долази трећа, четврта, пета група... од јутра до мрака испија и одлази и црна се боца испражњује, поново се у њу лије црни прашак и надолијева водом, и опет се ставља у промет у борбу против прољева.

Наставиће се

Пише: Никола Николић

Књига се може наручити од издавача: „ННК интернационал”, Ломина 4/1, Београд, тел. 011/2687-051, 3618-513; е-mail: i.p.nnki@eunet.rs; сајт: www.nnk.co.rs

Извор: Политика, уторак 22. септембар 2015., стр. 26

Везане вијести:

Никола Николић: Јасеновачки логор (1)

Никола Николић: Јасеновачки логор (2)

Никола Николић: Јасеновачки логор (3)

Никола Николић: Јасеновачки логор (4)

Никола Николић: Јасеновачки логор (5)

Никола Николић: Јасеновачки логор (6)

Никола Николић: Јасеновачки логор (7)

Никола Николић: Јасеновачки логор (8)

Никола Николић: Јасеновачки логор (9)

Никола Николић: Јасеновачки логор (10)