О Јасеновцу се знају све чињенице, остало су интерпретације
Историчар Драган Цветковић, виши кустос Музеја жртава геноцида у Београду, каже за “Блиц” да је питање Јасеновца истражено што се тиче чињеница и “да ту мање-више нема непознаница, али да се поставља питање интерпретација тих чињеница”.
- Интерпретација тих чињеница је последица личне одговорности или неодговорности појединаца, па и историчара међу њима. Оно што је неспорно је да је то свакако највећи и најбруталнији логор у југоисточној Европи, те је као такав постао парадигма страдања у Југославији - објашњава историчар Цветковић.
Он подсећа да је објављено преко 3.000 наслова, од којих се у значајном броју обрађује и питање пробоја, када су се сами логораши ослободили. Пробој се обележава сваке године 22. априла.
Како гледате на извињење председника Хрватске Иве Јосиповића?
- Извињења су добар пут за поновно успостављање нарушених односа међу народима на простору бивше Југославије и свакако су потребна ради будућности свих нас на овим просторима. Али се бојим да она жртвама ништа не значе. Преживелима и родбини жртава свакако значе, ако су искрена.
Зашто у Србији тај догађај није значајније обележен?
- Овај догађај се обележава већ 17 година, прво као Дан Музеја, од 1999. га је и СПЦ уврстила у свој календар празника, а од прошле године је и званични државни празник. Прошле године је потпредседник Владе говорио на обележавању овог догађаја, ове градоначелник Београда уз присуство представника Владе, удружења бивших логораша, амбасада, представника Музеја жртава геноцида.
Број жртава у Јасеновцу често је био коришћен у политичким обрачунима и распиривању мржње. Шта каже историјска наука?
- Око броја жртава Јасеновца воде се полемике већ 67 година. Држава је пропустила прилику да после рата пописом утврди тачан или приближно тачан број страдалих, што је отворило простор манипулацијама и нагађањима, лицитирањима са бројем страдалих која су се кретала од 20.000 до 30.000, па до преко милион страдалих. Нажалост, и поједини историчари су учествовали у стварању тих манипулација. Сада, после толико времена, ми се трудимо, у складу са својим могућностима, да дођемо до приближно објективног броја страдалих у логору. Колико је мени познато, колеге из Спомен-подручја Јасеновац су персоналном идентификациом дошли до броја од око 80.000 и настављају с радом. Ми у Музеју имамо податке од око 88.000 страдалих и идемо даље. Дакле, сигурно нема мање страдалих од ових бројева. Докле ћемо стићи, видећемо. То је спор и дуготрајан процес који захтева доста рада и времена.
Која је ваша процена?
- Моја процена је, на основу до сада расположивих података и демографских анализа, да се број страдалих креће између 122.000 и 130.000. Да ли сам у праву, то ће време показати. Оно што знамо, то је да Срби чине 63 одсто страдалих. Јевреји и Роми највеће су жртве логора јер међу страдалима учествују са по 14 до 15 одсто, а у популацији НДХ их је било 0,5 одсто. С друге стране, постоји проблем да се Јасеновац поистовећује са укупним страдањем Срба у НДХ, али треба имати у виду да је у њему живот изгубило само 23 одсто свих Срба цивила и да је од свих Срба цивила из НДХ у свим логорима страдало 30 одсто. Остали су живот изгубили на разним стратиштима, најчешће у селима у којима су живели или у непосредној близини.
Неке ваше колеге тврде да је Јасеновац постао унутрашње питање Хрватске, с којим Србија нема везе. Какво је ваше мишљење о томе?
- Нажалост, нисам упознат са таквим изјавама неког од овдашњих историчара. Сматрам да ми у Србији, као матици српског народа, имамо свако право да се бавимо тим питањем, тим пре што је оно део питања општег страдања становништва Југославије која је као целина постојала у том периоду.
Извор: blic