Нису сви злочини исти
Последња књига хрватских историчара Славка и Ива Голдштајна поново је узнемирила духове у суседству, понајвише због - тако реалног, али, по добром старом обичају, у Загребу тако провокативног - наслова: „Јасеновац и Блајбург нису исто"
Са становишта историје, али и здраве памети, дилеме заправо никада није ни било: у Јасеновцу је извршен геноцид, један од најстрашнијих злочина у Другом светском рату, у којем су усташе у смрт послале несхватљив број недужних Срба, Јевреја и Рома само зато што су били Срби, Јевреји и Роми; у Блајбургу је, с друге стране, извршен злочин против човечности, у којем су партизани заробили и, по принципу преког суда, стрељали такође велики број „непријатеља народа", махом усташа и такозваних домобрана.
Добар део хрватске јавности, међутим, између ова два злочина и даље ставља знак једнакости. Можда и више него икада раније...
Отуда и не треба да чуди што је најновија књига Славка и Ива Голдштајна „Јасеновац и Блајбург нису исто" привукла велику пажњу и изазвала жестоке реакције у хрватским медијима. У неким новинама било је позитивних приказа, у неким баш и није, а шта се писало по блоговима и интернет форумима боље да не преносимо.
Књига „Јасеновац и Блајбург нису исто" резултат је вишегодишњих истраживања Славка и Ива Голдштајна, а састављена је од прерађених текстова које су Славко - као публициста и новинар - односно Иво - као професор хрватске историје - већ објављивали на разним местима. И било да се у тим радовима баве Јасеновцем или Блајбургом, поента Голдштајнових остаје непромењена: нису сви злочини исти!
- Књигу чине два темељна текста, један о Јасеновцу и други о Блајбургу и Крижном путу - каже за Прессмагазин професор Иво Голдштајн, представљајући у најкраћим цртама књигу која је недавно узбуркала духове у Загребу. - На њих се затим ослањају текстови о митологизацији Јасеновца, о броју жртава у Јасеновцу и Блајбургу, затим и о Јасеновцу после Другог светског рата, који један део хрватске јавности сматра новим, „комунистичким логором", од 1945. до 1947. године. Ту је и полемика о Јасеновцу коју је мој отац водио са врхом Католичке цркве у Хрватској. Сви ти текстови имају једну поруку: у Јасеновцу је извршен геноцид, а у Блајбургу и Крижном путу ратни злочин, односно злочин против човечности. А то није и не може бити исто!
Деведесетих година прошлог века атмосфера у Хрватској довела је до тога да се жртве Јасеновца негирају, док је број убијених у Блајбургу растао из дана у дан. Почело се са 20.000 настрадалих да би број убрзо нарастао на 100.000, па на 200.000, а убрзо, говорило се и о читавих 600.000 жртава! У Хрватској, заправо, и дан-данас има много оних који верују да је у Јасеновцу убијено тек пар десетина хиљада људи, а да је у Блајбургу ликвидирано око 300.000 усташа и домобрана. Е њима је ова књига и намењена. Ако такви, што би рекао Иво Голдштајн, уопште читају књиге.
- Ми смо ову књигу написали зато што сматрамо да постоји јавни интерес. Обраћамо се једном делу хрватске јавности, за који се бојим да, нажалост, не чита. Постоји и други део јавности, онај који чине наши истомишљеници, они који су склони антифашистичким схватањима. Мислим на оне људе у Хрватској који врло добро знају ко је у Другом светском рату био на правој, а ко на погрешној страни - каже наш саговорник.
Лицитирање - Митологизација, али чија?
- Прича о 700.000 страдалих у Јасеновцу је бесмислена. Она је производ митологизације Јасеновца. Та бројка нема упориште у реалности. То се може видети када се упореде пописи становништва пре и после рата, па се испостави да не недостаје баш толико људи. Отприлике се зна колико је Срба страдало, што у четницима, што у партизанима. Треба такође имати у виду да је у Хрватској више Срба убијено у непосредној близини својих кућа, поготово у Банији и Кордуну, него у Јасеновцу. Јасеновац јесте био логор смрти, али је био и радни логор, тако да су многи преживели и дочекали крај рата, односно ослобођење. Познат је случај једног загребачког Јеврејина који је у Јасеновцу провео 44 месеца. С друге стране, '42. године, када је највише људи допремљено у Јасеновац, неки од њих нису ни стигли до логора, а ту пре свега мислим на Роме и одређени број Срба и Јевреја. Они су скелом пребацивани на Градину и тамо ликвидирани - објашњава Голдштајн.
Мада не воли да лицитира са бројем жртава, како у Јасеновцу тако и у Блајбургу, Иво Голдштајн се са својим оцем дотакао и ове болне теме, иначе темељне тачке неслагања између Хрвата и Срба.
- Мислим да прво треба схватити суштину догађаја у Јасеновцу и Блајбургу, а тек онда бројати жртве. Али нема проблема, даћу вам бројке којима ми располажемо и за које ми знамо: у Јасеновцу је, по свему, судећи, страдало између 90.000 и 100.000 људи, можда и више од тога, али не много. Уосталом, ни скрупулозним пописивањем жртава на више места, укључујући и спомен-подручје Јасеновац и Београд, није се дошло до броја већег од 80.000. Тачан број, наравно, никад нећемо знати, али он је ту негде. У Блајбургу и Крижном путу, али не само тамо него и у обрачунима са народним непријатељима на простору Хрватске и Босне и Херцеговине, страдало је између 40.000 и 45.000 Хрвата и Бошњака - каже Голдштајн јуниор.
Према речима нашег саговорника, злочини у Јасеновцу и Блајбургу разликују се и по броју недужних жртава, односно цивила. Док су у највећем логору смрти у Хрватској настрадали људи чија је једина „кривица" била то што нису били Хрвати, злочин у Блајбургу био је другачије природе.
- Било је цивила који су страдали у обрачуну са народним непријатељем, али су превасходно убијане усташе и домобрански официри. О „обрачуну са народним непријатељем" у хрватској јавности се говори слично као и у Србији и мислим да се ту могу повући неке паралеле. У србијанској јавности се такође мисли да су само Срби страдали '44. и '45. године, али то наравно није тако. У сваком случају, био је то обрачун са квислинзима, са колаборационистима, са људима које је комунистички режим доживљавао као непријатеље. Понекад су ти непријатељи били стварни, а понекад и не, тако да су страдали и људи без праве кривице - напомиње Иво Голдштајн.
Као историчар који инсистира на разлици између Јасеновца и Блајбурга, али притом одбацује сваку могућност да је у Јасеновцу страдало више од 100.000 људи, Иво Голдштајн свакако није побрао симпатије ни хрватских ни српских националиста. Голдштајн, међутим, подсећа да Срби нису убијани само у Јасеновцу, већ да је велики број њих настрадао испред својих кућа или на путу ка концентрационим логорима.
Наш саговорник на крају истиче да основну разлику између Јасеновца и Блајбурга не треба тражити у броју настрадалих, већ у природи, односно суштини тих злочина.
Част и слава
- У Блајбургу је подигнут споменик погинулим припадницима "хрватске војске", који су последњих година почели да посећују представници државног врха
Данас у Хрватској имате људе који тврде да су Јасеновац и Блајбург исто. Неко ће рећи да је убиство убиство, али и у праву имате различите квалификације. Убиство може бити на мах, са предумишљајем, без предумишљаја, и тако даље. Исто принцип треба имати и када се пореде Јасеновац и Блајбург. Мора се разумети шта се тамо догодило и тек онда доносити суд о томе. То у хрватској јавности неки схватају, а неки не - каже Иво Голдштајн.
Алекса Јовановић
Извор: pressonline.rs