НЕЗАПАМЋЕНЕ МЕТОДЕ УБИЈАЊА
Логорашима су резали кожу, а онда су те ране посипали сољу, мучили их глађу и жеђу, излагали ниској температури и тешким физичким радовима - наводи руски академик и историчар Јелена Гускова
БЕОГРАД, 14. МАЈА /СРНА/ - Руски академик и историчар Јелена Гускова оцјењује да усташки логор Јасеновац, по мучењима и убиствима, није имао премца међу концентрационим логорима у Другом свјетском рату.
"Људи су убијани ножевима, камама, сјекирама, чекићима, дрвеним маљевима, металним шипкама, мотикама, кочевима, каишевима, вјешањем, спаљивањем мртвих у специјалним пећима, а живих у гасним коморама" - напомиње Гускова у интервјуу Срни.
Оне који су изгубили свијест и који су били израњавани - газили су ногама, гушили и давили у Уни и Сави.
Логорашима су резали кожу, а онда су те ране посипали сољу, мучили их глађу и жеђу, излагали ниској температури и тешким физичким радовима.
Гускова вјерује да ће Међународна комисија за утврђивање истине о Јасеновцу, чији је и сама члан, открити нове архивске материјале, документа и фотографије, које говоре о страшним злочинима нациста и усташа.
Она сматра да је број жртава Јасеновца постао политичко питање те да власти Хрватске, у којој је, како оцјењује, и деведесетих година 20. вијека извршен геноцид над Србима, не желе да покрећу питање геноцида из времена Другог свјетског рата, "јер би се тако добила слика континуитета антисрпске политике".
Гускова истиче да рад на утврђивању броја жртава треба бити систематски, те оцјењује да ће тек будућа покољења историчара темељно тражити документа и материјале о звјерствима.
Коментаришући чињеницу да Јасеновац није довољно познат западним историчарима и јавности, Гускова напомиње да се о Јасеновцу није причало не само на Западу, него и у самој Југославији.
Јосип Броз Тито због "мира у кући" није помињао те злочине усташа, па су због тога брзо биле укинуте све окружне, општинске, републичке, као и Државна комисија за истраживање злочина окупатора и њихових сарадника.
Гускова наводи да је Тито 1962. године примио делегацију из Јасеновца, али се разговор свео на његову изјаву да "жртве Јасеновца треба посматрати само као жртве освете окупатора за устанак народа Југославије".
Поводом чињенице да су институције Србије, и Срба уопште, препустиле Хрватској да без икакве консултација прави Меморијални центар по свом нахођењу, Гускова истиче послушност некадашњих српских власти по питању извршења Титове воље у вези са Јасеновцем.
"Тада се свима чинило веома важним да се не нарушава равнотежа братства и јединства између република и народа, а Срби су тада били веома послушни извршиоци" - наводи она.
Гускова подсјећа да је Државна комисија за истраживање злочина окупатора и њихових сарадника, која је била формирана након Другог свјетског рата у Југославији, дошла до закључка да је само у логору Јасеновац "убијено од 500.000 до 1.400.000 људи".
"Толика разлика се појављује због тога што су многа тијела била уништена", каже Гускова и напомиње да је Комисија, која је убрзо укинута, сакупила 900.000 изјава о ратним злочинима и злочинцима, испитала 550.000 свједока и открила 20.000 оригиналних њемачких и хрватских докумената.
Гускова посебно напомиње да је међу жртвама било 20.000 дјеце.