НЕЛОГИЧНО ПРОГЛАСИТИ 21. ОКТОБАР КАО ДАН СЈЕЋАЊА

Осим стријељања у Крагујевцу 21. октобра 1941. године, било је и других масовних ратних злочина са сличним бројем жртава, понекад и са неселективнијим приступом починилаца, гдје су масовно страдали дјеца, жене и старци, а да се и не говори о геноциду у НДХ, као најтежем виду злочина против човјечности, каже историчар Јован Мирковић.
/Приредио: Дарко ТЕРЗИЋ/

БЕОГРАД, 4. ОКТОБРА /СРНА/ - Виши кустос у београдском Музеју жртава геноцида Јован Мирковић сматра да је иницијатива листа "Прес" да се 21. октобар, датум стравичног стријељања цивила, међу којима и дјеце, прогласи даном сјећања на све српске жртве у Другом свјетском рату заснована на непознавању укупног страдања српског народа и има доста слабости и нелогичности.

"Иницијатива да се датум стравичног догађаја у Крагујевцу, 21. октобар, обележава као дан сећања на све српске жртве у Другом светском рату, заснована је на непознавању укупног страдања српског народа и има доста слабости и нелогичности", рекао је Мирковић за Срну.
Он је подсјетио да је 21. октобра 1941. године стријељано 2 381 лице, од којих четрдесеторо дјеце до 15 година и 272 младића од 15 до 19 година, а прије тога, 19. октобра, у селима Грошница, Маршић и Илићево стријељано најмање 415 мјештана.
"Та иницијатива је медијски била доста експлоатисана и подржали су је, наводно, сви политичари и историчари, у шта баш нисам сигуран", рекао је Мирковић.
Он је нагласио да се овај догађај у Крагујевцу обиљежава сваке године, често и на највишем државном нивоу, а све више је у духу његовања културе сјећања.
"Овај стравични злочин није једини велики масовни ратни злочин у Србији", указује Мирковић и подсјећа на злочине на њемачком окупационом подручју 1941. у Србији, када Вермахт врши масовне одмазде над цивилним становништвом на бази злогласне наредбе о стријељању 100 талаца за једног погинулог и 50 за једног рањеног њемачког војника.
Он каже да су такве одмазде вршене у Шапцу, Мачви, Јадру, Драгинцу, Подрињу, Краљеву и Крагујевцу.
"Док се за злочине у Крагујевцу и Краљеву организују комеморације сваке године, за догађаје у Драгинцу готово се у јавности и не зна", истиче Мирковић.
Он је подсјетио и на бомбардовање Београда 6. априла 1941. године, као и на злогласну рацију у јануару 1942. у Новом Саду и Шајкашкoj, злочине на мађарском окупационом подручју.
"Ту су и злочини у Бојнику и Драговцу у фебруару 1942. на бугарском окупационом подручју, а да не помињемо логоре и стратишта. Овде не помињем страдања српског становништва у НДХ /логори, масовни злочини на кућном прагу, јаме и друго/", додао је Мирковић.
Према до сада достигнутом нивоу поименичног пописа жртава рата са верификованим идентификационим подацима, цивилне жртве чине 65,70 одсто свих људских губитака Југославије у рату, прецизирао је Мирковић.
Он каже да Срби чине 61,63 одсто страдалих цивила Југославије, а у укупном броју становништва су учествовали са 41,14 одсто. Са подручја НДХ потиче њих 76,14 одсто, иако је на тој територији живјело 29,56 одсто пријератног броја Срба Југославије.
"Мислим да се обележавање датума једног догађаја као сублимирајућег за сва страдања не би се могло правдати тврдњом да су Шумарице највећи појединачни злочин на тлу Србије у Другом светском рату, који по монструозности стрељања ђака нема пандан у европској историји", сматра Мирковић.
Он је нагласио да је било и других масовних ратних злочина са сличним бројем жртава, понекад и са неселективнијим приступом починилаца, гдје су масовно страдали дјеца, жене и старци, а да се не говори о геноциду у НДХ, као најтежем виду злочина против човјечности.
"Стога сам више за то да један датум, на пример, дан почетка Другог светског рата у Југославији - 6. април буде дан обележавања страдања", каже историчар Мирковић.
Према његовим ријечима, за датум обиљежавања страдања могао би да буде одређен и дан завршетка Другог свјетског рада - 9. мај, односно у Југославији 15. мај.
"Као дан сећања требало би установити 6. април 1941, године, јер тада и почиње велико страдање. Тога дана изложена је читава земља страдању, а посебно српски народ, без обзира на касније политичке, идеолошке, војне и друге поделе", наводи Мирковић.
Он подсјећа да је тај рат имао елементе ослободилачког, антифашистичког, грађанског, међунационалног, вјерског и идеолошког сукоба.
"Успут напомињем да је је Република Србија установила Дан сећања на жртве геноцида - 22. април, датум пробоја из Јасеновца", додао је Мирковић, бивши директор Спомен подручја Јасеновац.
Извршни одбор Удружења "Јасеновац - Доња Градина", такође, има низ примједби на иницијативу дневног листа "Прес" да се 21. октобар, датум њемачког злочина у Крагујевцу, обиљежава као дан сјећања на жртве фашизма у Другом свјетском рату.
"Иницијатори овакве идеје требали су прво размислити о највећим жртвама, о мјесту страдања и о злочинцима који су то починили, јер је сигурно да Нијемци нису чинили највеће злочине у бившој Југославији, већ да је то урадила НДХ за вријеме Другог свјетског рата", рекао је у понедјељак предсједник овог одбора Владимир Лукић након сједнице Извршног одбора овог удружења.
Миленко Јахура из Српског националног друштва /СНД/ "Пребиловци" из Београда недавно је рекао Срни да је иницијатива да само 21. октобар, датум њемачког злочина у Крагујевцу, буде обиљежаван као дан сјећања на све српске жртве у Другом свјетском рату - погрешна, јер би се тако заташкале и ставиле у други план највеће српске жртвe из тог периода, а то су оне из НДХ.
Он каже да је у српском народу свако сагласан да крагујевачки 21. октобар буде дан сјећања на жртве њемачког нацизма у Србији, али да је погрешна идеја да то буде дан сјећања на све српске жртве у Другом свјетском рату.
"То би изазвало нова подвајања у српском народу због његових жртава и мученика, што би било трагично и неопростиво", истакао је Јахура.
Он је у име СНД "Пребиловци" затражио од предлагача да одустану од иницијативе да 21. октобар буде дан сјећања на све српске жртве, оцјењујући да ту инцијативу не би требало да подрже ни град Крагујевац, ни Српска православна црква /СПЦ/.
Предсједник Удружења "Јадовно 1941" из Бањалуке Душан Басташић рекао је Срни да је стријељање у Шумарицама свакако највећи појединачни злочин на тлу Србије у Другом свјетском рату, али да је историјска чињеница да по броју жртава и карактеру то није ни приближно највећи злочин над српским народом почињен у том рату.
"Усташки погром над српским народом, не само у комплексима логора Јасеновац и Јадовно, него и на кућним праговима, по јамама, ливадама и шеварју НДХ, није само дио историјског искуства Срба ван Србије, већ и парадигма свих српских страдања у Другом светском рату. То је дио нашег српског и православног идентитета, али и велики испит нашег историјског достојанства и одговорности", наглашава Басташић.
Предсједник Асоцијације избјегличких и других удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир сматра да је ова иницијатива "тенденциозна, јер оставља могућност манипулације жртвама".
Он сматра да би датум који би био обиљежен као дан сјећања на све српске жртве требало да одреди Свети архијерејски сабор СПЦ који заступа интересе свих Срба без обзира гдје се налазе.
Послије три мјесеца велике акције, београдски лист "Прес" предао је недавно министру рада и социјалне политике Србије Расиму Љајићу више од 16 000 потписа да се 21. октобар, датум њемачког злочина у Крагујевцу, обиљежава као дан сјећања на све српске жртве у Другом свјетском рату.
Подршку иницијативи, како је навео тај лист, дали су предсједник Србије Борис Тадић, премијер Мирко Цветковић, предсједница Скупштине Србије Славица Ђукић - Дејановић, скоро сви министри у Влади Србије, предсједници политичких партија, посланици, угледне јавне личности и спортисти.

 

Извор:

 

Везане вијести:

 

ДАН СЈЕЋАЊА НА СВЕ СРПСКЕ ЖРТВЕ НЕ МОЖЕ БИТИ 21. ОКТОБАР

А ШТА ЈЕ СА ЖРТВАМА УСТАШКОГ ЗЛОЧИНА?
„Шумарице" дан сећања на српске жртве