Maргелов институт Загреб: Да ли је Хрватска антифашистичка?
Директор Маргеловог института Ален Будај сматра да у Хрватској нико озбиљно не схвата саборску Декларацију о антифашизму с обзиром да је Музеј у Јасеновцу у катастрофално лошем стању и да су уништена мјеста логора и на стотине споменика који свједоче о страдању у борби против фашизма.
Будај је позвао предсједника Владе Хрватске Јадранку Косор да јасно артикулише свој антифашистички став какав изражава на јасеновачким комеморацијама и да почне вредновање удружења која његују антифашизам на истом нивоу као и удружења проистеклих из протеклог рата, те да се у складу са тим финансирају из државног буџета.
Подсјетивши хрватску премијерку на њену изјаву на комеморацији у Јасеновцу да ће Влада учествовати у борби против ревизионизма, Будај изражава жељу да се те ријечи остваре и да Маргелов институт добије финансијску подршку за редован рад у овој години, с обзиром да је ријеч о јединој невладиној организацији која се у Хрватској бори против историјског ревизионизма.
Он у писму Косоровој оцјењује да политичари у Јасеновацу годинама говоре "лијепе пригодне ријечи", али да се мало тога чини по питању чувања меморије Холокауста и подсјећа да је ратни злочинац Миливоје Ашнер, одговоран за убиства Срба и Јевреја у Пожешкој котлини 1941. и 1942. године још на слободи захваљујући научинковитој хрватској полицији, правосуђи и дипломатији.
Осврнувши се на говор Косорове 17. априла у Јасеновцу, Будај поручује хрватској премијерки да је могла поменути да је пожешки крај подпапучких села с већинским српским становништвом још од времена Марије Терезије проживио исту судбину 1941. и 1991. године.
"Некада богата српска села остала су празна или готово полупразна с већинским старачким становништвом које живи изузетно сиромашно, јер су 1991. опљачкани и над њима је извршен терор невиђених размјера, иако се радило о цивилном становништву. У неким од тих села, која су напуштена, више нећете срести ни врапца, јер нема шума ни шљивика гдје би се гнијездио, пошто су посјечени ради пљачке", истакао је Будај у писми Косоровој.
Он је навео да је као четрнаестогодишњи дјечак видио густе стубове дима који су се дизали над попаљеним српским селима на Папуку 1991. године. "О томе се данас више не говори, али се свакодневно говори о босанској Сребреници само да би се окривило Србе преко границе у другој држави, док се злочини над Србима у Хрватској прикривају. Али, они су се догодили, а доказ томе су и пресуде Хашког суда", истиче Будај.
Према његовим наводима, тим злочинима претходио је страшни монструозни злочин прије 70 година у Независној Држави Хрватској која је била премрежена концентрационим логорима смрти, о чему се не радо и веома мало говори.
Извор: 