Комеморација јасеновачким жртвама

У Њујорку одржана комеморација жртвама у злогласном Јасеновачком логору у Независној Држави Хрватској, помен слузили прота Ђокан Мајсторовић и јеврејски рабин. Холокауста и милиона жртава у концентрационим логорима треба се сећати увек, да се слични злочини не понове више никада и нигде, истакнуто је на годишњој конференцији ЈРИ.

 

Мирјана Јовановић

Њујоршки Институт за проучавање злочина у Јасеновцу, једина установа која се бави овом тематиком изван бивше Југославије, организовао је и ове године годишњи комеморативни скуп за седам стотина хиљада Срба Јевреја и Рома који су на најсуровији начин мучени и побијени у злогласним логорима у Јасеновцу и Старој Градишки. Главни говорник на овогодишњем скупу била је историчар геноцида и борац за људска права из Швајцарске, Мирјана Јовановић. Она је, као врсни историчар и истраживач, указала на узроке и последице једног од најстравичнијих злочина, који су се догодили током Другог светског рата, а све то је документовала низом фотографија, докумената и сведочења људи који су преживели.

Џон Боснић

Џон Боснић, познати канадски новинар, иначе Србин по пореклу, који је био један од ретких поштених извештача из доба распада Југославије, побудио је посебну пажњу и дирнуо све присутне својим сведочењем о геноциду над Србима који се одвија у Хрватској, непрекидно ­ још од времена Другог светског рата до данас. Џон Боснић се вратио у Србију, Отаџбину, коју никада није заборавио, и оданде наставља да се бори за истину о Србији и српском народу. Његове речи на српском али и енглеском језику, чују се и уважавају у целом свету, али он сматра да то није довољно и да се цела Држава Србија и цео Српски народ морају најпре сами упознати са свим злочинима који су почињени над нама. Морамо се сто пре одрећи лажних прича о “братству и јединству” у чије име су злочини у Јасеновцу и многим другим логорима и стратистима, прећуткивани. Истина мора изићи на видело и не сме се дозволити да се због неких квази политичких “добросуседских” односа злочини скривају и релативизују а не осуђују, па се чак и жртве заборављају и не помињу.

Бари Летучи

Професор Бари Летучи, директор Института за проучавање злочина почињених у Јасеновцу, истакао је да је прећуткивање о злочинима у Јасеновцу за време НДХ довело до новог геноцида над Србима током распада Југославије када је из Хрватске прогнано преко пола милиона Срба из Славоније и Барање и Војне Крајине. На хиљаде људи поново је мучено и убијано, само зато што су Срби, а за то још нико није одговарао. Срби се не уништавају у Хрватској само физички већ и морално и духовно, јер су многи натерани на покрштавање, прелазак у католичку веру, па чак и на одрицање од Српства.

 

Професор историје Луис Ц. Дјуит, члан Борда директора ЈРИ, указао је да су Јевреји давно одлучили да се Холокауст не сме и не може заборавити и да се кроз систем школовања и редовног образовања овој теми мора поклањати стална пажња. У бившој Југославији то је било забрањено из познатих разлога, али никоме није јасно зашто се о злочинима почињеним у Хрватској не учи у школама у Србији ни данас, не бар на прави и одговарајући начин. Ако злочине над вашим народом, заборављате ви Срби, помислиће се да злочинцима праштате или да их није ни било, а то отвара врата за нова злодела…

 

Сећање на жртве у Јасеновцу обављено је у Саборној цркви Светог Саве у Њујорку и у Спомен парку на жртве Холокауста у Бруклину. Код спомен обележја жртвама Јасеновца упаљено је седам свећа у знак сећања на 700 хиљада убијених Срба, Јевреје и Рома. Посебно потресно било је када је једну од свећа упалила и положила поред споменика, госпођа Нада Ђорђевић, чији су отац, рођења сестра и брата, брат и сестра од стрица и брат од тетке, убијени у хрватској фабрици смрти. Дан сећања на Јасеновачке жртве у Њујорку је проглашен даном жалости и сваки дан пада баш у дане када су се Јасеновачки логораши, јуришом на бодљикаве жице и на наоружане усташе, сами ослободили.

Пише: Милан Лучић

Извор: Корени