Ко то прави ореол Алојзију Степинцу?
Алојзије Степинац
Хоће ли Српска православна црква на крају прихватити светитељски ореол Алојзија Степинца, захваљујући вештом маневру Ватикана и опортунизму „екуменске струје“ СПЦ?! Ово се питање наметнуло после интервјуа славонског епископа Јована и обраћања кардинала Јосипа Бозанића у размаку од свега неколико дана, када су обојица високих свештеника две цркве у медијски фокус процес канонизације загребачког надбискупа из времена злогласне НДХ.
Загребачки надбискуп и кардинал Јосип Бозанић је у недељу, после мисе у Ријеци, верницима објаснио у којој се фази сада налази процес канонизације, уверавајући присутне да је папа Фрања за то да Степинац буде проглашен светим. То што је Ватикан позвао СПЦ да заједнички формирају комисију која ће бавити аргументима „за“ и „против“, Бозанић је објаснио тиме што „Свети отац жели да СПЦ упозна наше аргументе и зашто је кардинал Степинац свет“.
„Циљ је да се и сама његова канонизација догоди у бољој атмосфери односа тих двеју цркава. Можемо рећи да је радни процес при Светој столици готово завршен с позитивним закључком, још само предстоји суд Кардиналске комисије и службено проглашење Светог оца“, тврди Бозанић.
Да би без много буке из српске Патријаршије могло да прође светитељско устоличење човека за време чијег духовног вођства Хрвата је спроведен геноцид над Србима, Ромима и Јеврејима у Другом светском рату, јавност у Србији је могла да наслути и послеинтервјуа епископа славонског Јована. Он је у последњем броју „Недељника“ поручио домаћој јавности да „ћемо сви ми морати да добрано одвагнемо сваку реч, прошлу и будућу, у погледу Степинца“.
„Оно око чега ћемо се сигурно сложити то је да комунистички процес и комунистичка оптужба не могу да представљају полазиште за разговор о Степинцу. На том процесу и уопште пред комунистима је он показао храброст, и несумњиво је да је тај елеменат исповедништва пресудан у процесу беатификације и канонизације. Но, управо одатле полазе и они који Степинцу приговарају да исту храброст није показао и пред Павелићем када је требало осудити и спречити усташка злодела“, рекао је српски владика, на немало изненађење доброг дела верника.
Незванично, епископ Јован слови за будућег члана још увек неименоване заједничке комисије Ватикана и СПЦ о канонизацији Степинца, чије је формирање предложио папа, па његова дипломатска уздржаност добија додатно на вишезначју.
Ако је хрватску јавност збунила папина иницијатива о заједничкој комисији, сада су од свог надбискупа, али и од српског епископа могли да добију уверавање да је то тело само формалност и да оно не доноси коначну одлуку.
„Важно је нагласити да СПЦ не улази у сам процес канонизације блаженог Алојизија Степинца. Оно што је учињено неће се више преиспитивати, нема никакве ревизије процеса…. Хтео бих нагласити да папа Фрања не жели одустати од канонизације блаженог Алојзија Степинца, јер је лично уверен у његову светост“, тврди Бозанић.
За право му даје и владика Јован.
„О Степинчевој канонизацији искључиво Ватикан одлучује. Но, само формирање овакве комисије је велики корак напред у међусобним односима и надам се да ће преко ове комисије и наука и богословље имати прилику да дају своје одговоре“, објашњава епископ славонски.
Понуђена објашњења зато намећу дилему, чему учешће СПЦ у телу које на крају не доноси одлуку, али би лако могао да послужи као својеврстан легитимитет за коначно проглашење светим Алојзија Степинца?
Председник Међународне комисије за истину о Јасеновцу проф. дрСрбољуб Живановић из Лондона сматра да владика Јован у недавном интервјуу за београдски „Недељник“ „јасно показује став појединих епископа СПЦ који су спремни зарад ‘помирења’ са римокатолицима да забораве на све јасеновачке жртве“.
Епископ криво пренет
Из канцеларије Епархије славонске објављен је и деманти владике Јована који тврди да наслов интервјуа за београдски „Недељник’, најављеног преко целе прве стране: „Срби, добро вагајте сваку реч о Степинцу„, он није изговорио, нити такав наслов може да се извуче из било чега што је рекао у разговору за „Недељник“.
„Испада да се епископ Јован поставио као адвокат Алојзија кардинала Степинца, надбискупа загребачког у време Другог светског рата, што он свакако није нити жели да буде. Епископ Јован се залаже за трезвено разматрање историје у коме ће свака предрасуда узмаћи пред науком и духовношћу„, стоји у демантију.
http://www.in4s.net/index.php/ko-pravi-oreol-alojziju-stepincu/
Извор: Фонд Стратешке Културе
Везане вијести:
Може ли СПЦ да спречи да Степинац постане светац
Писмо Епископу Јовану Ћулибрку
Патријарх Иринеј: Папа ми је рекао да није хвалио Степинца
Владимир Умељић: „Свети“ Алојзије Степинац и Срби
Шта СПЦ мисли о светости Степинца
ЕПИСКОП СЛАВОНСКИ ЈОВАН ЋУЛИБРК: Срби, добро вагајте ...