ВУЈАДИНОВИЋ: ЈАСЕНОВАЦ СВЕ ВИШЕ МЈЕСТО ЗАБОРАВА
Предавање од Јасеновца до Олује
Систем усташких концентрационих логора у Јасеновцу данас, осим мјеста
сјећања, све више представља и мјесто заборава, што је дубоко повезано
са историјом Југославије након 1945. године, али и догађајима за време
њеног рушења деведесетих година прошлог вијека, тврди историчар из
Бањалуке Жељко Вујадиновић.
Вујадиновић је на предавању "Од Јасеновца до `Олује`" за учеснике
Фестивала студентских позоришта "Кестенбург" у Бањалуци рекао да данас и
даље постоје велике непознанице о овом логору, иако се чини да је о
Јасеновцу познато све.
"Специфичност Јасеновца у односу на друге концентрационе логоре је да је
он био `мануфактура убијања`, за разлику од Аушвица који је био
`индустрија убијања`", рекао је Вујадиновић.
Он је додао да је систем ових логора био резултат државне политике
Независне Државе Хрватске (НДХ) и да су његове жртве били они који су
нарушавали такозвану расну и вјерску чистоту, што је био један од циљева
ове творевине.
"Ова идеологија у НДХ није била изворно нова, јер се њени коријени
јављају средином 19. вијека и појавом првих теорија о супериорности
раса, које је као премисе узео и отац модерне хрватске нације Анте
Старчевић, тврдећи да су Срби `нижа раса`. Касније су ову теорију
преузели и до краја разрадили многи, међу којима и отац модерне хрватске
геополитике Иво Пилар", рекао је Вујадиновић.
Према његовим ријечима, из овог сегмента развија се и чиста католичка акција, иза које ће стајати надбискуп Алојзије Степинац.
"Када знамо ове претпоставке, онда можемо разумјети и постојање
концентрационих логора. Број жртава у Јасеновцу је до данас непознат, а
од генералне бројке између 500.000 и 600.000, поименично је познато око
140.000", навео је Вујадиновић.
Он сматра да је музејска поставка у Јасеновцу веома модерна, али да она
тежи индивидуализацији жртве и да се губи општи утисак о томе шта је
Јасеновац заиста био.
Након предавања у Музеју Републике Српске, учесници Фестивала обишли су поставку посвећену Јасеновцу.
Предавању је присуствовао и генерални конзул Србије у Бањалуци Владимир
Николић, те српски глумци Бранислав Лечић и Ирфан Менсур, који су
чланови жирија овогодишњег "Кестенбурга".
Извор: 
Везане вијести: