Јасеновац већ јесте наш свенародни симбол

БЕОГРАД, 16. ОКТОБРА /СРНА/ - Његова светост патријарх српски Иринеј поручио је да су мјеста страдања српског народа посебно поштована и да су умногоме одредила српски идентитет, што се односи и на Крагујевац, гдје се десио ужасан злочин њемачке војске, а још више на Јасеновац, мјесто једног од најстравичнијих злочина уопште.
"За наш народ места страдања су места од посебног поштовања, свештена места која су умногоме одредила српски идентитет, од Косова преко Врачара до албанске голготе и Плаве гробнице", саопштено је данас Срни из Кабинета патријарха српског Иринеја.
Патријарх Иринеј наглашава да се то односи и на Крагујевац, мјесто ужасног злочина њемачке војске, а још више на Јасеновац, мјесто једног од најстравичнијих злочина уопште
"Јасеновац је већ у целом свету нашао место у меморијалима, изложбама и уџбеницима, заједно с Треблинком, Дахауом и Аушвицом, чији се дан ослобођења, 27. јануар, обележава у многим земљама иако се не налази на њиховој територији. Напротив, велики број Сремаца је настрадао у Јасеновцу, а потомци страдалника јасеновачких данас чине велики део грађана Републике Србије, која је и у рату учинила што је могла да их склони, заштити и нахрани", наводи патријарх Иринеј.
Крагујевачким, као и краљевачким жртвама, жртвама новосадске рације и многих других трагедија на тлу Србије у Другом свјетском рату треба одавати достојну почаст, а Јасеновац, према ријечима патријарха Иринеја, већ јесте наш свенародни симбол, којег је као таквог законодавац препознао још 1992. године, и "тим законом можемо само да се поносимо".
"Између Крагујевца и Јасеновца не постоји никаква контрадикторност и непотребно је од њих правити предмет полемике и расправе. Превасходно је потребно да се око места страдања окупљамо и уједињујемо, као што су наши Новомученици уједињени у страдању и у Царству Небесном", поручује патријарх српски.
Према ријечима патријарха Иринеја, мученички гробови и мјеста страдања су за нашу Свету Цркву, нарочито у њеном искону, представљали мјеста окупљања и јединства, на којима се пројављивао идентитет Цркве.
"Довољно је сетити се да су први храмови настали баш на мученичким гробовима", подсјећа патријарх Иринеј.
У Србији је недавно прикупљено више од 16 000 потписа подршке иницијативи да се 21. октобар, датум њемачког злочина у Крагујевцу, обиљежава као дан сјећања на све српске жртве у Другом свјетском рату.
Подршку иницијативи дали су предсједник Србије Борис Тадић, премијер Мирко Цветковић, предсједница Скупштине Србије Славица Ђукић - Дејановић, скоро сви министри у Влади Србије, предсједници политичких партија, посланици, угледне јавне личности и спортисти.

Приредио: Дарко ТЕРЗИЋ

 

Извор:

 

Везане вијести:

НЕЛОГИЧНО ПРОГЛАСИТИ 21. ОКТОБАР КАО ДАН СЈЕЋАЊА

ДАН СЈЕЋАЊА НА СВЕ СРПСКЕ ЖРТВЕ НЕ МОЖЕ БИТИ 21. ОКТОБАР

А ШТА ЈЕ СА ЖРТВАМА УСТАШКОГ ЗЛОЧИНА?
„Шумарице" дан сећања на српске жртве