Јасеновац – Мислимо увек на то и говоримо увек о томе (1)
Арчибалд Рајс је поручивао Србима да не смеју заборавити злочине који су им се догодили, наглашавајући: “Мислимо увек на то и говоримо увек о томе”.
Тек што је мој текстић Јасеновац – најчувенија хрватска “победа” у 20. веку објављен на сајту Србел, као лични став, више мојих пријатеља благо ми је замерило због тога што сам о хрватским злочинима у Јасеновцу од августа 1941. до краја априла 1945. године писаопремало, скоро стидљиво, штуро,недовољно, а једно непознато лице телефоном ме је питало да ли је позивање на свега тројицу аутора довољна потврда за све оно што се прича о јасеновачким жртвама.
Следећи редови, не само због тога што се неће бавити “технологијом” хрватских злочина, не могу бити потпун одговор ни на замерке ни на постављено питање, али могу бити прескроман покушај да се укаже на једно давно започето, на брзину прекинуто и насилно одбачено научно истраживање о јасеновачком логору и хрватском геноциду над српским народом.
Научно истраживање јасеновачког геноцида из 1964.
Наиме, 1964. године формирана је трочлана комисија (Вида Бродар, стручни сарадник Института за биологију Универзитета у Љубљани, Антон Погачник, асистент Антрополошког одсека Биотехничког факултета у Љубљани и др Србољуб Живановић, асистент Завода за анатомију Медицинског факултета у Новом Саду), чији је основни задатак био “да руководи откопавањем извесног броја сонди, које би могле да пруже приближно карактеристичну слику и увид о садржају масовних гробница” на подручју усташког логорског комплекса Јасеновац (установљеног на целих 240 km2, за који је Артур Хефнер, немачки официр задужен за слање радне снаге у Немачку, записао да, “без обзира на јавну пропаганду, ово је један од најстрашнијих логора, који би се могао поредити једино са Дантеовим Паклом”), да, по могућности, установи на којим се локалитетима налазе масовне гробнице, те да утврди “приближан број жртава сахрањених у гробницама, њихов пол, узраст, животно доба и евентуални узрок смрти, односно начин на који су жртве погубљене”.
Кључна је чињеница да су се у тој комисији нашли искључиво млади антрополози, пошто су искусни универзитетски професори из тадашњих југословенских република, мало правдајући се старошћу, а више у страху од онога што би их могло снаћи ако открију превише, избегли да се у њу укључе. Није без значаја ни податак да је цео истраживачки посао морао бити завршен у једном изузетно кратком року, будући да је већ наредне године требало да се започне с изградњом Спомен-обележја Јасеновац.
Истраживање у Градини
И тако, комисија се 22. јуна 1964. године нашла у Градини, на највећем јасеновачком губилишту, или стратишту (осамљеном и тешко приступачном локалитету на коме је закопано преко 360.000 људи, углавном Срба), и одмах приступила послу: отворена је прва сонда (број 112 Б) величине шест пута два и по метра, на земљишту Чалинка, уз насип. Наредног дана отворене су још две сонде (број 126 Б и број 59), обе величине три пута четири метра. У сонди 126 Б дошло се тога дана до дубине од 140 центиметара, а у сонди 59 до дубине од једног метра и у њима, на тим дубинама, није било трагова који би указивали на укопавање лешева.
Сонда 112 Б
Истовремено, настављено је ископавање сонде број 112 Б, и то до дубине 180 центиметара. Већ после двадесет центиметара наишло се на ситне комаде креча, који су у дубини били све крупнији. “На дубини од 74 cm појавиле су се ствари које су жртве имале са собом… На основу налаза појединих предмета, као нпр., већег броја кишобрана, остатака шалова, цокула и сандала, штрумпандли (подвезица за чарапе) итд.”, закључено је “да су жртве доведене вероватно у прохладно и кишовито доба године, највероватније у јесен”.
С откопавањем ове сонде настављено је 23. јуна а сви земљани радови на ископу окончани су 24. јуна. “Први остаци скелета нађени су на дубини од 1,05 m, и то неколико женских скелета. Испод тог нивоа налази се опет материјал – личне ствари. Надаље од 1,40 m до 1,80 m налази се слој костију дебљине 40 cm. Скелети су лежали претежно потрбушке, ређе бочно, а само је један скелет нађен да лежи на леђима, и то онај који је нађен на самом врху. Укупно је нађено 197 скелета на површини од 15 m2 сонде. Пошто је слој износио око 40 cm у просеку, то значи да је било укупно 22 скелета на 1 m2”.
С обрадом нађених скелета настављено је и 25. јуна, тако да се, на крају, могло констатовати да су од укупног броја нађених скелета, 123 били женски, 14 мушки, а за преосталих 61 (од чега 51 дечји, до четрнаест година) пол се није могао одредити.
По старосној структури, највише скелета (58) налазило се у групи до двадесет година, од тога 51 до четрнаест! У групи од двадест до двадесет пет година, од 33 скелета само је један био мушки, у групи од двадесет пет до тридесет пет година 56 скелета (пет мушких), а од тридесет пет до педесет година 28 (само три мушка). Изнад педесет година било је шест женских скелета, а исто толико било их је неодређене старости. “На основу боје косе и облика длака, може се закључити да се ради о становништву које је носилац светле компоненте”, што значи да “ту није било Јевреја ни Цигана. Остаци текстила и ствари говоре да се радило о нашем сеоском живљу, а велика количина материјала који су носили, показује да су жртве доведене директно до места погубљења и да нису били претходно у логору. С обзиром да су скелети лежали потрбушке, а узрок смрти су биле повреде нанесене тупим предметом… (јасно је да су) жртве убијане на ивици јаме”.
Највећи део обрађеног материјала предат је музејској збирци у Јасеновцу, а пет лобања (одабраних по необразложеним антрополошким мерилима) послато је у Завод за судску медицину Медицинског факултета у Сарајеву.
Двадесет четвртог јуна настављено је откопавање већ отворених сонди, а током тог и наредног дана (25. јуна) у сонди број 126 Б, на дубини од 1,60 m нађено је четрдесет осам скелета, (сви у једном нивоу),од чега један женски, четири дечја и два неодређеног пола. Двадесет их је било између двадест пет и тридесет пет, а петнаест између тридесет пет и педесет година. И ови су скелети лежали потрбушке или бочно, осим једног који је лежао на леђима.
Скелети и у другим сондама
Истога дана отворена је још једна сонда, и она димензија три пута четири метра; у њој је нађено двадесет шест скелета, све мушких и све старијих од двадесет година; најбројнија група била је између двадесет пет и тридесет пет година, са свега пет скелета старијих од педесет година. Сви су имали кратку косту, претежно смеђу, што говори да се радило о српском живљу; то исто говоре и димензије костију карактеристичне за тај живаљ. Дода ли се томе да су у овој сонди нађене и чизме (у већем броју), те да су у многим лобањама нађени поправљани зуби, са златним круницама или од паладора, ван сваке сумње мора бити закључак да се радило о градском живљу. Сви они страдали су од удараца нанесених тврдим и тупим предметима. Ова се сонда налазила на ивице неке гробнице (веће или мање), али се није излазило изван димензија започетог ископа.
Тих дана отворене су и још неке сонде, али је у њима нађен мањи број скелета.
Последњег истраживачког дана у Градини (27. јуна) затрпане су све обрађене сонде, уређен терен и формулисана нека кључна запажања. Једно од најинтересантнијих јесте да увид у отваране сонде не може представити “целокупно стање ствари, јер је познато да постоји око 200 гробница на разним местима међусобно удаљеним и пар километара. Бушотине су показале да је начин сахрањивања био различит, и да има гробова са спаљивањем, кувањем итд. Ми смо овог пута отварали сонде само тамо где су бушотине показале да има скелетног материјала, и због недостатка времена и могућности, проучавали смо само један мали део терена… Ми ни у једном случају нисмо нашли гробнице у којима су сахрањивани лешеви који су довежени, или пак гробове са сагорелим лешевима. Сви знаци говоре да су жртве чије смо скелете проучавали биле убијене ту, на лицу места, и да су одмах падале у гробницу”.
Истраживање у Јасеновцу
Исте јесени, од 22. до 27. септембра 1964. године, екипа у истом саставу наставила је с истраживањем у Јасеновцу, тако да су отворене укупно двадесет четири сонде (биране по несигурним сећањима појединих мештана), од којих девет напразно, без резултата. У осталих петнаест сонди нађено је укупно 193 скелета (96 женских, 69 мушких, 6 дечјих и 22 неодређена), највећи број (102) између двадесет и педесет година.
Тешкоће истражне комисије
У уводном, методолошком делу тада сачињеног комисијског записника јасно је назначено да је “већ на почетку рада екипа наишла на изванредне тешкоће, јер није поседовала никакву карту или скицу терена, и јер није била позната чак ни најосновнија локализација гробница… Зато смо се приликом избора места за отварање сонди руководили једино приближно постављеним ознакама-таблама, које су постављене местимично по терену логора, и које означавају поједине објекте логора и локације гробница по сећању појединих бивших логораша. Одмах смо утврдили да су извесне ознаке постављене произвољно, јер се показало да на тим местим нема никаквих налаза. Због тога смо обсервирали терен на основу изјава бивших власника земљишта… као и на основу нађених улегнућа и неправилности конфигурације земљишта бирали места за отварање сонди”.
Мимо тога, комисија није имала фотографа који би “узимао фото документацију”, није јој додељен геометар који би “тачно одредио локацију сонди”, није јој дата ни једна једина карта нити скица претраживаног терена, нису јој обезбеђена “материјална средства, као шатор, алат, и сл.”, није јој дато теренско возило, а није јој додељено бар једно лице које би обављало “организационе послове”.
Закључци
На крају, комисија је извела и десетак закључака, од којих овде ваља истаћи да је обележавање масовних гробница обављено прилично произвољно, да многе масовне гробнице нису обележене, да испитане гробнице не могу пружити ни приближну слику о броју покопаних жртава, да су гробнице неједнаке дубине (од 33 до 180 cm), те да се углавном (пошто је нађена коса претежно смеђа и светло смеђа, а лобање су претежно брахикефалне и мезокефалне) ради о српском живљу.
Због могућности да на основу извесних физичких особина уоче разлике између припадника појединих народносних група, антрополози су у комунистичком времену, почев од Русије па даље, били непожељна научничка врста, тако да у другом издању хрватске ЕnciklopedijeЈugoslavije (1990) нема ни одреднице АНТРОПОЛОГИЈА. Према казивању Србољуба Живановића, када је почетком шездесетих година прошлога века једна трочлана делегација антрополога дошла код председника Српске академије наука, он их је дочекао питањем “зар вас још има, ја сам мислио да смо вас у рату истребили”.
Узме ли се све то у обзир, постаје несумњиво да југословенској (и хрватској) власти није ни било стало да се сазна истина која се налазила под земљом; о жртвама баченим у реку Саву није се могло сазнати ни толико. Од резултата до којих је требало да дође поменута комисија није се могла ни очекивати “апсолутизована тачност о броју жртава”, али оно што се дешавало у позадини свих тих активности сведочи “о друштвеној лицемерности послератних властодржаца према геноциду над Србим, вршеном у Независној држави Хрвата, као што показују својеврсну општејугословенску аморалност пред суочењем са трагичним историјским истинама”. Резултати до којих је комисија дошла у Градини (код Јасеновца) и у Јасеновцу нису због свега тога ни могли бити тада објављени; њих је професор Живановић ставио на увид јавности тек пре неколико година, у књизи Антропологија и палеопатологија, Београд 2006, 133-187.
Још се нешто може учинити
Ипак, може охрабрујуће деловати констатација др Живановића да “када је Јасеновац у питању, утврђивање броја пострадалих могуће је установити детаљним сондирањем, односно отварањем гробница. Иако су прошле толике године упорног политичког ћутања… започети радови антрополога показују на пут којим наука човеку не прашта, али и који потомцима помаже за искупљење. Велики број унесрећених је река Сава давно прогутала, тих ратних година – али највећи број гробница је остао у целости услед мочварног терена јасеновачког концентрационог логора. Утолико пре треба прибавити веродостојне снимке земљишта… У оваквим, или сличним испитивањима, приступа се авиоснимцима, или сателитским снимцима терена, и тако најтачније одређује положај гробница… Такође, треба извршити и хемијску анализу земљишта где су остаци спаљених жртви”.
И професор Живановић, као и свако од нас ко искрено чезне за истином о Јасеновцу, добро зна да иза таквог опсежног подухвата треба да стане српска држава. “Иако се из таме зла не могу вратити јасеновачке жртве, које је усташки замајац неповратно задесио, требало је – у име сећања на невино пострадале, у име памћења последица националног и верског варварства, у име српског народа – бранити достојанство и моћ живота над свим поривима хаоса. Прикривање злочина није само антицивилизацијско огрешење над геноцидним страдањима Срба, Јевреја и Цигана”, већ чин који води забораву и успоставља идеологију којом се људско биће обешчовечује, односно лишава осећања и разума и претвара у острашћеног, безобзирног и хладнокрвног џелата.
Колико је у Јасеновцу било жртава
А док се не открије стварни обим хрватских геноцидних радњи у Јасеновцу, на разним странама сретаћемо се са најразличитијим бројевима којима се исказују јасеновачке жртве:
- Земаљска комисија Хрватске за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача – злочини у логору Јасеновац, године 1946. известила је Међународни војни суд у Нирнбергу да број жртава износи између 500.000 и 700.000;
- Државна комисија Југославије, 500.000-600.000;
- Израелски Јад-Вашем 700.000;
- Владимир Дедијер 700.000-1,000.000;
- Међународна комисија за утврђивање истине о Јасеновцу (у којој са подручја некадашње Југославије делује, као њен председник, само др Србољуб Живановић) сматра да је у Јасеновцу страдало више од 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и око 80.000 Цигана, без обзира на податак који нам др Живановић саопштава у интервјуу за београдску Политику (16. март 2012), да је “и штампа у Хрватској писала да је у Јасеновцу убијено 1,400.000 Срба”;
- Четврта књига хрватске Enciklopedije Jugoslavije, прво издање Загреб 1960, 467, у непотписаном тексту (мада су, по правилу, сви текстови потписивани) тврди да “према процјени која се ослања на исказе преживјелих, сачуване документе и признања ухваћених усташких злочинаца из Јасеновачког логора (курзив: ИП), број јасеновачких жртава премашује 700.000”;
- Шеста књига другог издања хрватске Enciklopedije Jugoslavije, Загреб 1990, 5, у прилично информативном тексту пуковника Антуна Милетића (1931) каже да “Земаљска комисија Хрватске за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача 15. XI 1945, у свом извјештају Међународном војном суду у Нирнбергу, констатира да је број жртава у логору Јасеновац око 500 000 – 600 000, а у литератури се најчешће спомиње око 700 000, иако има и екстремних процјена: свођење броја уморених у Јасеновцу на око педесетак тисућа или увећавањем броја жртава у Јасеновцу на милијун, па и више и то искључиво Срба”.
Занемаримо ли Милетићево домишљање да је “дио логораша, углавном комунисти, антифашисти и симпатизери НОП-а (Народно-ослободилачког покрета), покушао организирати и пружити отпор у логору”, те да је “због састава логораша и кратка боравка у логору, рад партијских комитета, логорске партијске организације, економске заједнице, економа или колектива био врло отежан, а везе с вањским свијетом готово немогуће”, енциклопедијски текст из 1990. године саопштава и следеће: “Тачан број жртава још није утврђен, јер су документи углавном уништени. Картотека логораша два пута је уништавана (почетком 1943. и у априлу 1945). Међутим, да је и сачувана, било би тешко на основи ње и докумената установити број убијених, јер су усташе често ликвидирале масовно придошле логораше и не уводећи их у картотеку и документе логора. То се посебно односи на масовна транспортирања из Славоније и Срема те из подручја Козаре”. Ако се има у виду сведочење партизанског поручника Исидора Левија да је, крајем априла 1945. године, Команди у Новској предао спискове са преко милион имена јасеновачких жртава, добија на тежини Живановићев навод да је “и штампа у Хрватској писала да је у Јасеновцу убијено 1,400.000 Срба”.
Аутор: Илија Петровић, историчар
Наставиће се: Јасеновац – Мислимо увек на то и говоримо увек о томе (2)
Извор: СРБЕЛ.НЕТ
Везане вијести: