Јасеновац и Крагујевац подијелили Србе

КРАГУЈЕВАЦ - Да ли ће захтјев да се 21. октобар, датум када су 1941. у Крагујевцу Нијемци стрељали више хиљада ђака, установи као државни празник у Србији и прогласи даном сјећања на све српске жртве Другог свјетског рата, постати јабука раздора међу Србима са лијеве и десне обале Дрине?
Ово питање намеће се након бурних реакција представника српских меморијалних организација и удружења који сматрају да се тим потезом засјењује сјећање на српске жртве на осталим стратиштима широм ондашње Краљевине Југославије, као и да се обезвређује 22. април, установљен као национални Дан сјећања на жртве геноцида почињеног у НДХ над Србима, Ромима и Јеврејима. С друге стране, иницијатори акције тврде да Србија нема законски основ да државним празником прогласи датуме сјећања на жртве злочина који нису почињени на њеној данашњој територији.
- С обзиром на то да Србија према стандардима Европске уније треба да уведе још неколико државних празника, наша идеја је била да се установи датум око којег неће бити спорења између четника и партизана. То је 21. октобар, дан када су немачки фашисти стрељали децу у Крагујевцу - изјавио је за "Вести" Вељко Лалић, главни и одговорни уредник "Преса".
Подсјећања ради, послије три мјесеца велике акције овог листа министру рада и социјалне политике Србије Расиму Љајићу предат је захтјев са више од 16.000 потписа да се 21. октобар, датум њемачког злочина у Крагујевцу, обиљежава као Дан сјећања на све српске жртве у Другом свјетском рату. То, према Лалићевим ријечима, не оспорава обиљежавање 22. априла, датума када је 1945. извршен пробој логораша у злогласном усташком логору Јасеновац, нити умањује значај овог датума за српски народ.
У Српском националном друштву Пребиловци из Београда, међутим, кажу да је "у српском народу свако сагласан да 21. октобар буде дан сећања на жртве немачког нацизма у Србији, али да је погрешна идеја да то буде дан сећања на све српске жртве у Другом светском рату, јер би се тако заташкале највеће српске жртве из тог периода, а то су оне из НДХ".
Овај потез би, према оцјени Миленка Јахуре, предсједника поменутог друштва, изазвао "нова подвајања у српском народу због његових жртава и мученика, што би било трагично и неопростиво."
- Ако Београд неће или не сме да обележава страдање Срба у НДХ (Хрватска, Крајина, Славонија, Херцеговина, Босна и Срем), онда не би требало да проглашава неке нове датуме сећања на српске жртве, када већ имамо Видовдан - дан сећања на све српске жртве од Косова до данашњих дана, поручио је Јахура.
Душан Басташић, председник Удружења Јадовно, чије је сједиште у Бањалуци, сматра да се овим потезом бојкотује страдање Срба ван Србије и да се у државној политици види да смо олако спремни одрицати се српских жртава.
- Стрељање у Шумарицама је највећи појединачни злочин на тлу Србије у Другом светском рату, али усташки погром над српским народом, не само у комплексима логора Јасеновац и Јадовно, него и на кућним праговима, по јамама, ливадама и шеварју НДХ, није само део историјског искуства Срба изван Србије, већ парадигма свих српских страдања у Другом светском рату, део српског и православног идентитета, али и велики испит нашег историјског достојанства и одговорности - истакао је Басташић.
Подршку најновијој иницијативи дали су предсједник Србије Борис Тадић, премијер Мирко Цветковић, предсједница Скупштине Србије Славица Ђукић-Дејановић, скоро сви министри у Влади Србије, предсједници политичких партија, посланици, угледне јавне личности и спортисти. Расим Љајић сматра да је иницијатива о 21. октобру као државном празнику успјела да уједини српске историчаре и политичаре.
НДХ гора од Нијемаца
Владимир Лукић, председник Извршног одбора Удружења Јасеновац - Доња Градина, сматра да су иницијатори ове идеје требали прво да размисле о највећим жртвама, мјесту страдања и злочинцима који су то починили. Он је рекао да "нису Немци чинили највеће злочине у бившој Југославији, већ да је то урадила НДХ за време Другог светског рата".

 

Извор:

 

Везане вијести:

НЕЛОГИЧНО ПРОГЛАСИТИ 21. ОКТОБАР КАО ДАН СЈЕЋАЊА

ДАН СЈЕЋАЊА НА СВЕ СРПСКЕ ЖРТВЕ НЕ МОЖЕ БИТИ 21. ОКТОБАР

А ШТА ЈЕ СА ЖРТВАМА УСТАШКОГ ЗЛОЧИНА?
„Шумарице" дан сећања на српске жртве

ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ: ОДРИЦАЊЕ ОД КОСОВА ЈЕ СТРАШНА ЦИЈЕНА УЛАСКА У ЕВРОПУ