Градина 2012 – Да се никад не заборави и опрости, а камо ли деси
Меморијални центар Градина 22.04.2012, без обзира на тмуран и кишан дана одисао је атмосвером узвишеног сјећања са пуно пијетета према невино страдалим жртвама од безбожничких руку хрватског усташког терора, фашистичке тзв. Неовисне Државе Хрватске.
Тешко је рећи да је то био изрод хрватског народа који је у страху над властитом судбином био присиљен да на територију Хрватске и Босне и Херцеговине буде свједок стравични бестијални злоцина хрватских усташа –фашиста који према медицинским параметрима практично граниче са патологијом људском ума, јер тешко је објашњиво да неко послије крвавих клања и свирепих убијања невиних људи, жена и дјеце само зато што су били друге вјере, нације или у мањем случају антифашити истог народа, оде у мјесну цркву да му тобоже Бог опрости гријехе јер је то у чинио у име виших циљева своје државе Хрватске.
Класични геноцид, најстравичнији злочин који је почињен у цијелом свијету за вријеме Дргог Свјетског рата, над својим дојучерашњим комшијама, пријатељима Јеврејима, Србима и Ромима Још увијек је добро и треба да се тај стравичан догађај обиљежава са пијетотом према невино страдалим жртвама фашистичког терора геноцида са обе стране реке Саве, двије државе еx Југославије чије је титоистичко руководство 40 година гурало под тепих нерешено питање Јасеновца и његових злочина и у једну руку након пада еx Yу био узрок стравичног рата на овим просторима, чији националистички дух освете из мржње сада треба ставити под контролу.
Могу у сусједној Хрватској, чије се садасње руковоство у истину покајало и по, који пут извинило у име хрватског народа због учињених злодјела дјела властитог народа, и даље манипулирати бројем жртава, по једноставној рачуници „9 убијем, а један пишем“ па онда је то у реду. Дакле све Међународне комисије свјетског гласа су дословно рекле да је у највећем комплексу логора смрти „Јасеновац“, побијеној преко 700.000 људи жена и дјеце, махом Срба, Јевреја и Рома и неистомишљеника.
Своје навике радног логора са стравичним баракама смрти јесте имали су надомак села Јасеновац и тромеђи река и на плавним пољима, израдама насипа, и принудним радом до изнемоглости по принципу „кад не може убији„ док радне навике убијања истини за вољу са одвођењем склелом преко Саве према сада гробним пољима меморијалног центра Градине у Р. Српској, Босни и Херцеговини и стравична такмичења у брзом клању (Перо Брзица 1370 људи за једну ноћ) и убијању маљом, камом, ножем, сјеком су имали у Градини према свим сведочењима још малог броја преживјели логораша који су тог пакленог 22. априла 45. г извршили пробој, тек њих 100, док су остали страдали у име своје будуће слободе и слободе нараштаја који су дошли и који сада још увијек долазе да се поклоне сенама мртвих душа својих најмилијих мајки, очева, синова, кћери, бака , дека , браће , сестара и свих других које не можемо заборавити јер живе , ако ништа на тај Дан у нашим срцима са емоцијама туге и жалости под геслом „ДА СЕ ВИШЕ НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ОПРОСТИ, А КАМО ЛИ ДЕСИ“.
Радује нас отварање пројекта изградње Меморијално центра Градина /молитвених простора и низа попратних садржаја од стране Републике Српске која на тај начин без обзира на љубоморну политику комшија показује сву своју снагу будућих опредјељења и поштовања према невино страдалим у име будућих покољена који долазе првенствено из наше матице Изрела који и ове године 2012. су били присутни у импозантном броју који је вредан поштивања, свечано и достојанствено.
Б. Лука 23. IV 2012.
Пред ЈО Б.Лука
Данон Др. Јакоб
Извор: jobl