Глас Концлогора
Језгро новооснованог Друштва за истраживање троструког логора Јасеновац, које негира усташке масовне злочине, налази се дубоко унутар Католичке цркве. Црква је друштву дала неколицину истакнутих људи, почевши од његова предсједника, свећеника Стјепана Разума, а каптолски ‘Глас Концила’ редовито публицира и промовира његове чланове
Улаз у логор Јасеновац
Поздрав ‘За дом спремни’ је лијепи кршћански и домољубни поздрав. НДХ је била израз стољетних тежњи хрватског народа за независношћу, а усташе су били борци за хрватску слободу. Хитлер је био човјек који је Хрватима допустио и изборио независност, а поглавник, добри и поштени др. Анте Павелић, био је мудар, благ и увиђаван државник. Логор Јасеновац био је сабирни и радни логор којим су управљали Жидови производећи авионске дијелове за Луфтхансу и иновативне хрватске стројнице које су се извозиле у Шпањолску. Сјајно збринути и солидно ухрањени логораши имали су на располагању исте лијечничке услуге као и усташки часници, а вријеме између радних обавеза проводили су у веселој разоноди. Организирали су ногометне и одбојкашке утакмице, играли ‘Госпођу министарку’, изводили арије из ‘Мале Флорамyе’ и скечеве у којима су подједнако уживали и усташки чувари, смијући се шалама на властити рачун. Идилу су нападима на логор тек повремено кварили југокомунистички партизански зликовци. Они су након рата однијели све стројеве у Србију и Црну Гору, па Јасеновац из узорног производно-извозног подузетничког инкубатора претворили у центар за истребљење Хрвата и свих који нису жељели комунизам. Безочна је лаж да су за вријеме НДХ у Јасеновцу ликвидиране 83 тисуће људи, а камоли више стотина тисућа њих. Било је тек пар стотина умрлих, и то углавном од болести, а сви остали само су кроз логор прошли. Напротив, комунисти су након Блеибурга доказано ликвидирали 500 тисућа људи, а у Јасеновцу су од 1945. до 1948. масовно клали Хрвате и онда те злочине приписали усташама. Због тога су сви тјелесни остаци, дијелови одјеће и предмети који су приликом каснијих истраживања ископани у Јасеновцу заправо припадали Хрватима и Нијемцима убијенима након рата.
Уз Разума, други католички свећеник у друштву и члан његова управног одбора је исусовац Владимир Хорват, дугогодишњи прочелник Хрватског повијесног института у Бечу. Хорват је коаутор књиге ‘Огољела лаж Јасеновца’, а и сам врло страствено промовира сличне уратке
Ова збирка суманутих тврдњи представља отприлике сукус ‘знанствених’ спознаја до којих су поједини чланови новорегистрираног Друштва за истраживање троструког логора Јасеновац претходних година стигли бавећи се својим ‘непристраним истраживачким радом’. Друштву, чију је регистрацију загребачки градски уред лани одбио оцијенивши да је сврха његова оснивања противна Уставу, након жалбе Министарству управе и благе корекције статута по напутку тог министарства, регистрација је одобрена прошлог тједна. Циљ је друштва, како се наводи у статуту, истраживање положаја и улоге хрватскога народа за вријеме Другога свјетског рата и пораћа, истраживање НДХ и ‘чињеница о догађајима у логорима Јасеновац и Стара Градишка од 1941. до 1945. и послијератним логорима за хрватске домољубе, друге заточенике комунистичког режима и информбироовце у Јасеновцу и Старој Градишки, те настанак и развој јасеновачкога мита’. Међу дјелатностима којима се остварују циљеви друштва наводи се да оно ‘истражује и пописује људске жртве раднога и сабирнога логора у Јасеновцу за вријеме рата, али и послијератнога логора за уништавање хрватских домољуба и њемачке националне мањине’. Отуд се у називу друштва спомиње троструки логор: радни и сабирни за вријеме усташа, и логор смрти тек за вријеме комуниста.
Министарство Арсена Баука оснивање друштва одобрило је у име темељених слобода и уставно зајамчене слободе знанственог, културног и умјетничког стваралаштва, а тиме је члановима друштва, који су досад ионако повезано дјеловали, омогућило да се и формално удруже те наставе посао који је не тако давно, од оснивања 1991. до укидања 2002. године, обављало једно службено државно тијело, Комисија за утврђивање ратних и поратних жртава горљивих антикомуниста Вице Вукојевића и Боже Вукушића. Та је комисија, у којој су својевремено активно судјеловали и неки чланови новооснованог друштва, 1999. године изашла с налазом о тек 2238 жртава логора Јасеновац, уз напомену, додуше, да жртве још нису до краја пописане. Чланови новог друштва и прије почетка рада знају да је жртава Јасеновца било још и мање. Њихов је крајњи циљ управо оно што је поводом успјешне регистрације у ‘Новом листу’ изјавио тајник друштва Игор Вукић: ‘Кад би се прихватило да је у Јасеновцу страдало далеко мање људи него што се службено тврди, то би промијенило и оцјену о карактеру НДХ.’
Бивши новинар ‘Новог листа’, а данас ‘Привредног вјесника’, гласила Хрватске господарске коморе, Игор Вукић од лањске оснивачке скупштине друштва прихватио се улоге његова идеалног промотора, наступајући у десничарским медијима као Србин чији су чланови обитељи били у Јасеновцу. Трагајући за примјерима који оспоравају службени попис жртава и селектирајући из доступне документације оно што његовој тези одговара, попут споменутих сличица из културног живота логора, Вукић долази до далекосежних закључака о томе како заточеници нису били довођени у логор да би били убијани, већ су узроци њихове смрти били ‘болест, одмазде и казне за поједине пријеступе’. По њему, ни Срби тамо нису били довођени због своје националности, већ ‘искључиво из идеолошких разлога’, односно везе с четничким, а касније партизанским покретом. Прошле је године у ‘Гласу Концила’ о томе објавио опсежан фељтон у 22 наставка, завршавајући га тврдњом да се због политичко-пропагандног мита у који се јасеновачки логор претворио он може ‘готово оцијенити већом љагом на Титовој Југославији него на Павелићевој НДХ’.
Вукић се тако са својом српском обитељском причом згодно уклопио у пропагандне активности ревизионистичког круга, но његово се језгро ипак налази дубоко унутар хрватске Католичке цркве, чије је гласило спремно прихватило његов фељтон након одбијања ‘Јутарњег листа’. Црква је новом друштву дала неколико чланова, почевши од његова предсједника, доктора црквене повијести Стјепана Разума, који је четири године предавао архивистику на Филозофском факултету у Загребу, а и данас је ментор појединим полазницима послиједипломских студија. Тај је свећеник, школован на Католичком богословном факултету у Загребу, а затим на Папинском хрватском заводу Св. Јеронима и Папинском свеучилишту Грегориана у Риму, прошао у Ватикану и школу за архивистику, да би се по повратку у Загреб 1995. запослио у Хрватском државном архиву. Као запосленик те јавне културне и знанствене установе, сукладно уговору с Каптолом и по вољи надбискупа, постављен је за прочелника њеног Одјела надбискупијског архива. По вољи надбискупа очито је и Разумов ангажман на челу филоусташког ревизионистичког друштва, сасвим усклађен с политиком Каптола, који на комеморације у Јасеновцу потихо шаље искључиво ниже свећенство, док црквени врх предводи бучне мисе на Блеибургу. Тамо је прошле суботе сам загребачки надбискуп, кардинал Јосип Бозанић, говорио о трагедији хрватског народа и антифашистичким злочинима, заузимајући се за ‘суставно изношење истине’. Очито је и то да се ради о оној врсти истине коју Разум и други чланови његовог друштва већ годинама суставно износе.
Од лањске оснивачке скупштине друштва Игор Вукић прихватио се улоге његова идеалног промотора, наступајући у десничарским медијима као Србин чији су чланови обитељи били у Јасеновцу. Вукић долази до далекосежних закључака како заточеници нису били довођени у логор да би били убијани, већ су узроци њихове смрти били ‘болест, одмазде и казне за поједине пријеступе’
Поред властитих текстова и интервјуа у којима истиче љепоту усташког поздрава и тврди да су комунисти након рата своје злочине подметнули усташама, Разум се посљедњих година редовно појављивао као рецензент и приказивач псеудознанствених урадака својих истомишљеника, попут Томислава Вуковића, Јосипа Печарића, Владимира Мркоција, Владимира Хорвата или Младена Ивезића, који су се уз остале чланове данас нашли у редовима његова друштва. Ријеч је о препознатљивим насловима писанима у стилу теорије завјере, као што су ‘Огољела лаж логора Јасеновац’, ‘Српски мит о Јасеновцу’ или ‘Титов Јасеновац’, а један од типичних закључака из Разумових рецензија, објављиваних у ‘Гласу Концила’ и другим десничарским медијима, гласи овако: ‘(1.) сабирно поље Јасеновац био је радни логор, а не логор уништења; (2.) логор Јасеновац био је транзитни логор, за логоре и творнице у Њемачкој; (3.) за масовна убијања у логору Јасеновац нема никаквих доказа; (4.) од свих националности најбројнији су логораши били сами Хрвати, противници усташкога режима; (5.) точан број жртава логора Јасеновац нижи је од најниже службене комунистичке процјене’.
Уз Разума, други католички свећеник у друштву и члан његова управног одбора је исусовац Владимир Хорват, некадашњи водитељ Хрватске католичке мисије у Паризу, одакле је крајем 1980-их отишао за поглавара исусоваца и декана католичких жупа у Београду, да би од 1992. био дугогодишњи прочелник Хрватског повијесног института у Бечу, дакле још један високи чиновник и угледни повјесничар хрватске Цркве. Хорват је коаутор књиге ‘Огољела лаж Јасеновца’, а и сам врло страствено промовира сличне уратке, попут оних Младена Ивезића који у својим књигама Павелићево име пише с уважавањем, а не либи се истицати ни миротворне напоре самог Хитлера. Из круга Цркве, као уредник и новинар у ‘Гласу Концила’, долази и Томислав Вуковић, аутор књиге ‘Другачија повијест’, из које је Разум извео пет точака цитираног закључка. Када су лани одлучили основати друштво, Вуковић је с Ивезићем, својим колегом из некадашње Вукојевићеве комисије, направио у ‘Гласу Концила’ интервју у којем му је Ивезић на питање о томе која су његова ‘знанствена сазнања’ о броју јасеновачких жртава одговорио овако: ‘Не могу прихватити 400 особа као прави максимум броја жртава. Немогуће је да их је било 5000, вјеројатно ни 3000, највјеројатније око 1000, умрлих од свих узрока, највише наравном смрћу, па од тифуса и слично.’
На интернетским страницама друштва као преостала два члана управног одбора наводе се Мате Рупић и Стипо Пилић. Први је након рата чак био равнатељ Спомен-подручја Јасеновац, а данас је, као и Разум, запосленик једне јавне знанствене установе, Хрватског меморијално-документацијског центра Домовинског рата, штовише помоћник је равнатеља Анте Назора и водитељ одјела за архивско градиво. Други је пак професор повијести и географије у Основној школи Краља Томислава у Загребу те коаутор једног умјеренијег, али ипак крајње тенденциозног рада о послијератном јасеновачком логору, објављеног у Заводу за повијесне знаности ХАЗУ у Задру. Друштво предвођено католичким свећеницима у својим редовима има и једног академика ХАЗУ, неизбјежног Јосипа Печарића, свеучилишног професора математике, а ту је и подједнако обавезни антикомунистички повјесничар Јосип Јурчевић, некадашњи савјетник Вукојевићеве комисије, који је још као свједок на суђењу усташком заповједнику Јасеновца Динку Шакићу тврдио да никакви подаци о броју страдалих у логору немају знанствену утемељеност. Јурчевић је запослен као знанственик на Институту друштвених знаности ‘Иво Пилар’, носитељ је колегија ‘Опћа повијест XX. стољећа’ на Хрватским студијима у Загребу, гдје је раније предавао и на студију новинарства, а на Филозофском факултету у Осијеку предаје колегије сувремене свјетске и хрватске повијести.
Људи су то дакле махом запослени о трошку државног прорачуна у јавним културним, знанственим и школским установама, који предају повијест ученицима и студентима, оцјењују докторске дисертације и публицирају своје радове у стручним и знанственим часописима, понекад и оне са суманутим теоријама о карактеру јасеновачког логора. Они су напросто постали дио система који је 1990-их успоставио ревизионистички повјесничар Фрањо Туђман, аутор идеје о миксању костију у Јасеновцу, а све су назнаке да вријеме њихове пуне афирмације тек долази. Нема сумње да ће им регистрација удруге, одобрена у име либералних уставних начела, ускоро омогућити прикупљање значајних донација, зашто не и оних из државног прорачуна, за још интензивнију промичбу фашистичке усташке државе.
Извор: NOVOSTI
Везане вијести:
ПОНИШТИТИ РЈЕШЕЊЕ ДРУШТВУ ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ ЈАСЕНОВЦА
Борба против "великосрпског мита", или шта данас Хрватима значи Јасеновац
ПЕЧАТ - Шта је данас Јасеновац Хрватима? (ВИДЕО)