Усташки логор на Пагу (3) ЖИВИ ЗАКОПАНИ
Загребачки „Вечерњи лист“ сриједом, од 14.5.1975. до 4.6.1975. у четири наставка објавио је фељтон аутора Иве Палчића о логорима на острву Паг. Фељтон је настао из разговора са Антом Земљаром у чијој се књизи „Харон и судбине“, између осталог, налазе и подаци који су помогли при проналажењу ових чланака. Велики допринос поменутог Земљаровог дјела сазнању истине о овом страшном мјесту геноцида над Србима и Јеврејима отјелотворен је и у наставцима које вам представљамо.
У досадашњним смо наставцима описали мјесто умирања – логор „Слана“ на Пагу. Усташе су у том логору за само три мјесеца своје владавине отоком поубијали 10.000 до 15.000 људи. Над тим звјерствима згрозили су се и војници талијанске војске који су окупирали оток по одласку усташа. Талијани су формирали посебну комисију за преглед логора односно онога што је од њега остало, а то је била – гробница. Из извјештаја те комисије доносимо само неке детаље.
У извјештају пише: „У тим случајевима, кад врло вјероватно смрт још није наступила, било је срушено највеће камење из подножја сухих зидова, које је у паду повукло за собом земљу, па је тако укоп био извршен с мало муке и брзо. Да су укопани били смртно рањени, али још живи, свједочи изобличен израз лица већег броја лешева. Извлачење лешева из гробница било је мучно, јер нису били смјештени по неком реду, него набацани, с главама према доље, згрчених удова.
На неким су мјестима лешеви чак у пет слојева један изнад другог, на другим их је мјестима мање, већ према томе како је допуштала дубина јаме с каменитим дном.
Сви лешеви мушкараца имали су везане горње и доње удове. У близини јаме нађене су чахуре, пушчане муниције а на многим су се лешевима могле констатирати смртне ране од хладног оружја, и то на прсима, леђима и врату. На тијелу младе жене оштрим оружјем потпуно су одрезане дојке. У једним смо јамама нашли само убијене жене и дјецу, у другим мушкарце, жене и дјецу.
Ступањ одржаности лешева био је различит у разним зонама, јер су укопи били обављени у различито вријеме, тако су неки лешеви могли бити стари око мјесец дана, други опет два или три мјесеца. Кад смо извадили који леш, употребом трозуба поставили смо га на импровизиране носиљке и пренесли на дрвене ломаче у ту сврху приправљене, гдје је био обилно натопљен горивим текућинама и спаљен. Свака ломача служила је за спаљивање око 20 лешева.“
Тако су се постепено уклањали трагови усташког логора „Слана“ на отоку Пагу, стравични трагови онога што су починиле усташе. Потресно је свједочанство поручника дра Стазија Санте. Он, је извјештавајући команду В корпуса талијанске окупаторске војске - не устручавајући се – врло детаљно описао оно на што су наишли он и чланови санитетске екипе на мјесту гдје је био логор.
ИВИЦА ПАЛЧИЋ
