Страдања Срба на Јадовном и у Граду Госпићу - Пише: Софија Пејновић
Архив Срба у Хрватској настоји прикупити и сачувати сваки запис који говори о хисторији Срба у Хрватској, о вјековном постојању Срба на овим просторима, особито данас када ходамо по опустошеним подручјима Хрватске.
И након пуних 70 година нама је изузетно важно то вријеме. Осврћемо се на најкрупније догађаје стога што су та збивања била од хисторијског значаја за Србе на овом простору.
Одмах након што је успостављена Независна држава Хрватска донесени су прописи који су озаконили терор и одредили државне институције које ће терор проводити.
Доласком Павелића на власт Срби су се нашли пред догађајима које првих дана нису могли разумјети…одвођење људи у логоре, неизвјесности што се с њима догодило, а потом вијести да су их усташе на најзвјерскији начин убили и бацили у јаме, преваре са покрштавањима… страх за голи живот, а бол за најмилијима постали су свакодневица…
Госпић и околина одмах су постали стравичано мјесто страдања српског народа. О страдањима у госпићкој казнионици и логору у Јадовном постоје бројни записи.
Опће је познато да је главни усташки задатак био што брже ликвидирање Срба, а након одвођења и убијања усташе су несретницима пљачкали преосталу имовину. Госпић је био мјесто усташког прогона, и по ономе што се у доба НДХ тамо догађало очигледно је да је било с основним задатком да ликвидирају што већи број Срба.
Госпић и околне јаме постали су у првим мјесецима усташке власти главна мјеста стратишта. Нису били сигурни ни они који су своје склониште потражили дубоко у шуми, јер су усташе и у збјеговима убијали људе.
Постоје бројни трагови о госпићкој казнионици и логору у Јадовном, о начину ликвидирања жртава, о убијању, па чак и о томе да су логораше, често и полуживе, бацали у јаме. Најчешће су их везивали жицом за руке, по више у групи, убијали их кундаком, маљем, ножем, гурали их у јаму. Из јаме су се могли чути људски крици и вапаји.
Јадовно је било губилиште за безбројне жртве са цијеле територије НДХ. То је био усташки логор у који су 1941. године усташе одводиле жртве свог терора да би их тамо побили. Јадовно је био први усташки логор. Госпићка казнионица је било мјесто у које су заточеници најприје стизали и гдје се вршио распоред за логор. Уз логор налазиле су се јаме у које су усташе бацале своје жртве. Уз Шаранову јаму постоје још и друге јаме које су усташама служиле за затирање трагове својих покоља.
1944. године основана је Земаљска комисија НРХ за утврђивање ратних злочина окупатора и њихових помагача. Та је комисија имала основни задатак да прикупља податке о злочинима, особама, врсти злочина, мјесту и начину извршења злочина. Она је прикупљала материјале помоћу којих се утврђивала одговорност и постојање злочина који су почињени у Другом свјетском рату.
Фонд Земаљске комисије за утврђивање ратних злочина окупатора и њихових помагача Хрватске налази се у Хрватском државном архиву и броји 749 кутија.
Архив Срба у Хрватској посједује дјеломично преслике градива.
У фонду се налазе одлуке о утврђивању злочина с доказним материјалом, те именик и картотека жртава и злочинаца. Нас су занимали документи о прогону и погибији Срба, законски прописи 1941-1945., пописи страдалих по логорима.
Овај фонд садржи податке о страдањима Срба и један је од важнијих за проучавање прошлости српског народа на подручју Хрватске.
Фонд у сваком случају садржи драгоцјена свједочанства. За прегледавање и копирање дијела градива потребна је дозвола равнатеља Хрватског државног архива због особних података који се налазе у документима као доказном материјалу (пријаве злочина, записници са саслушања, подаци о ратним злочинима, пописи жртава, изјаве свједока).
Листајући записе сазнајемо.
Одмах по успостави НДХ основан је логор Јадовно који је био само привремено прихватилиште жртава одређених за ликвидирање у јамама. Јаме су биле уобичајно мјесто за убијање.
Многе жртве довозили су вагонима на госпићку жељезничку станицу из свих крајева усташке државе, испретучене и крваве. Свакодневно су пролазиле колоне свезаних људи кроз Госпић, па даље у правцу засеока Јадовно, који се налази дубоко у Велебиту. У густој шуми усташе су смјестиле логор Јадовно и оградили га бодљикавом жицом. У такав простор 1941.г. пристизале су групе заточеника,већином Срба, али и Јевреја, Рома, свих оних који су били непожељни у НДХ и стављени изван закона.
О хапшењима Срба и њиховом одвођењу у госпићку казнионицу већ у априлу 1941. године постоје бројна сведочења и живи људи који то памте, а такође и сведочења о томе да су ухапшеници одмах затим одвођени према Велебиту, на Јадовно. У августу 1941. усташе су почеле ликвидирати логор, али казнионица у Госпићу била је пуна све до 1945.г., одакле су жртве одводили, везане ланцима и жицом, бацали у јаме, гдје им се живот завршавао.
14.септембра 1944.г. у Госпићу је почело масовно хапшење преосталих Срба. Све похватане жртве, којих је било преко 200, стрпане су у госпићку казнионицу, у ћелије тако претрпане да се нису могли кретати. Мучили су их и злостављали до те мјере да су жртве падале у несвјест. Наредног дана настављена су хапшења Срба, око 50 особа, углавном жена и дјеце.
9.октобра 1944. услиједило је завршно хапшење Срба из Госпића, укупно око 120 особа, највише жена и дјеце. Сви ухапшени били су такођер затворени у казнионицу, а потом је услиједила пљачка њихове имовине. Колике је размјере имало то мучење и злостављање најбоље илустрира чињеница да су многи у самом затвору уморени батинама и глађу. Све похватане жртве овог масовног хапшења ликвидиране су на окрутан начин, а њихова имовина је опљачкана.
15.02.1945. прва група од 20 жртава из госпићке казнионице објешена је по дрвећу у Госпићу. Сљедећа група од такођер 20 жртава објешена је истог дана на цести према Карлобагу.
06.03 1945.г. група од 20 грађана и 10 заробљених партизана била је мучена и дотучена је у Смиљану. Повод овом нечувеном масакрирању недужних Срба и ратних заробљеника био је тај што је по непознатим особама тих дана убијен опћински благајник. Будући да се починитељи нису пронашли, а на основу тадашње законске одредбе о заштитним мјерама, извршена је одмазда над недужним људима. Неке од ових жртава су повјешали, а неке заклали.
18.марта 1945.г. посљедња скупина затвореника, углавном жена и дјеце, одведена је из казнионице у Госпићу, полумртви, тако да су од изнемоглости падали по дворишту казнионице док су их водили према камионима да би их ликвидирали код Јањче, у Мацолиној јами.
4. априла 1945. партизани су ушли у Госпић.
Непребројиве су жртве које је српски народ дао у вријеме НДХ, а међу тим жртвама су и оне које су се догодиле на подручју Госпића.
Из поштовања према убијеним, испред зграде Суда и затвора у Госпићу, у градском средишту, послије рата постављен је споменик.
О броју жртава госпићких логора и стратишта постоје само процјене, прецизних бројки нема, варирају цифре, али оне не ублажавају усташки злочин.
Госпић!
Да ли данас постоје нека обиљежја по којима се види да је у том граду од 1941. до 1945. био концентрациони логор за масовно уништење? Нажалост, Госпић је уистину мјесто, симбол усташких покоља. Данас се те жртве не признају ни тамо гдје су се оне уистину догодиле. А споменик свим жртвама фашистичког терора 1941.-1945.г је уклоњен!
Зато Архив чува сјећање на многе знане и незнане, звјерски убијене, обнавља сјећања и поштује жртве.
Зар не заслужују спомен?
Спомен открива истину као нашу стварност. За све невине жртве заборав је најтежа увреда! Стога Архив скрби и враћа нас у та времена, у циљу очувања, да не би жртве нетрагом нестале. И никада да не буду покривене заборавом!
За овај сажетак података о страдањима Срба на Јадовном и у Граду Госпићу кориштени су извори по слиједећим категоријама:
1.Службени документи настали радом управних, правосудних и
других тијела Независне Државе Хрватске који се у Хрватској данас чувају у
Хрватском државном архиву и у регионалним архивима.
2. Документи настали након 1944. радом комисија Народне
Републике Хрватске за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача (Земаљска
комисија у Хрватском државно архиву те окружне, опћинске и градске комисије у
регионалним архивима). Ова документација садржи детаљне податке о злочинима и
жртвама по логорима и мјестима.
3.Градиво
настало у истражним процесима након 1945. против оптужених за злочине у ИИ свјетском
рату.
4.Различите друга градива, мемоари и приватни архиви.
Попис фондова и збирки Хрватскога државног архива из којих је кориштено градиво о страдањима Срба на Јадовном и у Граду Госпићу:
1. Министарство унутарњих послова Независне Државе Хрватске 1941-1945
2. Земаљска комисија Народне Републике Хрватске за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача 1944-1947. Комисија је 1947.г. престала с радом, а послове у њеној надлежности преузело је Истражно одјељенеј Јавног тужилаштва НРХ.
Докази – Изјаве свједока:
Записник Комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача – бр.1417/45.
Записник Комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача – бр.2076/45.
3. Збирка мемоарског градива (садржи сјећања појединаца).
4. Хисторијски архив у Карловцу, Зборник 20
Пише: Софија Пејновић
Објављено у листу СКД Просвјета, бр. 100
Часопис за културна и друштвена питања "Просвјета" наставља традицију писане ријечи Срба из Хрватске, а директан је насљедник листа "Српска ријеч" (1943-1953) и часописа "Просвјета" које прати рад Друштва од 1953. до 1972. године. Часопис “Просвјета” отвара своје странице бројним горућим темама, окупља значајан број сарадника, како угледних и афирмираних научних радника, књижевника и публициста, тако и младих стваралаца.
