"СНИСХОДЉИВ" ОДНОС БЕОГРАДА ПРЕМА ЗАГРЕБУ
БАЊАЛУКА, 3. МАРТА /СРНА/ - Предсједник Удружења "Јадовно 1941." из Бањалуке Душан Басташић указао је на "снисходљив" однос Србије према Хрватској, новој ЕУ чланици, у коме се зарад очекиване "помоћи" у процесу евроинтеграција јавно прижељкује неријешен резултат судског спора пред Међународним судом правде у Хагу по тужби за геноцид, коју је поднио Загреб против Београда.
"Дакле, унапријед се признаје непостојање почињеног геноцида над Србима у Хрватској током реализације хрватског државног пројекта кроз акције Туђманових, Шушкових и Бобеткових ескадрона, по систему `спржене земље`", рекао је Басташић за Срну.
У судском процесу, каже Басташић, отварање питања геноцида почињеног над српским народом у вријеме постојања Независне Државе Хрватске више се не помиње, чак ни у приказу континуитета злочина и узрочно-посљедичних веза.
Он наводи да закључци о постојању и континуитету процеса дискриминације и насиља према Србима у Хрватској, садржани у најновијем извјештају Стејт департмента о стању људских права, "пријају ушима", јер долазе од највеће свјетске силе.
"У исто вријеме, сами закључци америчке администрације, главног Туђмановог патрона деведесетих година прошлог вијека и неприкосновеног ауторитета данашње Хрватске, без конкретних директива и активности с циљем побољшања стања нарушених људских права, представља ништа друго до лицемјеран однос према жртви", наводи Басташић.
Он каже да се годинама послије рата хрватско друштво односи према преосталим Србима у Хрватској као побједник према пораженом и моћник према немоћном.
"О укупном односу тог друштва и државе према оном бројнијем дијелу српског становништва, које је протјерано и избјегло, не треба ни трошити ријечи. За њих су то сљедбеници Милошевићеве великосрпске политике, који у вријеме `агресије` на Хрватску нису исказали лојалност `домовини` и ставили се под Туђманов усташки `стијег`, него су пребјегли, побјегли, дезертирали. Једном рјечју - издали су `домовину` Хрватску", истиче Басташић.
Према његовим ријечима, преостали Срби у Хрватској у све већем броју су то само поријеклом, а све мање српским именом и јавним опредјељењем.
"Том врстом мимикрије и однарођивања лакше долазе до посла, лакше остварују грађанска права, постају дио већинског народа, лакше живе...", додаје Басташић.
Када се указује на дискриминацију Срба у Хрватској, Басташић каже да се онда пажња усмјерава само на овоземаљски дио српског корпуса, док се потпуно заборавља онај много већи који чине побијени и упокојени дио српског народа, чије кости леже по запуштеним и девастираним гробљима, крашким јамама и масовним гробницама из протекла два рата.
"А дискриминација тих наших мученика, покојника, чланова наших породица је много већа од дискриминације нас, њихових живих потомака", наводи Басташић.
У Хрватској је највећи проблем друштвена дискриминација, и у одређеној мјери насиље, према припадницима мањина, посебно Срба и Рома, истиче се у годишњем извјештају америчког Стејт департмента о људским правима за 2013. годину.
Како се наводи у извјештају објављеном на интернет страници Стејт департмента, такво стање обесхрабрује повратак расељених лица и "одгађа опоравак од конфликта са почетка 90-их година прошлог вијека".
Као још један проблем наводи се и спорост правосуђа - неријешени случајеви реституције имовине из Другог свјетског рата, доба комунизма и ратног периода од 1991. до 1995. године, као и јавно испољавање профашистичких осјећања и вандализам над споменицима жртвама холокауста.
Извор: 
Везане вијести: