Редни број смрти - 40.000!

Изложба "Моје Јадовно", вратила сећање на страдања Срба и Јевреја у првом усташком логору. Хиљаде људи страдало на најсвирепији начин. Неки живи бацани у 32 јаме.

 

 

 

ОНАЈ ко је преживео логор Јадовно, није његове јаме и вртаче. У беспућима Велебита, на најсвирепији начин, у 32 масовне гробнице, завршило је више десетина хиљада Срба и Јевреја. Историографија се зауставила на редном броју смрти од 40.000 људи, међу којима су више од половине - жене и деца.

 

Даница Мусафија, Београђанка, а родом из Госпића, чији је отац страдао у Јадовну, оставила је овакво сведочење:

- Логор је био ограђен бодљикавом жицом, опасан усташким митраљеским гнездима. Срби из Лике, али и других српских крајева у Хрватској, довођени су у групама. После исцрпљујућег рада, када је логор био претесан, одвођени су пред бездане јаме. Ту су ударани маљевима, убадани ножевима, па гурани у камена гротла. Многи су живи бацани, а неке јаме су посипане живим кречом. Тако је завршио и мој отац. Тако сам ја почела да трагам и сазнајем о страхотама Јадовна.

Овај усташки логор, на који је сећање вратила изложба фотографија "Моје Јадовно", отворена у четвртак увече у Руском дому у Београду, био је претеча концентрационог логора Јасеновац. Основан је убрзо по формирању Павелићеве НДХ. Постојао је 132 дана. У августу 1941. године, после уласка Италијана у Госпић и њихових извештаја о стравичним злочинима усташа, логор је затворен. "Згрожени смо зверствима усташких власти и затражили смо од њих да логор затворе", известили су италијански официри Рим.

 

Да би заташкали злочине, усташе су заточене бацали у јаме Велебита. И бетонирали их. Официр у италијанској војсци Санто Стоци је забележио: "После отклањања првих пет до двадесет центиметара земље, указују се бројне руке, често везане, босе ноге, а главе лицем окренуте према горе или су се видели само вратови. 

Да су били у јаму убацивани живи или смртно рањени, доказују изобличени и трагични изрази лица већине жртава".

Логор Јадовно дуго је био табу тема. Током Другог светског рата о страдањима Срба и Јевреја није смело ни да се зуцне, како се не би "нарушило успостављено братство и јединство". Такав тренд је настављен и после. 

Ћутање је трајало скоро седам деценија, да би тек 2008. године први пут детаљније усташке злочине на Велебиту осветлио угледни српски историчар Ђуро Затезало. 

 

Он је у монографији на 800 страна, после вишегодишњег истраживања дао целовит приказ страдања Срба и Јевреја на стратиштима Јадовна. На основу аутентичне грађе, Затезало је утврдио идентитет 10.502 жртве. И у монографији објавио њихова имена. 

Наредне године Удружење грађана из Бањалуке "Јадовно 1941" и Српско национално веће из Загреба, поново је отворило страницу првих и најсвирепијих усташких злочина. Подигнута је спомен-плоча на месту где је био логор. Али, овај белег је оскрнављен већ у освит наредног дана после подизања

М.М.

 

 

 

Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ

 

Везане вијести: 

ИЗЛОЖБА "МОЈЕ ЈАДОВНО" У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА

Студио-Б, 8.2.2013: O изложби МОЈЕ ЈАДОВНО у Београду

ХРВАТСКА ДА СЕ СУОЧИ СА ЗЛОЧИНИМА ПОЧИЊЕНИМ У ЊЕНО ИМЕ

ИЗЛОЖБА О УСТАШКИМ ЗЛОЧИНИМА У ЈАДОВНУ

Нови Сад: отворена изложба Моје Јадовно

Марко Ковачевић: О Изложби „Моје Јадовно“ у КЦНС - Jadovno ...

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА "МОЈЕ ЈАДОВНО"

Изложба Моје Јадовно