НЕЋАК: СЈЕЋАЊЕ НИЈЕ ДОВОЉНО ДА СЕ СПРИЈЕЧИ ПОНОВНО ЗЛО

Конференција за новинаре на којој су представљена нова издања Музеја жртава геноцида

Конференција за новинаре на којој су представљена нова издања Музеја жртава геноцида

Члан Управног одбора Музеја жртава геноцида Александар Нећак изјавио је поводом 22. априла - Дана сјећања на жртве геноцида у Другом свјетском рату да није довољно само сјећање на жртве, већ је потребно обимно истраживање о жртвама, околностима под којим су убијене и њиховим егзакуторима да се страшни злочин не би поновио.

Нећак је на конференцији за новинаре у Београду, на којој су представљена нова издања Музеја жртава геноцида, указао да само записано сјећање остаје валидно за историју и може бити употријебљено за едукацију младих који нису ни свијесни тежине коју у себи носе ријечи геноцид и холокауст. 

"Ми смо, нажалост, у времену након злочина који се десио над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом светском рату у бившој Југославији, а због братства и јединства, учили политичку историју која је сакрила злочине, жртве учинила невидљивим и допринела да зло оживи деведесетих", указао је Нећак. 

Он је, говорећи о највећем балканском стратишту Јасеновцу, рекао да не може неко на једној обали ријеке, конкретно у Хрватској да буде светац, а на другој у Републици Српској да буде злочинац, већ да су институције, првенствено музеји, обавезни да се позивају на чињенице и да истрајавају на њиховом утврђивању. 

"Не смемо да дозволимо да нашу децу уче лажно. Евидентан и ефикасан начин спречавања зла је истина", сматра Нећак. 

Антрополог Данило Трбојевић упозорио је да се на Дан сјећања на жртве геноцида Београд само формално и кроз блиједу церемонију власти сјећа жртава, а истовремено ништа не чини да мјеста на којим су страдали отме од корова и учини мјестима на којима ће младе учити гдје су страдали њихови сународници због фашистичке идеологије и само због имена. 

"Београд је ретко место са четири конц логора. Сем Сајмишта, које је како- тако обележено, трагова других у овом граду више и нема. Где да одведемо децу. Холокауст је најраширенији систем сећања, а Београд има много места за сећање која је бивши поредак лагано уклањао јер су била превише `трауматична` за државу братства и јединства", рекао је Трбојевић.

Виши кустос Музеја жртава геноцида Ненад Антонијевић присутнима је читао дијелове из књиге "Повратак из мртвих" аутора Николе Костура, коју је Музеј ове године поново штампао као вриједно и документовано сјећање преживјелог логораша Костура на страдање Срба у систему јама и логора на Пагу у Независној држави Хрватској.

Извор: tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat_novo/2014/srna.png

Везане вијести:

Музеј жртава геноцида: Представљање основне дјелатности и нових издања Музеја

Проф. др Вељко Ђурић Мишина: Попис српских жртава ...

Вељко Ђурић Мишинa: Над Србима је извршен геноцид ...