Хрватски радио 101: Сјећамо се
15 до 40 тисућа људи побијено је у логору Јадовно, од липња до коловоза 1941. Онамо су људи одвођени само због једног разлога – да буду убијени, а први контингент жртава стигао је на данашњи дан, прије 70 година.
Изасланица предсједника РХ Весна Пусић на данашњој је комеморацији осликала двије слике бесмисленог зла. Једну о предратној шквадри младића који су се тијеком рата нашли на супротним странама и међусобно убијали, те другу, која говори о искуству које је Славко Голдстеин изнио у књизи «1941. - година која се враћа». Његов је отац убијен у Јадовну, а задње очево писмо, Голдстеин је невјеројатном сплетом околности добио као старији човјек.
Јадовно, петнаестак километара од Госпића, био је централна точка сустава логора на Велебиту, подсјећа повјесничар Твртко Јаковина:
«…минијатурно село у којем је формиран један од првих логора смрти, који је имао ограничен рок трајања – до тренутка кад су Талијани, како би проширили свој простор и у покушају умањивања устанка који се почео дизати преблизу њиховог тероторија, окупирали оно што је дотад било под НДХ.»
У Јадовну су страдали понајприје Срби и Жидови:
«Постоје чак и документи који сугерирају да се муслимане и Хрвате не одводи у правцу Госпића, него другамо. И они су могли завршити у Јадовном, ако су имали смртну пресуду, али је Јадовно било прилично ексклузивно и у том га смислу ваља проматрати. У том смислу треба разумијевати и посјету србијанскога предсједника.»
Борис Тадић је на комеморацији био с мајком и рекао је да је долазак у Јадовно за њега врло особан, јер ондје су му убијени дјед и дједов брат – дошао се сјећати. «Али сјећање, није довољно», упозорио је: «Треба образовати младе генерације да би са стадиона нестали повици «Убиј Србина! Убиј Хрвата!», јер су мир, међусобна толеранција и осуда свих злочина потребни да бисмо живјели као људи. Само тако југоисточна Еуропа може постати дом мира за све.»
Пусић сматра да је Тадић изостао с јучерашњег окупљања код предсједника Иве Јосиповића, управо због полемика које су се кренуле водити кад је позван.
Важно је подсјетити у колико кратком року након оснивања НДХ је Јадовно настало, наставља Јаковина:
«Тај логор је настао већ у липњу 1941., а ако нетко не зна, НДХ је настала 10. травња. У континенталном дијелу већ је постојао логор Даница, али први логор смрти основан је 2 мјесеца од оснутка НДХ, и већ се увелико ликвидирало. Без плинске коморе, наравно, убијало се на различите начине.»
Комеморацију су организирали Српско народно вијеће, Савез антифашистичких бораца и антифашиста, Епархија горњокарловачка СПЦ, Удружење «Јадовно 1941.» и Координација жидовских опћина Хрватске.
Предсједник Српског народног вијећа Милорад Пуповац подсјетио је да је споменик жртвама уништен прије двадесет година:
«У једном времену у деведесетима, кад се мислило да се рушењем знамења може избјећи одговорност за сјећање. Рекао сам да је тај споменик захваљујући иницијативи српских, жидовских, антифашистичких организација у Хрватској, уз помоћ хрватске Владе, те да обнављање представља напор да се знамо носити с прошлошћу, с идејама које су доводиле до таквих злочина, замислима држава које су те злочине озакониле и извршиле.»
Јадовно је била матица злочина који су обухватили 20. стољеће и обиљежили односе између Хрвата и Срба:
«Прилика је да кажемо да треба престати било с масовним збрајањем жртава, било с појединачним утврђивањем, јер се точан број жртава, на жалост, никада неће утврдити. Треба се посветити комеморирању жртава и стварању политике сјећања која ће судити злочине и осуђивати политике које су до њих довеле.»
Пуповац је захвалио хрватским антифашистима што број жртава Јадовна није био већи, али и прозвао оне који нису чинили ништа да помогну жртвама.
Предсједник бањалучке Удруге Јадовно Душан Басташић оптужио је Хрватску да не чини довољно на кажњавању починитеља злочина из тог времена, али нити на обиљежавању стратишта, те се запитао је ли данашња Хрватска слиједница НДХ. Одговорила му је Весна Пусић:
«Данашња Хрватска нема никакве везе с тим и таквим режимом. Она се, управо обрнуто, темељи на људима који су подигли устанак против таквог терора и злочина, на људима који су се борили против фашизма и нацизма свих врста и свих различитих квислинга.»
Јаковина подсјећа да је Еуген Дидо Кватерник копирао логоре Трећег рајха и повлачи паралелу с недавно преминулим Миливојем Ашнером, који је био НДХ-зијски заповједник полиције:
«И њега су, у никад заправо изведеном судском поступку у Хрватској, бранили по моделу (и он се бранио) да је био одговоран само за регулацију промета у Пожеги, а не за ликвидацију Срба и нешто Жидова у пожешком крају. Претпостављам да је Ашнер био задужен за промет онолико колико је у НДХ на државној разини за промет био задужен и Еуген Дидо Кватерник.»
Антифашизам, између осталог, значи да можемо разговарати о минулим догађајима и адресирати кривњу на право мјесто, закључује Јаковина:
«То јест – или би требао бити – исказ нашег еуропејства, гдје улазимо, као и да смо спремни говорити о тамним страницама наше прошлости. Као што су то чиниле остале земље ЕУ, и то без превеликих унутарњих трзавица као што је код нас.»
Осим дијела наших данашњих суговорника, на комеморацији су били изасланик предсједнице Владе Јасен Месић, потпредсједник Владе Слободан Узелац, те представници Савеза Антифашистичких бораца и вјерских заједница. Недалеко од Шаранове јаме, једне од 32 јаме у којима су посмртни остаци жртава, Јасен Месић и Милорад Пуповац открили су обновљени споменик кипара Ратка Петрића.
Извор: Хрватски радио 101