Душан Басташић: Јаме Јадовна и данас пуне убијених Срба

БЕОГРАД – Потомци жртава система усташких логора Јадовно на планини Велебит, у недељу 24. јуна поћи ће из више градова Србије и Републике Српске како би на том стратишту поново поставили спомен-плочу као обележје геноцида који је током Другог светског рата почињен над припадницима српског и других народа у тзв. Независној држави Хрватској – саопштио је данас у Београду Душан Басташић, потомак жртава из Јадовна, који води Удружење „Јадовно“ у Бањалуци.

Спомен-плоча постављена 1983. године, уклоњена је током грађанског рата у Хрватској. Басташић је истакао да овим, трећим походом, од формирања Удружења, жели да подсети да те жртве ни до данас нису извађене из јама и да се у светској јавности о њима не зна у мери коју заслужују. Овај пут у програм обележавања усташког злочина уврштено је пешачење дуго седам километара од Шаранове јаме на планину Велебит, где је био централни логор. Басташић је додао да је истраживач ових злочина Ђуро Затезало објавио најновије податке према којима је сваки трећи српски свештеник убијен у НДХ страдао у  Јадовну.

- За само 132 дана постојања логора побијено је 40.123 особе, од тога 38.010 Срба, 1.999 Јевреја и један број антифашиста хрватске, руске, мађарске народности – рекао је Басташић. Оно што издваја логоре Јадовно од осталих је то да је НДХ формирала једини концентрациони логор за жене и децу који је постојао у Другом светском рату. То подручје је одабрано због великог броја јама што је, како је објаснио Басташић, обележје тог терена који се југоисточно протеже преко Купреса и Ливна све до столачких Дубрава, где је село Пребиловци, и до крашких јама Љубињу и Требињу, где су све до доласка италијанских јединица бацани Срби. Од 32 јаме у систему Јадовно, лоциране су само две, Шаранова и Јамина, док за остале треба да се утврди локација а, како каже Басташић, Удружење управо ради на њиховом идентификовању.

- Те јаме и данас су пуне убијених Срба, тамо су ликвидације биле брзе и лаке, није требало копати, а људи су убијани тако што су везани у низ и ударани маљем у главу. Када би први упали у јаму повукли би остале. И дан данас тамо леже кости жртава и то не брине никога, не само у Хрватској, него ни у Републици Српској и Србији – рекао је Басташић. Удружење Јадовно постоји две и по године и за дан сећања на жртве одредило је 24. јуни, јер је тога дана логор на Велебиту имао свој пуни капацитет. На сајту удружења www.jadovno.com су и подаци о другим стратиштима из времена НДХ.

- На сајту је и именички попис више од 10.500 жртава са наведеном националности, местом одакле је жртва и местом ликвидације. Ту је и формулар за допуну тог пописа. Јављају нам се људи, пријављују жртве из своје породице, шаљу и фотографије. Сакупљамо архиву из свих градова одакле су жртве довожене у логоре Госпић – Јадовно –Паг. Мало се зна да су жртве не само из тога краја већ и из Сарајева, Вишеграда, Бијељине, Дервенте, Вуковара, Дарувара, Бихаћа, дакле целе НДХ и дела Србије који јој је припадао. Мало је познато да је у Јадовну побијена интелектуална елита Сремских Карловаца. Марвеним ваговима довозили су их тамо и убијали – завршава Басташић.
Драган Башовић

Извор: pravda.rs