Свет без нацизма, основни задатак човечанства
У Москви је 17. децембра 2010. одржана међународна конференција са темом ,,Свет без нацизма, основни задатак човечанства". Организатор конференције је био Савезни савет (горњи дом) Савезног парламента Руске федерације. На конференцији су учествовали представници 47 земаља Европе и САД. Са простора бивше СФРЈ учествовали су представници Србије и Црне Горе.
Из Србије су били Душан Бајатовић, председник Одбора за
одбрану и безбедност Народне Скупштине и Живадин Јовановић, председник
Београдског форума за свет равноправних, а из Црне Горе Драган Ђуровић,
генерални секретар СУБНОР-а.
У излагањима учесника највише пажње је
посвећено тенденцији ревизије резултата Другог светског рата, оживљавања
идеологије нацизма и фашизма, умањивања одговорности носилаца те
идеологије као и одговорности ратних злочинаца осуђених у Нинбершком
процесу и значаја нирнбершких принципа. Оцењено је да се ради о опасном
процесу оживљавања највећег зла у историји европске цивилизације који се
мора зауставити. Наглашена је потреба за усклађеним деловањем
парламената, влада и организација цивилног друштва. Изражено је
очекивање да ће том циљу свој допринос дати научни институти,
историчари, институције културе и посебно, медији. Зеједнички циљ мора
бити заштита истине, резултата Другог светског рата, спречавање
фалсификата и умањивање историјског значаја победе ослободилачких снага
антихителровске коалиције.
На конференцији је изнето много
конкретних покушаја ревизије резултата Другог светског рата, од
скрнављења споменика ослободиоцима и истицања симбола нацизма, до
рехабилитације нациста и квислинга и деловања неонацистичких и
неофашистичких организација. Изнети су случајеви из неких балтичких
република, где су легализоване нацистичке организације, скрнављени
споменици херојима, па чак покретани и судски поступци против
партизана.
Живадин Јовановић је у свом излагању указао да покушаје ревизије
Другог светког рата изазивају посебну забринутост у Србији и на Балкану
због тога што су на том подручју фашистички окупатори и носиоци
нацистичке идеологије вршили стравичне злочине као што су масовна
стрељања ђака, логори смрти у Јасеновацу, Јадовном, Сајмишту, Јајинцима и
многи други у којима су фашистички окупатори и снаге усташке НДХ
ликвидиране стотине хиљада рба, Јевреја и Рома. Он је такође нагласио да
се настојања за ревизију резултата Другог светског рата на подручју
бивше Југославије огледају у многим областима политичког и друштвеног
живота од медија, музике и филма до назови историографије, образовања и
одлучивања у институцијама политичког система. Тако се, на пример, у
Србији укидају називи улица које носе имена хероја
народно-ослободилачког рата, тражи рехабилитација појединих квислинга,
промовишу уџбеници историје страних назови-историчари, испољава небрига
према споменицима ослободилаца, злоупотребљавају филм, култура,
историографија за компромитовње ослободилаца од окупатора. У медијима
се провлачи теза да је током целог 20. века Србија водила погрешну
политику, да је била на погрешним странама и слично.
У суседним
бившим југословенским републикама, у делу њихових медија, популарној
музици, на филму, у историографији врше се разни фалсификати историјских
чињеница, умањују жртве и негира геноцид над српским народом, величају
усташки покрет и његови лидери, сарадници окупатора се представљају као
заштитници народа.
Разбијање друге Југославије почетком 90-их
прошлог, а треће током прве декаде 2000-тих, отимање Косова и Метохије
од Србије 2008, представљају ревизију „in vivo“ резултата, не само
Другог, већ и Првог светског рата, па чак и резултата Балканских ратова.
Прекрјање међународних граница на штету српског народа и Србије,
стварање вазалних државица и режима Хитлер и Мусолини су користили ради
сламања отпора окупацији, изазивања братоубилачких сукоба, контроле
Балкана, лакшег продора на Исток и подчињавања Евро-Азије. Каква
сличност са процесима током протекле две децеценије који се и данас
настављају! На раѕвалинама друге и треће Југослаије створено је седам
државица-клијената, неспособних за самостални економски, политички и
друштвени развој.
Он је указао на велику опасност од једностране
сецесије Косова и Метохије која најдиректније угрожава мир, стабилност и
равнотежу на Балкану. Та илегална сецесија представља преседан који већ
има, а у будуће ће имати још теже последице на европском и глобалном
плану. Он је подсетио да је НАТО најодговорнији за ту сецесију јер је
1999, у савезу са терористичком ОВК (UCK) извршио агресију на Србију
(СРЈ), окупирао део Србије и тако припремио и формално отцепљење. Оценио
је да је Косово и Метохија са структуром власти израсле на криминалу,
тероризму, шверцу хероина, оружја, људи и људских органа представља
трајни извор нестабилности на Балкану. Такве управљачке структуре не
могу се реформисати или довести у усклад са европским стандардима. За
мир и стабилност на Балкану неопходно је да Запад – САД, НАТО, ЕУ –
преиспитају своју досадашњу политику према Србији, односно, да се врате
поштовању легитимних интереса српског народа. Политика изолације,
понижавања и сатанизације српске нације, приписивање Србима колективне
одговорности за зочине у грађанским ратовима 90-тих не може дати трајне
резултате.
Јовановић је констатовао да је процес ревизије резултата Другог
светског рата постао глобални феномен и поставио питање да ли постоји
политичка воља за глобални одговор на ту опасност, која не прети
интересима било које појединачне државе или народа, била она тако велика
као што је Русија, или тако мала као што је Србија. То је, по његовом
мишљењу, једно од основних питања од одговора на које зависи да ли це се
ревизија резултата Другог светског рата зауставити или продубити.
Указао
је да процес ревизије историјских резултата и оживљавања неонацистичких
и неофашистичких идеологија прате продубљивање светске економске кризе
трка у наоружању и милитаризација у Европи и свету, транзиција и
„обојене револуције“ у Источној Европи прекрајање међународних граница.
У
току је и процес деградације међународног правног система и Уједињених
нација при чему се НАТО у низу ситуација понаша изван оквира Повеље УН,
па чак намеће и као надређен Савету безбедности УН.
Садашњу
економску кризу аналитичари упоређују са кризом тридесетих година
прошлог века, а отимање Косова и Метохије од Србије са отимањем Судетске
области од Чехословачке 1938. Није мали број интелектуалаца у свету
који манипулације системом Уједињених нација, кршење Повеље УН и
заобилажење улоге Савета безбедности упоређују са односом најмоћнијих
сила према Друштву народа и системом права који је успостављен након
Првог светског рата.
Процес политичког одлучивања, како унутар
најмоћнијих држава Запада, тако и на међународном плану, све више је у
функцији интереса војноиндустријског компелкса водећих сила Запада, пре
свега, САД. Владе тих земаља полазе од тога да једино војно-индустријски
комплекс може обезбедити излазак из свеопште економске кризе јер
развија нове технологије, повећава извоз и ублажава незапосленост. С тим
је повезано ширење НАТО-а и његова „нова“ стратегија глобалног
интервенционизма која је у функцији обезбеђивања енергената, стратешких
сировина, тржишта и путних праваца.
Може се закључити да је војноиндустријски комплекс постао кључни чинилац трасирања садашњих и будућих токова у свету.
Да
ли постоји каузална веза између наведених процеса, на једној, и
ревизије резултата Другог ког рата, односно, оживљавања фашизма и
нацизма, на другој страни, може бити спорно, али би тврња да се ради о
пукој случајности и потпуно независним појавама била још спорнија.
Када
је реч о Србији, треба констатовати две историјске чињенице. Прва, да
је српски народ, уз руски и народе бившег Совјетског савеза, поднео
највеће жртве у борби против фашизма и нацизма и дао велики допринос
ослобађању од фашизма и нацизма. И друга, да је досадашње прекрајање
међународних граница, кршење основних принципа међународних односа
успстављених по завршетку Другог светског рата, експанзионизам НАТО-а,
ниподаштавање и манипулисање Саветом безбедности као и читавим системом
Уједињених нација - најтеже последице оставило управо по Србију и српски
народ. Нација је фрагментисана, део је претворен у обесправљену
националну мањину, део у избеглице и расељена лица док је територија
Србија изложена комадању уз отворену подршку западних сила и њихових
институција албанском и другим сепаратизмима.
Када је реч о супротстављању ревизији резултата Другог светског рата и
обнављању идеологија фашизма и нацизма, Јовановић је, поред осталог,
сугерисао покретање одговарјућих иницијатива у оквиру међународних
форума, а пре свега унутар система УН, како ради јачања ауторитета и
улоге светске организације тако и основних принципа и институција
међународног поретка успостављеног после Другог светског рата. Реформе
су неопходност, али оне морају водити стварној демократизацији и
учвршћивању улоге а не даљој деградацији система међународног система
успостављеног после Другог светског рата. Деградација или кршење
основних основних принципа међународних односа сигурно би охрабрили
носиоце ревизије и оживљавања фашизма и нацизма. Навео је да би биле
добродошле иницијативе у оквиру УНЕСКО-а да владе држава чланица
анализирају како се резултати Другог светског рата и победа над нацизмом
и фашизммом третирају у образовним системима. Такође је рекао да се
парламентарним институцијама међународне заједнице, посебно у
Интерпарламентарној унији (IPU) отвори дијалог о проблему ревизије
резултата Другог светског рата, оживљавању идеологије нацизма и фашизма и
усвоје одговарајуће препоруке.
Полазећи од исксутава током
последњих 20 година, посебан је задатак покретање одговарајућих
иницијатива за учвршћивања значаја међународног правног поретка чији су
ти принципи грубо кршени у случају бивше Југославије, односно Србије.
Административне границе су силом и уценама проглашаване за међународне, у
Србији чак покрајинске линије проглашене су такође као међународне.
Кршени су не само принципи Повеље УН и Завршног документа ОЕБС-а из
Хелсинкија већ и изричите конкретне одлука Савета безбедности као, на
пример, резолуција Савета безбедности 1244.
Јовановић је подсетио да се обнавља идеја о стварању Велике Албаније
попут Мусолинијеве и Хитлерове творевине током Другог светског рата.
Недавно је у Тирани одржана конференција о стварању „природне Албаније“
од Косова и Метохије, Албаније, делова Грчке, Македоније, Црне Горе и
јужних српских општина (Прешево, Бујановац, Медвеђа). Преко 200.000 Срба
и других не-Албанаца протераних са Косова и Метохије у атничком
чишћрењу после 1999. године још увек нема могућности да се врати у своје
домове и на своја имања, док преостали Срби у Покрајини и даље не
уживају безбедност, слободу кретања и друга основна људска права. Део
Срба и даље живи у гетоима окруженим бодљикавом жицом.
Конференција у
Москви је имала велики значај. На конференцији је усвојена Декларација о
свету без нацизма и више других одлука које обезбеђују међународну
координацију напора за супростављање ревизији Другог светског рата и
обнављању фашистичких и нацистичких идеологија.
Извор: