СПРИЈЕЧИТИ РЕВИЗИЈУ ИСТОРИЈСКЕ СЛИКЕ ДЕШАВАЊА У НДХ

"Глас концила" негира чак и покољ Срба у Глинској цркви... Фра Велимир Блажевић негира покрштавања Срба у Босанској крајини, иако постоји сијасет докумената усташке провинијенције о томе... Србија и Република Српска морају да се заједнички супротставе томе, каже директор Музеја жртава геноцида у Београду Вељко Ђурић.

Приредила: Јованка НИКОЛИЋ 

БЕОГРАД, 3. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Хрватска најновија историографија покушава да врши ревизију дешавања из Другог свјетског рата и нивелише чињенице о геноциду над Србима, упозорава директор Музеја жртава геноцида у Београду Вељко Ђурић. 

Он сматра да "до данас постоји историјски континуитет хрватске политике према српском народу, који је у НДХ био кристално јасан: трећину побити, трећину протерати, а трећину покрстити". 

"Они су ту своју идеју провели 1995. године протеривањем Срба из Хрватске и тај процес је за њих завршен заувек пошто су Срби сведени испод три одсто. Имовина Срба никад неће бити враћена - то је исти континуитет", оцјењује Ђурић у интервјуу Срни. 

Он указује да хрватска најновија историографија покушава то да нивелише и прецизира да је "главни говорник приче фра Велимир Блажевић са силним текстовима којима говори сасвим другу причу о злочинима, између осталог о прекрштавању Срба у Босанској крајини". 

Фра Блажевић, према Ђурићу, негира покрштавања иако постоји сијасет докумената усташке провинијенције, а "добар помагач у томе му је гласило римокатоличке цркве `Глас концила`, које негира чак и покољ Срба у Глинској цркви". 

"Можемо да се споримо о броју жртава: да ли је 1.269 или 1.271, међутим, ако та штампа направи фељтон о томе и негира то - онда је реч о чистој ревизији. Негирање значи затирање онога што је биолошки и физички затрто. Они науком затиру трагове", наглашава Ђурић. 

Иако се у хрватском државном архиву у Загребу може наћи довољно докумената НДХ, који побијају ревизионистичке теорије о односу према Србима, Ђурић оцјењује да, нажалост, "њима полази за руком негирање, јер имају јаку државу у односу на Србију, која није заинтересована за своју прошлост". 

"У Србији, а бојим се и у Републици Српској, не постоји пројекат чувања успомена из прошлости и рашчишћавања великих недоумица из блиске трагичне прошлости", сматра Ђурић. 

Он упозорава да је дио политике која се води из иностранства - "растурање било које споне Србије и Републике Српске и спречавање да се заједничким снагама супротставе ревизији прошлости". 

Директор Музеја жртава геноцида указује да је сада на снази и ревизија приче о заточеницима са простора Босанске крајине, који су доведени у љето 1942. године у логор Старо Сајмиште у Београду. 

"То је логор који је био на територији НДХ, под немачком управом и са којим Недићева Србија нема никакве везе, осим што обезбјеђује храну затвореницима и Немцима, али Србију оптужују да је саучесник свега тога. И тако, када се нађе пет кључних ствари и изврши ревизија историје, онда ће се наметнути закључак да су Срби геноцидан народ", упозорава Ђурић. 

У свјетлу супротстављања ревизионизму историје, у Сребреници ће поводом обиљежавања 100 година од почетка Првог свјетског рата, како наводи Ђурић, бити организован округли сто о страдању Срба сребреничког краја у 20. вијеку и то кроз три рата – Први и Други свјетски рат и рат 1992-1995. године. 

Скуп је планиран уочи Видовдана ове године поводом откривања споменика мајору Војске Краљевине Србије Кости Тодоровићу, поријеклом из тог краја, који је погинуо 1914. године. 

"Нема потребе исправљати приче о злочинима из Другог светског рата и говорити да ли су се десили или нису. Проблем је само да ли дозволити интерпретацију или снагом аргумената рећи: `Не можете више о томе да причате, јер је све кристално јасно", поручује Ђурић. 

Он сматра да се ревизионизму мора супротставити снагом чињеница и аргумената, које би биле представљене релевантним институцијама у свијету, а један од начина јесте и формирање меморијалног центра на Старом Сајмишту, по узору на израелски "Јад Вашем". 

"Ако је сваки странац који долази у Израел обавезан да оде у `Јад Вашем` и ако то исто пресликамо у Србију, сваки странац би на путу од аеродрома до центра Београда могао да сврати и види музеј жртава геноцида у којем би се приказала прича о Старом Сајмишту, односно о судбини Срба у Другом светском рату", закључује Ђурић. 

 

Извор: 

 

Везане вијести:

Приказ књиге: Вељко Ђурић Мишина, Српска православна Црква у Независној Држави Хрватској 1941–1945. године

ЂУРИЋ: ТИПИЧАН ПРИМЈЕР ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА

Изложба о страдању деце у Јасеновцу