СОКОЛСКО ОБЕЛЕЖАВАЊЕ КОСОВСКЕ БИТКЕ

Иницијативом официра 22. пешадијског пука почело је подизање споменика палим јунацима на Косову.  Због недостатка новца, идеју је прихватио Одбор. Споменик је довршен и  1924. освећен на Видовдан. Прво је одржан помен палим борцима на Косову 1389. Затим је освећен споменик, чије је освећење пропраћено пуцањем топова. Освећењу је присуствовао жупан Аца Савић, у име владе, а у име министра војске  командант  Косовске дивизије  ђенерал Обрадовић. Било је присутно мноштво народа из околине. Присуствовало је 30 ученица из Подгорача из Славоније. Једна ученица  поздравила је генерала и истакла како наше јединство нико неће моћи да разједини  и да ће са Косова понети поздрав  лепој  Славонији. (1)

Од 5 до 9 септембра 1928. одржан је у Скопљу VI покрајински слет Југословенског Соколског Савеза. Слету је присуствовало мноштво чланова  ЈСС, чехословачки соколи, делегати Лужичких Срба, пољског и руског соколства. (2) Том приликом извршен је поход Соколства  на  Косово поље 7 септембра 1928, где је извршена заклетва Соколства и прочитана декларација  Соколства у којој се истицало : „ ... Свих тих дугих, тешких, бурних пет столећа тече у историји нашег народа јасна и моћна беспрекидна струја идеализма и пожртвованости, који су нам дали Младу Босну, који су нам родили силне јунаке и доприносили огромне жртве, који су проживели трагедију  Албанских Гора, који су пре десет година продрли и сломили солунски фронт ...”. Све те соколске свечаности и приредбе пратило је становништво у великом броју. (3)

Предлог о организовању прославе 550-годишњице Косовске битке 1939. дали су соколи из жупа Скопље и Цетиње. Прослава би остала само соколска, да није, у последњи час, Удружење Косоваца у Београду створило план о прослави на широј основи, и тиме омогућили и ширим слојевима народа да учествују. Стизали су представници и чланови четника, добровољаца, Народне одбране, Кола Српских Сестара, ... . У највећем броју стизали су соколи, у соколским одорама из варошких друштава и у народним ношњама из сеоских чета. Соколи из жупе Скопље, у великој поворци са музикама, дошли су с  воза у станици Косово Поље, док су из жупе Цетиње стигли пешке са југа. Из Црне Горе дошло је 2.000 чланова свих категорија, са десет друштвених застава а из скопске жупе око 3.000 чланова. Придружили су им се соколи из осталих жупа. Из жупе Београд било је око 60 сокола. Многобројна изасланства стигла су из жупа Сплит, Нови Сад, Петровград, Тузла, Крањ, Марибор, Крагујевац, Љубљана, Загреб, Ниш, Сарајево, итд.

Споменик на Косову Пољу

Споменик на Косову Пољу

Свечаност је почела литургијом у Грачаници, на којој је чинодејствовао патријарх Гаврило. Прослава је одржана пред спомеником. Пошто су представници власти и удружења стигли на Гази Местан, дотрчале су соколске штафете, лучоноше, из скопске и цетињске жупе, који су донели пламен из Грачанице и Самодреже. Пламен су предали старешинама жупа Брановачком и Милошевићу, а ови су га предали изасланику Савеза Сокола Смиљанићу, да га уручи патријарху. Патријарх Гаврило је на том пламену упалио воштаницу, истичући значај косовске ватре за српски народ. На прослави су говорили представници цркве, владе и војске, Удружења Косоваца, среза вучитрнског и Савеза Сокола. Сви говорници истицали су значај Косовске битке за развијање националне свести у народу и одали пошту палим херојима. После говора изведен је дефиле војске и сокола. Учествовали су соколи из свих жупа, са старешинством Савеза на челу, и са свим соколским заставама, и три  соколске музике. У дефилеу су учествовали и четници, Народна одбрана, ратници, итд. Кад су завршене главне свечаности, чланови соколских чета из жупе Скопље, под вођством Мирка Јовановића, приказали су народу јужно-србијанске народне игре, Русалије итд. У близини Муратовог турбета одржана је слава пешадијског пука „Милош Обилић”. Приређен је свечани банкет, трке, ватромет, бакљада ... .  Увече је Соколско друштво Приштина приредило свечану соколску академију. На Косову Пољу народ се задржао дубоко у ноћ око музика, народних кола, вашарских шатора и у разгледању историских места и споменика. Увече је у Косовској Митровици одржана бакљада са ватрометом и соколском академијом. (4) У незавршеном дугометражном филму „Косовски бој” Михајло А. Поповић (Коста Новаковић филм) снимио је долазак соколске штафете која је носила пламен упаљен за време јутарње литургије у манастиру Грачаници, да би се њиме запалиле свеће на Газиместану и дефиле сокола у паради витешких организација. (5) Соколска жупа Цетиње везала је 1940. два историјска датума, Косово и Грахово, у својим напорима за морално уздигнуће народа. Издала је књигу „Духом  косовског соколства”, у којој су писали чланке старешина Милошевић, ђенерал Варјачић и просветар Ускоковић. (6) 

Соколи су учествовали у обележавањима догађаја значајних за српски народ, од којих је најзначајнији било обележавање 550-годишњице Косовске битке 1939. За соколе је косовски завет био и остао основа српске духовности.

                                         

                                                                            Саша Недељковић

                                                  члан Научног друштва за здравствену историју Србије

 

    Напомене  :

  1. 1.      „Споменик на Гази Местану”, “Српско Косово”, Скопље, 1 августа 1924, бр. 14 и 15, стр. 13;  
  2. „Југословенски соколски календар 1930”, у Љубљани 1929, стр. 80;
  3. „Декларација Југословенског Соколства на Косову Пољу 7 септембра 1928”,„Соколски гласник“, Љубљана, 15 септембра 1928, бр. 18, стр. 1;
  4. 4.      „Соколске свечаности у Југославији”,  „Соколски гласник“, Београд, 16 јуна 1939, бр. 24, стр. 4; Д.М. „Прослава 550-годишњице Косовске битке”, „Око Соколово”, Београд, 9 октобар 1939, бр. 7 и 8, стр. 105; „Свечаности на Косову”, „Соколски гласник“, Београд, 30 јуна 1939. бр. 26, стр. 1,2;
  5. Дејан Косановић, „Филмска снимања на Косову до 1945 године“,  Нови Филмограф, Београд, бр. 5/6, год.3/4, 2009/2009, стр. 61;
  6. Соко, „Годишња скупштина Соколске жупе Цетиње”, „Соколски гласник”, Београд, 14 јуни 1940, бр. 24, стр. 2;

 

Везане вијести:

СОКОЛИ НА СЛЕТУ У ЗАГРЕБУ 1924.

СОКОЛИ У ЈАСЕНОВЦУ - Jadovno 1941.

НАПАДИ НА СОКОЛСКА ДРУШТВА У БАНОВИНИ ХРВАТСКОЈ ...

СОКОЛИ И МЛАДА БОСНА - Jadovno 1941.

Соколи у борби против клерикализма у Западној ... - Jadovno 1941.

РАД СОКОЛА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ - Jadovno 1941.

САВЕЗ СОКОЛА У ПРИПРЕМИ ОДБРАНЕ ОТАЏБИНЕ - Jadovno ...