СОКОЛИ НА СЛЕТУ У ЗАГРЕБУ 1924.
У тежњи да што више приближе народе Југославије соколи су између два рата приређивали слетове у Хрватској упркос нападима хрватских сепаратиста. Соколска организације је тада била јака у Хрватској, а посебно у Далмацији и Хрватском приморју. Пред слет у Загребу 1924. поједини загребачки листови међу којима „Хрват” и „Хрватска Застава” нападали су соколе. Тврдили су да ће доћи 200 до зуба наоружаних Орјунаша из Словеније да нападну грађане Загреба. (1) У Загребу је од 13. до 18. августа 1924. одржан II Југославенски соколски сабор и Покрајински слет. У „Соколском зборнику” Анте Брозовић истакао је : “Били су то свечани дани рада и соколске пожртвованости и значе огроман корак напред у организацији Југословенског Соколства.” (2) На Другом Југословенском Соколском сабору закључено је оснивање Свесловенског Соколског Савеза. На сабору је одлучено да соколска друштва у Југославији славе Дан Уједињења, 1 децембар.
Соколи су приредили слет у Загребу од 15 до 17. августа 1924. У Загреб је дошло 12.000 сокола из Србије, Војводине, Босне, Црне Горе, Херцеговине, Далмације, Словеније, Хрватске, Међумурја и Истре. Дошли су Чешки и Руски соколи и делегација Пољског соколства. (3) Грађани Загреба испунили су улице и са одушевљењем дочекали соколе. Соколске редове су обасипали цвећем. Насупрот њима поједине скупине у Гајевој улици су викале : „Доле југословенски Сокол !”. Ни соколи ни полиција нису реаговали. Неколико чланова савезног старешинства и заступник руског соколства, староста Д. Вергун из Прага, аутомобилом су са сабора отишли у ресторан „Коло”. У непосредној близини „Кола” су поздрављени са овим изразима : „Хуље, свиње, издајице хрватскога народа”. Напади у штампи су се наставили и после слета. Соколи су проглашени за разбојнике и татове. (4) У листу “Српско Косово” поводом догађаја у Загребу истакли су : „Загреб је требао све излетнике да дочека раширених руку, и правим гостољубљем, онако, као што и ми на Југу дочекујемо све корпорације како из Загреба, тако и из осталих крајева наше Отаџбине, па и из крајева наших суседа ... Међутим, Загреб, који би хтео да представља културни центар наше Отаџбине, приликом слета наших сокола, дао је доказа да није културан, а при томе ни гостољубив, кад је своју омладину тако рђаво васпитао, да своје госте дочекује са изазивачким држањем и вређањем, услед чега су дошли сукоби, а затим, туча и растурање онако лепо припремљене свечаности. ... што су викали противу Краља и вређали нашу децу наше соколе.... “. (5)
Радић је соколе назвао ћуковима и јастребовима. Приликом хрватског слета 1925. др. М. Дечак је напао соколе у „Младохрватском Покрету”. (6)
Соколи су између два рата приређивали слетове у Хрватској упркос нападима хрватских сепаратиста. У чланку се описују догађаји приликом слета у Загребу 1924. Соколи су настојали да не реагују на нападе. Напади хрватских сепаратиста су настављени, све док у НДХ није дошло до забране Савеза Сокола и усташке хајке на соколе.
Саша Недељковић
члан Научног друштва за здравствену историју Србије
Напомене :
1. I. Bajželj, „Vtiski z zagrebškega zleta in sabora”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 15 септембра 1924, бр. 16-18, стр. 256;
2. Уредио Анте Брозовић, „Соколски Зборник”, Година I, Београд, 1934-1935, стр. 233; 3.„Споменица Соколског друштва у Старој Пазови 1906-1931.”, Штампарија „Јединство”, Стара Пазова, стр. 7, 20, 21, 23, 26, 33, 37, 38;
4. I. Bajželj, „Vtiski z zagrebškega zleta in sabora”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 15 септембра 1924, бр. 16-18, стр. 256, 257;
5. „Наши Соколци у Загребу”, „Српско Косово”, Скопље, 15 септембра 1924, бр. 18, стр. 15;
6. „Наше становиште”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 31. августа 1925, бр. 17-18, стр. 138, 139;
Везане вијести:
СОКОЛИ У ЈАСЕНОВЦУ - Jadovno 1941.
НАПАДИ НА СОКОЛСКА ДРУШТВА У БАНОВИНИ ХРВАТСКОЈ ...
СОКОЛИ И МЛАДА БОСНА - Jadovno 1941.
Соколи у борби против клерикализма у Западној ... - Jadovno 1941.
РАД СОКОЛА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ - Jadovno 1941.
САВЕЗ СОКОЛА У ПРИПРЕМИ ОДБРАНЕ ОТАЏБИНЕ - Jadovno ...