Саша Недељковић: Дубровачки Срби и Савез српских културних установа

Лист Срба Дубровчана ,,Дубровник” пратио је сарадњу Матице српске из Дубровника са српским установама и друштвима у другим крајевима Југославије. Крајем 1937. одржана је у Београду претходна конференција за оснивање Савеза српских културних и просветних друштава. Изабран је акциони одбор, а шира конференција, на којој је требало да се изабере извршни одбор планирана је 27. фебруара 1938. на Светог Саву. Конференцију је отворио претпредседник главног одбора ,,Просвјете” из Сарајева др. Воја Бесаровић. Из његовог говора о циљевима Савеза ,,Дубровник” пренео је: ,,Животни интереси цијелог нашег народа ... су тражили и траже да се просвјећеност као битни услов сваког народног, духовног и кулурног напретка у свима слојевима народа што више и што брже прошири ... По мишљењу наших најистакнутијих јавних радника.... жељени максимум успјеха и регулисања правилног рада приватних културно-просвјетних установа и друштава ... постићи ће се најсигурније ако се формира врховно тијело које ће давати потицаја и импулса за поједине културно-просвјетне акције, па одређивати и изналазити средства и методе за остваривање тих акција; тијело које ће радити на регулацији међусобног односа појединих приватних установа и друштава, на подјели рада међу њима, као и њиховој међусобној колаборацији; тијело које ће савјетом, а по могућству и материјално помагати поједине приватне установе и друштва у њиховом раду; тијело које ће нашим званичним и државним просвјетним надлештвима бити помагач и савјетник у њиховој акцији на пољу просвјећивања и спровођења опште просвјетне политике. И најпослије форум гдје ће се расправљати и претресати поједини проблеми наше опште просвјетне политике па настојати да се ти проблеми и ријеше.” На конференцији Матицу српску из Дубровника заступао је професор универзитета Владимир Ћоровић.(1)

У просторијама Српског културног клуба у Београду 27. фебруара 1938. одржан је састанак српских културних друштава и установа из Југославије. „Матицу Српску“ из Дубровника заступао је др. Владимир Ћоровић. На састанку је основан Савез српских културних друштава. Оснивачкој скупштини присуствовали су изасланици ових друштава и установа : Српске краљевске академије, Матица српских из Новог Сада и Дубровника, Српске књижевне задруге, Кола српских сестара, Коларчевог универзитета, Српског културног клуба, сарајевске „Просвете“, Привредника, Савеза народних универзитета из Јужне Србије и Спасићеве задужбине. Изабрана је привремена управа у коју су ушли Павле Поповић; др. Владимир Ћоровић; Слободан Јовановић; Русомир Јанковић, председник Касације; Драгиша Васић; др. Васа Чубриловић; Мирка Грујић за Коло српских сестара; др. Воја Бесаровић за „Просвету“; др. Александар Моч за „Матицу Српску“ у Новом Саду; др. Милан Влајинац за Задужбину Николе Спасића; Аврам Филиповић за „Привредник“; Светозар Барбић за „Матицу Српску“ из Дубровника и Првослав Сланкаменац за Савез народних универзитета из Јужне Србије. (2) 

Лист ,,Дубровник” пратио је рад Савета. На скупштини Савета српских културних друштава и установа почетком 1939. у Београду др. Ћоровић је истакао : „Оснутак Матице српске у Дубровнику дјело је такође приватне иницијативе, а и данас, као и прије, културни успјех нашег рада у Дубровнику овисит ће од успјеха, које ће му моћи створити његова приватна средина”. На крају је др. Ћоровић још једном нагласио важност приватне иницијативе за промицање Српства. (3) 

Дубровачки Срби били су изложени све већем притиску хрватских сепаратиста који су их подсећали на могућност повратка 1914. Лист ,,Дубровник” разматрао је развој прилика у Дубровнику после Првог светског рата : ,,Али како су послије рата, кроз ова два деценија шјегли у наш град многи, за праве дубровчане туђа и необична соја, да се удруже са онима који су своје “патриотске” осјећаје оставили на вјечно сјећање Дубровнику и Дубровчанима 1914 године”. (4) Лист ,,Дубровник” пренео је из ,,Самоуправе” од 31. јула 1937. чланак под називом ,,Немили догађаји у Дубровнику” у коме се истиче : ,,Послије прославе Мачековог имендана и послије једног харангирајућег говора ... проф. Мишетића, ... дошло је у ноћи до немилих демонстрација и разбијање излога. Страдале су само оне радње, које нису извјесиле племенску заставу и које не сматрају имендан г. Мачека -- ,,државним празником”. Г. Мишетић је пријетио како ће се пролити крв и споменуо је Србе ... Судећи по свему извјесна господа јавни и тајни провокатори желе да се опет понови 1914 година. Али нека не забораве, да послије 1914 долази 1918” (5) 

У листу ,,Дубровник” у чланку ,,Његујмо вјерску сношљивост” истиче се : ,,Нека становита клика лакрдијаша и лармаџија код нас у Дубровнику, искоришћује сваку прилику да искаже свој пркос и одвратност против сваке пристојности, реда, складности и поштовања друштвених обичаја, да тим покаже своје заостајање у култури, своју неуглађену ћуд, необуздан карактер. Отпорни према свему што је отмено и племенито, јер сами оскудијевају племенитим осјећањима, ти људи траже како ће да покажу свој инстинкт рушења, мизерност духа и ограничење ума. Може се рећи да никаква свечаност, била религиозна, политичка, народна или ма која друга, не може да прође, а да је они не зачине провокацијама и излијевима мржње против свакога ко се с њима не слаже. Ми смо више пута забиљежили понеку њихову бравуру : ономадне о католичком Божићу и новој години, данас о православном Божићу, а сутра ће избити опет неко изненађење. ... Стари је обићај у Дубровнику гдје има и католичког и православног свијета, да се поштују узајамно сви велики празници, и да се, у име тога, трговачке радње држе затворене за цијело вријеме празника. Данас је требало да се одустане од тога лијепог ... обичаја, па да се најљепши вјерски и народни празник профанише и истакне разлика између католичког и православног елемента и помути братска слога и поштовање које међу нама влада. Зато су два три коловође те мафије хтјели да утјечу и на саме власти, па су обигравали около католичких трговаца у главној улици Краља Петра Великог и улици Краљице Марије, наговарајући их да отворе своје радње као и у обичне дане, и за то дрско своје предузеће, они су били тако смиони, да су узалуд тражили подршке и у цркви, гдје се чује само ријеч молитве, братске љубави, ... а не мржње и непријатељства. Јер само са таквим осјећањима може да буде сношљив овај наш заједнички живот који нам је усуд досудио и кога се не можемо ни за чију љубав ријешити, јер нико не може да живи изван своје коже. Међутим са задовољством истичемо да је мафија ... пропала, јер су трговачке радње биле затворене, како смо и ишчекивали. ... Само било би вријеме да напусте овакве и сличне покушаје и жеље да освјежавају своје старе, предратне навике, ... па ако им се дослије све кроз прсте гледало и пуштало да буне народ својим ... илузијама, то треба да престане.” (6) 

Због хрватских притисака који су се појачали са стварањем Бановине Хрватске дубровачки Срби су се надали помоћи Србије. У листу ,,Дубровник" од 16 децембра 1939. објављено је да су Срби Дубровчани честитали Слободану Јовановићу 70-и рођендан. Том приликом су му упутили телеграм : ,,Барду српске науке, од чије акције на челу Српског Клуба данас српство очекује свој препород ради сретније и боље његове будућности, Срби Дубровника честитају седамдесетгодишњицу, желећи Му дуг живот и здравље на радост нације и срећу државе". (7) 

Лист Срба Дубровчана ,,Дубровник” пратио је рад и сарадњу Матице српске из Дубровника са српским установама и друштвима у другим крајевима Југославије. Крајем 1937. одржана је у Београду претходна конференција за оснивање Савеза српских културних и просветних друштава.У просторијама Српског културног клуба у Београду 27. фебруара 1938. одржан је састанак српских културних друштава и установа из Југославије. На састанку је основан Савез српских културних друштава и изабрана привремена управа. Истовремено дубровачки Срби били су изложени све већем притиску хрватских сепаратиста који су их подсећали на могућност повратка 1914. Због хрватских притисака који су се појачали са стварањем Бановине Хрватске дубровачки Срби су се надали помоћи Србије.

Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене:

1.,,Савез српских културних друштава”, ,,Дубровник”, Дубровник, 4 Децембар 1937, бр. 45, стр. 3;
2.„Основан је Савет српских културних установа и друштава ...“, „Правда“, Београд, 28.фебруар 1938, стр. 8; „ Савез српских културних установа”, бр. 9, „Дубровник”, 5 марта 1938, Дубровник, стр. 2;
3.„Скупштина „Савета српских културних друштава и установа”, бр. 6, „Дубровник”, 11. фебруара 1939, Дубровник, стр.4; 
4.[,,Нова Југославија”, ,,Дубровник", Дубровник, 15 Јануара 1938, бр.2, стр. 2;
5.,,Одјеци с Плаце дубровачке”, ,,Дубровник", Дубровник, 7 Август 1937, бр. 28, стр. 2;
6.,,Његујмо вјерску сношљивост”, ,,Дубровник", Дубровник, 14 јануара 1939, бр. 2, стр. 4;
7.Значајна седадесетгодишњица", ,,Дубровник", Дубровник, 16 децембра 1939, бр. 50, стр. 4;

 

Извор: ВИДОВДАН

 

Везане вијести: 

Недељковић: Лист ,,Дубровник” о покушајима похрваћења Срба католика и Буњеваца

Недељковић: Дубровачки Срби

Недељковић:Бокељи и Бока Которска у листу ,,Дубровник” од 1937. до 1941 године

Нова Југославија у Дубровнику