Руско Соколство у Краљевини Југославији

Руски соколи у Врању

Руски соколи у Врању

Чеси су сматрали да је соколство установа која је позвана да поведе културну борбу против Немаца у свим словенским земљама. Зато су ширили  соколство код свих словенских народа. На територији Русије соколство је први пут организовано шездесетих година 19 века у чешким колонијама у Волињској. У Русији се осећала потреба за оснивањем соколских друштава, али није било довољно стручних лица, да организују рад. Чешки соколи послали су своје најбоље предњаке у Русију. Соколи из Чешке били су учитељи гимнастике у руским средњим школама.(1) Руска бирократија дуго је ометала оснивање соколских друштава у Русији.  Међу противницима соколства у руској штампи били су конзервативци којима су се привиђале „револуције” и кадети (уставни демократи) који су се бојали да ће соколи унети у редове руске омладине народну свест и сузбити космополитизам. Упркос томе соколски гимнастички систем уводио се постепено у све руске школе и у војску. Савез  Руског соколства  своје порекло  води  од Тифлиског  гимнастичког  друштва  „Соко“ основаног 1907. (2)

Убрзо после Тифлиског друштва основано је 40 соколских друштава. Савез је  основан  4. јуна 1910. од стране соколског друштва у Петрограду, Тифлиског, Одеског и Руског сокола у Москви. О Ускрсу 1911. у Москви је одржана главна скупштина руског сокола, на којој је учествовало 50 изасланика. За старешину Савеза изабран је Александар Степанович Гижицки. Седиште Савеза било је у Петрограду.  (3)  Савезна скупштина одлучила  је да се соколство подели на жупе и да ступи у везу са осталим словенским соколством. Савез је обухватио 60 друштава, гласник савеза био је лист „Соко”. Припреман је слет 1915. у Петрограду.(4)  У сваком губернијалном граду било је соколско друштво. Приликом I свесловенског соколског слета у Прагу руске соколе у Праг довезли су посебни возови из  Петрограда и Кијева. Руска соколска друштва ширила су словенску мисао, и тако допринела да  Русија 1914. стане на страну тешко угрожене Србије. У очи рата руско соколство приредило је словенске манифестације у Москви и Петрограду. На почетку Првог светског рата ступило је  80% руских сокола у редове руске војске, да се боре за  ослобођење Словена. Од њих је 70% погинуло у карпатским горама, мазурским мочварама и на Балкану. (5)

После бољшевичког преврата било је у Русији око 6.000 сокола.  Совјетска влада је 1922. дозволила обнову Савеза Руског Соколства и увела соколски систем телесног вежбања у војску. Исте године је Соколство наступило у Петрограду са 2.000 вежбача. Влада је тражила да Руски Соко националне боје замени црвеном. Совјетској влади сметала је соколска идеологија, нарочито идеја  словенске солидарности па је 1923. распустила Соколство. (6) Бољшевици су употребили руске соколске предњаке за оснивање гимнастичких друштава “шпартака”, а касније за своју нову “фискултуру”. Власт је прогањала  све који су били вође руских сокола. Руски соколи у емиграцији  радили су на обнови руског соколства. На  VII  свесоколском слету у Прагу 1920.  учествовало је неколико десетака руских сокола. Настојањем професора Јастребова основано је у Прагу руско гимнастичко соколско друштво. Повратком др. Вергуна из Америке друштво је почело да ради. Оснивана су соколска друштва у свим крајевима где се налазила руска средњошколска и високошколска омладина, у Чешкој, Југославији, Бугарској, Балтичким државама и Француској. (7)

После Првог светског рата Краљевина СХС. примила је велики број руских избеглица. Бивши руски соколи наставили су свој рад у чешким и југословенским соколским друштвима, у форми руских одсека. Основали су 1923. Савез   руског  соколства   у иностранству, који је на конгресу у Варшави 1925. приступио Свеславенском соколском савезу. После бољшевичке забране соколства у Русији Савез   руског соколства   у  иностранству,   био  је  претставник  руске  националне  и  соколске идеје. Циљ  руског  соколства  био  је  да  шири  соколство  код  руских   избеглица, да   ствара  кадрове  руских  сокола (соколица)  и   васпитање  омладине, нараштаја и  деце  у  руском  националном  духу. Поједина руска соколска друштва и гнезда постојала су у Француској, Бугарској, Немачкој, Литавској, Латвији, у Сирији и Африци и Карпаторуски соколски савез у Америци. Покрајински  Савез  Руског  Соколства  у  краљевини СХС у Земуну био  је  део Савеза   руског  соколства   у иностранству.  Устав је одобрен од старешинства  ЈСС 3. маја 1926.  У старешинству Покрајинског Савеза Руског Соколства били су 1926. староста Владимир Пољански; начелник Камбулин (Београд); начелница А. Колобова (Београд); благајник А. Капша (Земун); секретар Н. Ржевски (Земун); просветно одељење В. Манакин (Загреб); делагат ЈСС био је Ђуро Паунковић. У старешинству ПСРС 1929. били су староста  Виктор Александрович Артамонов; I заменик старосте Роман Константинович Дрејлинг; II заменик старосте Борис Михајлович Орјешков. Начелник : Дмитриј Иљич Камбулин; I заменик начелника А.Р. Ган; II заменик начелника Н. Ржевскиј. Начелница О. Шидловскаја; председник културно просветног одбора А. Земљаницин; тајник Василиј Михајлович Пронин. (8)   Руски соколски одсеци постојали су код соколских друштава у Београду, Земуну и Загребу. Руска соколска гнезда била су 1926. Александрово на Крку, Бакар, Бугојно, Цеље, Чрна при Преваљах, Дарувар, Доњи Михољац, Дрвар, Дубровник, Горња Радгона, Горњи град, Гушће код Сиска, Храсник, Књажевац, Крагујевац, Кршко, Лашко, Љубљана, Лозница, Межица при Преваљах, Неготин, Ниш, Нови Пазар, Нови Сад, Осијек, Оточац, Панчево, Петроварадин, Сл. Пожега, Приједор, Прокупље, Рајловац код Сарајева, Сарајево, Сисак, Скопље, Шабац и Зајечар. Било је 30 гнезда. (9)

Избегли руски соколи наставили су свој рад у Београдском и Земунском друштву. У Земуну су наставили рад Феодор Гопуренко, Иван Митрохин и И. Максутов. Прва двојица су били предњаци Тифлиског соколског друштва и наставили су да раде у земунском соколском друштву. Њиховим залагањем  добило је земунско друштво на Слету у Осијеку две дипломе и то једну за мушкарце а другу за жене.(10)

Руски  соко у Земуну  основан  је  јуна 1922. Био је културно средиште руске избегличке заједнице у Земуну. У друштву је 1930. било 99 чланова, 13 нараштајаца и 36 деце. Редовно је истицало зидне новине, повремено је издавало свој лист, као и неколико стручних књижница, дописница и слично. Друштво је имало сопствену књижницу смештену у сутерену Српског дома. Поседовало је  око 2.900 књига, којима су се служили сви Руси у Земуну. Организовало је забаве и предавања, поводом стогодишњице Пушкинове смрти одржало је свечану седницу са предавањем, декламацијом и концертом. Обележавани су и други значајни датуми из повести руског народа. Друштво је емитовало сребрни спомен прстен с  натписом „Памти Русију”. Друштвена застава освећена је у Дечачкој школи, а присуствовали су земунски градоначелник др Ђорић, генерал Милан Вуковић, изасланик министра војске и морнарице и командант Коњичке школе, више југословенских и руских генерала и друге угледне личности. Застава је предата заставнику Дрејлингу (11). Редовно су одржаване руске јавне вежбе и академије, од којих је посебно била свечана академија одржана 7 марта 1937, поводом петнаестогодишњег јубилеја друштва. Свечана академија одржана је у Дому Краља Александра I у Земуну  под покровитељством кнегиње  Олге. Старешина друштва Владимир Николајевич Пољански захвалио се дародавцу друштвене заставе кнегињи Олги (12). Дом Краља Александра I у Земуну  је после Другог светског рата срушен, а на месту где се налазио подигнута  је спортска дворана „Пинки“. 

Соколи су  одржали  слет у Загребу од 15 до 17. августа 1924. У Загреб је дошло 12.000 сокола из Србије, Војводине, Босне, Црне Горе, Херцеговине, Далмације, Словеније, Хрватске, Међумурја и Истре. Дошли су Чешки и Руски соколи и делегација Пољског соколства. На II Југословенском Соколском сабору који је одржан заједно са слетом закључено је оснивање Свесловенског Соколског Савеза. (13)  Конгрес Руског Заграничног Соколства одржан је јануара 1928. у Земуну.

Руски Дом  био је центар руског соколства у Београду. У њему је 1937. Руски отсек Соколског друштва Београд–Матица приредио свечану просветну академију. Приказиван је комад „Талисман” у позоришној сали Руског дома. Комад су написали чланови отсека. (14) Руски отсек Соколског Друштва Београд-Матица имао је 1931. 257 чланова, 40 нараштајаца и 159 деце. (15) У утакмицама Соколске жупе Београд учествовали су и руски соколи из Земуна. У позоришној сали Руског дома 20 јуна 1937. одржали су руски соколи свечану академију, у којој је учествовало 6 друштава из Покрајинског Савеза руског Соколства у Југославији.  Руски соколи из Земуна извели су апотеозу академије. У првој  слици апотеозе  приказано је весеље у предратној Русији, са хорским певањем руских народних песама и народним играма. Друга слика представљала је чежњу руских сокола за обновом националне Русије и њихову наду да ће Русија васкрснути јака и препорођена. (16) У соколској поворци од летњег вежбалишта Соколског друштва Београд-Матица ка  Славији и даље према  Народном позоришту 21. јуна 1937. учествовали су руски соколи и 360 бугарских „Јунака”.  Руски соколи наступали су са 8 руских застава, 130 руских сокола, 104 руске соколице и 24 руска музичара. Напред су ношене заставе а затим су ишле старешине јунака и сокола са музиком. Бугари су били у јуначким одорама а јунакиње у одорама и народној ношњи. Затим су ишли руски соколи из Југославије, Француске и Бугарске. После њих београдски соколи у одорама, чланице у одорама и народним ношњама из разних крајева Југославије, сеоске соколске чете и соколска коњица. Поворка дуга преко два километра, била је поздрављена од десетина хиљада београђана. Соколи из чета на селу оставили су утисак на посматраче који су поздрављали : „Живели Шумадинци ! Живели Сремци ! Живили народни соколи ! ...” После поворке одржан је збор на тргу код споменика кнезу Михајлу. Говориле су старешине сокола, старешина витошке јуначке области Иван Анастасов, министар за физичко васпитање др. Јосип Рогић и други. У име Сверуског заграничног Соколства говорио је Дрејлинг и истакао : „Ми смо одувек знали и волели Балкан, јер ту живе наша браћа. Нарочиту љубав осећамо данас. Особито смо радосни што смо узели учешћа на слету јер посматрамо како се грле и љубе два блиска брата – Соко и Јунак ... .” (17)

Руски соко је у почетку био секција југословенског соколства са широком аутономијом деловања. Министарство унутрашњих дела Краљевине „Указом о руском соколству” маја  1930.  дало је Руском соколу потпуну самосталност. У Београду, Земуну, Врању и Новом Саду Руски соко издавао је своје часописе а штампано је и неколико брошура.  Управа Савеза Руског Сокола прешла је 1933. из Прага у Београд. Исте године изабран је нови староста, генералштабни пуковник Роман Константинович Дрејлинг. Изабрана је нова Управа Савеза и усвојене идејне основе Руског соколства. Руски  соко био је ванстраначка  организација  доступна  свим  народима Русије, без  обзира  на  веру, политичка  уверења, различите  националне и  племенске  припадности. Савез  је окупљао 70 друштава и гнезда са више од 6.000 активних чланова (18). Устав Савеза руског Соколства одобрен је државних органа Краљевине Југославије 24. маја 1934. VII главна скупштина Савеза руског Соколства одржана је у Загребу. (19)

Савез руског Соколства  одржао је 23. јуна 1937. у Београду редовну VIII Главну скупштину  и прославу тридесетогодишњице руског соколства. Скупштина је одржана у позоришној сали Руског дома, а присуствовао је Митрополит Анастасије, поглавар Руске цркве ван граница Русије, претставници  Савеза Сокола Краљевине Југославије, Савеза бугарских Јунака и многих руских националних организација. Након свечане седнице присутни гости прегледали су руску соколску изложбу, која је приказала живот и рад руских сокола у току 15 година ван њихове отаџбине, како у Југославији, тако и у другим земљама широм целог света. Нарочито је приказан рад Руског Соколства у Југославији, а у вези са тим изложба Руског Соколског отсека у Земуну, који је изложио историјат Покрајинског Савеза Руског Соколства у Југославији, коме је био оснивач. Том приликом је приказан филм из историје руског и целокупног словенског соколства. На скупштини је било 123 делегата и то : из Југославије, Француске, Бугарске и Чехословачке, а била су достављена пуномоћја из Америке, Кине, Пољске и Латвије. (20)

На V покрајинском слету у Скопљу 1937. учествовали су руски соколи. У Народном позоришту одржана је свечана соколска академија у присуству делегата ЧОС, руског Соколства, целокупне управе Савеза Сокола и слетског одбора.  На крају академије изведена је апотеоза „Свесловенство” од чланова руског одсека друштва Скопље Матица уз суделовање нашег чланства одевеног у народну ношњу. Први део био је симболична слика, а у другом делу приказиване су руске, чешке, словачке и  пољске народне игре.

На Видовдан 28 јуна 1937. одржан је помен у Храму славе. После помена соколска поворка кренула је од соколског дома. У поворци су били соколска коњица, соколска музика друштва Скопље Матица, управа Савеза сокола, савезна застава, представници ЧОС, руског Соколства, слетски одбор, чланство у чехословачким народним ношњама, застава руског сокола, чланови и чланице руског сокола, све соколске жупе ССКЈ са заставама. Поворка је прешла преко гвозденог моста па наставила кејом краља Александра, улицом краљице Марије, преко Обилића венца и улице краља Петра стигла пред Официрски дом на тргу Краља Петра. (21)

Соколска жупа Београд приредила је марта 1938. Бал словенских народа у просторијама  Соколског друштва Београд Матица у Делиградској улици. На балу су два пара чланова  и чланица  руског сокола из Земуна извели  “Козачок”. (22)

Руски соколи су упркос недостатку новца приређивала таборовања за своје чланове. Руско соколско друштво у Осијеку приредило је 1939. трећу годину за редом логоровање деце и женског нараштаја у Воћину за 19 учесника. На летовању је био дневни ред : јутарња гимнастика, просветни рад из националних предмета, купање, шетња и игре. Храна је била раздељена на пет оброка. Након 29 дана деца и нараштај вратила су се у Осијек свежа и опорављена. Мушки нараштај био је 1939. у покрајинском логору у манастиру Милково (Лапово), где је прошао течај војне обуке I степена. (23)

Руски соколи у Београду приредили су 8. децембра 1940, у Руском дому свечано молепствије у част светог Ђорђа. Присуствовали су старешина Покрајинског Савеза Руског соколства Дрејлинг, жупски старешина Артаманов, тајник Бауков, просветар Јелачић ... . Било је присутно бројно чланство у соколским одорама.  Увече је одржан други део свечаности. Чланови и подмладак положили су свечани завет, којим су се заклели, да ће чувати руско име и са достојанством вршити соколске дужности и радити на свестраном културном развоју свог народа и духовном уједињењу словенства. Говорио је старешина Дрејлинг, после чега је изведен програм свечане академије. (24)

На крају Другог светског рата  руске установе и друштва у Југославији кренуле су у ново избеглиштво пред наступањем Црвене армије и партизана. Ухапшен је староста Дрејлинг, авионом пребачен у СССР и тамо ликвидиран у логору. Генерал Вјачеслав Матвејевич Ткачов, новосадски староста, био је репатриран у СССР, на робију. (25)

Руски соколи били су добровољци у руској војсци у Првом светском рату. Већина њих погинула је у рату. После доласка бољшевика на власт руски соколи били су забрањени. Међу руским избеглицама које је примила Југославија били су чланови руског сокола.  Соколи у Југославији тежили су да им на сваки начин помогну. Прво су радили у већ постојећим соколским друштвима а после су оснивали своје секције у оквиру друштава па и посебна руска друштва. Најактивније руско соколско друштво било је у Земуну. Ту је било седиште Покрајинског  Савеза  Руског  Соколства.  Пред долазак партизана  велики део руске емиграције побегао је из Југославије.

 

Пише: Саша Недељковић члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

 

Напомене :  

  1. Н.Д.Д.,  „За руске Соколе !”,  „Соколски Гласник”, Загреб, 1922, бр. 1, стр. 28; „Руско соколство у нашој држави”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 15 децембра 1926, бр. 23, стр. 247;
  2. „Српски Соко“, Сремски Карловци, 13. (26) јануара 1910, бр.6, стр. 120;
  3. „Српски Соко“, Сремски Карловци, 8 (21) маја 1911, бр. 7, Год. V, стр. 119;
  4. Бранислав А. Жорж, „Реч о руском соколу”, „Око Соколово“, Београд, децембар 2005, бр.23-24, стр.23; Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник”, I, Београд, 1934, стр. 185;
  5. „Двадесет година Савеза руског Соколства”, „Соколски гласник”, Љубљана, 1. јануара 1931, бр. 1, стр. 2;
  6. Бранислав А. Жорж, „Реч о руском соколу”, „Око Соколово“, Београд, децембар 2005, бр.23-24, стр.23;
  7. „Двадесет година Савеза руског Соколства”, „Соколски гласник”, Љубљана, 1. јануара 1931, бр. 1, стр. 2;
  8. „Руско соколство у нашој држави”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 15 децембра 1926, бр. 23, стр. 247; Бранислав А. Жорж, „Реч о руском соколу”, „Око Соколово“, Београд, децембар 2005, бр.23-24, стр.23; Југословенски Соколски календар 1930, Љубљана,стр.139;
  9. „Руско соколство у нашој држави”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 15 децембра 1926, бр. 23, стр. 247;

10.  Н.Д.Д.,  „За руске Соколе !”,  „Соколски Гласник”, Загреб, 1922, бр. 1, стр. 28, 29; Мирослав Војновић, „Соколска Жупа Београд”, „Соколски Гласник”, Загреб, 1922, бр. 2, стр. 49;

11.  Бранко Најхолд, „Хроника земунског спорта“, Алтера Београд 1989,стр.40;

12.  М.Ј. „Јубиларна академија Руског сокола у Земуну”, „Око Соколово“, Београд, 1 мај 1937, бр.6, стр.120;

13.  „Споменица Соколског друштва у Старој Пазови 1906-1931.”, Штампарија „Јединство”, Стара Пазова, стр. 7, 20, 21, 23, 26, 33, 37, 38;

14.  Вести, „Око Соколово“,  Београд, 1 мај 1938, бр.5, Год.II, стр.129;

15.  Југословенски Соколски календар 1931, Љубљана, стр.167;

16.  „Суделовање руског Соколства у жупским утакмицама и жупском слету”, “Око соколово”, Београд, 6.септембар 1937, бр. 8, стр. 177, 178; 

17.   Ст. Павловић, „Соколска поворка кроз Београд и збор на тргу код споменика”, „Око Соколово”, Београд, 6.септембра 1937, бр.8, стр.192-193;

18.  Бранислав А. Жорж, „Реч о руском соколу”, „Око Соколово“, Београд, децембар 2005, бр.23-24, стр.23;

19.  Н.К. „VIII Главна скупштина Савеза руског Соколства”, „Соколски Гласник”, Београд, 3 јули 1937, бр. 21, стр. 10;

20.  „VIII Главна скупштина Савеза руског соколства”, „Око Соколово“, Београд, 6.септембра 1937, бр.8,  стр.180-181; 

21.  Б.С. „Видовданским слетом у Скопљу југословенско Соколство достојно је прославило 25-годишњицу ослобођења наших јужних крајева”, „Соколски Гласник”, Београд, 3 јули 1937, бр. 21, стр. 3, 7;

22.  „Жупски бал Словенских народа”, „Око соколово”, Београд, 1 април 1938, бр. 4, стр.68;

23.  „Логоровање деце и женског нараштаја”,  „Братство”, Осијек, 15 новембра 1939, бр. 11, стр.218;

24.   „Из Руског соколства”,  „Соколски Гласник”, Београд, 13 децембар 1940, бр. 50, стр. 4;

25.  Бранислав А. Жорж, Исто;

 

Везане вијести:

СОКОЛСКО ОБЕЛЕЖАВАЊЕ КОСОВСКЕ БИТКЕ

СОКОЛИ НА СЛЕТУ У ЗАГРЕБУ 1924.

СОКОЛИ У ЈАСЕНОВЦУ - Jadovno 1941.

НАПАДИ НА СОКОЛСКА ДРУШТВА У БАНОВИНИ ХРВАТСКОЈ ...

СОКОЛИ И МЛАДА БОСНА - Jadovno 1941.

Соколи у борби против клерикализма у Западној ... - Jadovno 1941.

РАД СОКОЛА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ - Jadovno 1941.

САВЕЗ СОКОЛА У ПРИПРЕМИ ОДБРАНЕ ОТАЏБИНЕ - Jadovno ...